Еп о Тесли и путници кроз васиону и вијекове

"У овој непрегледној васиони којој очигледно не сагледасмо ни почетка ни свршетка у простору и времену, владају исти природни закони које смо упознали на нашој Земљи. Јединствена природа, безгранична и вјечна мајка свих нас", стоји на једном од плаката у бањолучком Дому омладине. Пише Жељко Свитлица И то је само једна од свијетлих мисли "путника […]

субота, октобар 24, 2009 / 13:35

"У овој непрегледној васиони којој очигледно не сагледасмо ни почетка ни свршетка у простору и времену, владају исти природни закони које смо упознали на нашој Земљи. Јединствена природа, безгранична и вјечна мајка свих нас", стоји на једном од плаката у бањолучком Дому омладине.

Пише Жељко Свитлица

И то је само једна од свијетлих мисли "путника кроз васиону и вијекове", великана свјетске науке, Милутина Миланковића, у мноштву других података, слика, објашњења из његовог живота у виду изложбе која је послужила као декор и увод у јучерашњи догађај приређен од стране Савеза иноватора Републике Српске.

Ко је био довољно радознао да дође у Дом омладине, а било је ту дјеце из једне бањолучке основне школе, коју је довео њихов професор физике, било је ту млађих и старијих проналазача, иноватора и осталих радозналаца, могао је да сазна о познатим и непознатим дјелима којима је Тесла задужио људски род, о грађевинским подухватима Милутина Миланковића, његовим "циклусима", сада у вријеме климатских промјена, често навођеним .Затим о 11. начина на који се Земља креће истовремено, математичким објашњењима ледених доба, "српским кратерима" на Мјесецу, математици нашег језика и разлици у односу на Јапански и многим другим интересантим стварим везаним мање или више за поменута два великана науке.

Ствварни повод за окупљање је била промоција двије књиге Митра Бороје, магистра електротехнике, професора, проналазача, истраживача, пјесника и једног од оних људи чији спектар интересовања никада није могао стати у слова назива само једног занимања. Радознали дух-најближе речено.

Рођен у мјесту Бјелајце код Мркоњић Града, а према сопственом признању, много вријеме проводећи у пребирању по прашњавим списима архива Српске академије наука и умјетности и Теслиног музеја у Београду, хранио је своју радозналост и истраживачки дух мислима, изумима идејама и причама из живота Николе Тесле. То је произвело резултате у виду књига: "Тесла и кибернетика", "Тесла је рекао и рекли су о Тесли" и многих других укључујући двије нове и јучерашњом приликом представљене књиге, "Никола Тесла и Милутин Миланковић", те јединствен "Еп о Тесли", у 3303 стиха, на чије писање су га подстакли случајни сусрети са стиховима великих српских пјесника о овом научнику.

Посвету у виду десетерца ће убрзо добити и Милутин Миланковић а у припреми је и књига "Тесла, Миланковић и календар".

Секретар Савеза иноватора РС …правећи пресјек активности удружења у прошлој години као најначајнији истакао успјех иновације…из Котор Вароши , чија је Вјетротурбина освојила златну медаљу на Свјетској изложби у Њујорку и истакао да је у години која је је била посвећена Милутину Миланковићу Савез иноватора организовао акцију у којој су школама дијељене књиге о Милановићу.

Присутни су били и рецензенти Боројиних књига преофесори Д. Тешановић и Дудуревић, а рјечит је био предсједник Синдиката науке и технологије и образовања РС… сликовито обајснивши совје разочарење у медије ријечима да "када неки поп поклања Ттелевизор некој школи снимају га бар три камере, а то што овдје нема телевизије је национална брука", и то у години, додао је…када су сви одједном чули за Миланковића.

"У свим разредима, у свим школама има много талентоване, надарене и радознале дјеце" вели на крају Митар Бороја, но "оно други су увијек гласнији, а то је због тога што се покатзало да је врлина свих проналазача сромност и повученост, а не жеља за показивањем

Упркос свему код нас има младих проналазача и оних који то још нису али се у њиховој жељи за сазнањима и проналасцима виде обриси будућих иноватора или научника и то у времену када су дјечја радозналост са свих страна спутава и затрпава, али издвајања за науку и интерсе и подстицај за њен развој се морају увећати нешто је попут заједничког закључка свих. А да се троши на ненаучне и мање више бескорисне ствари, троши се.



Оставите одговор