Долар пада: Русија издаје обвезнице деномиране у њима

Цијена злата у петак се кретала око 1060,40 долара за фину унцу. Структура тражње за овим племенитим металом знатно је промијењена у односу на 2005. годину. Тада је највећи дио тражње, око 80%, отпадао на индустријски сектор и производњу накита, док сада највише злата купују инвеститори који су убијеђени у наставак раста цијене злата у […]

недеља, октобар 25, 2009 / 06:08

Цијена злата у петак се кретала око 1060,40 долара за фину унцу. Структура тражње за овим племенитим металом знатно је промијењена у односу на 2005. годину.

Тада је највећи дио тражње, око 80%, отпадао на индустријски сектор и производњу накита, док сада највише злата купују инвеститори који су убијеђени у наставак раста цијене злата у свим сценаријима. Присутан је пораст тражње за златом, што свакако посљедњих мјесец дана утичне на његову цијену.

Све интересантнија постају нагађања о вриједности америчког долара у нередном периоду. Да ли је нови рекорд за за ову валуту 1,75 према евру, а за барел сирове нафте невјероватних 200$, остаје да провјеримо у наредним мјесецима? Психолошка граница од 1,50 пробијена је током ове седмице. Највиши ниво у посљедњих 14 мјесеци од 1,5061 за један евро достигнут је током петка и чини јако битан моменат за креаторе валутне политике у евро-зони и трговце страним валутама.

Са стопом незапослености у САД близу 10%, инвеститори не очекују повећање каматне стопе на долар ни током 2010. године. Ниске стопе по правилу ову валуту чине мање привлачном у односу на остале валуте које носе више приносе. Истовремено велике осцилације у посљедњих неколико мјесеци чине долар све слабијим ‘чуваром’ вриједности.

Кувајт не може да пласира вишак средстава

Русија је најавила да планира почетком наредне године издати обвезнице деноминиране у доларима на међународно тржиште. Сматра се да ће тако прикупљен новац искористити за покриће дефицита буџета, а једним дијелом и за развој инфраструктуре. За разлику од Русије која ће ове године први пут од 1999., годину завршити дефицитом буџета, Кувајт нема проблема са покрићем дефицита, већ са пласманом вишка средстава.

Осамнаест милијарди кувајтских динара (63 милијарде долара), колико је Кувајт спреман да уложи у 250 пројеката у циљу јачања удјела приватног сектора у кувајтској привреди, не може да буде пласирано услијед немогућности усаглашаваља Владе и Парламента ове земље. Кувајт је члан ОПЕК и посједује 10% свјетских резерви нафте, а дневно производи 2,2 милона барела нафте.

Претходне седмице из ОПЕК је најављено могуће повећање производње нафте, на сљедећем састанку договореном за 22. децембар у Анголи, уколико цијене наставе да расту. Крај седмице доноси барел сирове нафте на ниво од 80,85 долара.


АУРЕУС Тим за Фронтал.РС



Оставите одговор