Дешифровани непознати списи: Руси славе српске светитеље – шест вијекова

Молитве су руски монаси донијели са Свете Горе и Балкана, а пијанисткиња и теолог Ана Рашковић десет година радила је на сакупљању ових музичких рукописа и сабрала их на једном мјесту.

Књига "Песме српским светима у Руској црквенопојачкој уметности 16. до 19. века" у којој су пјесме српским светима из Русије, заправо је свједочанство о културно – историјским, духовним и црквеним спонама између два братска народа и двије сестринске православне цркве.

Прва три музичка записа у руску цркву улазе крајем 14. вијека, када је наш народ под Турцима био у изузетно тешком положају. Преузимање појања српским светим говори о томе колики је у том тренутку био значај који је Српска православна црква имала за своју браћу у Русији.

"Култови српских светих улазе у руски црквени календар током велике богослужбене реформе, када они са студијског типика прелазе на јерусалимски богослужбени устав. Ми смо тај устав примили много раније 1319. године. Мењајући устав и књиге посредством својих монаха, пре свега на Светој Гори, али и на Балкану, у српској и бугарској цркви налазе готове словенске преводе. Тада су се наши језици много мање разликовали, па су могли да их користе за даљи рад на својим богослужбеним књигама", објашњава Рашковићева.

После Факултета музичке уметности у Београду наша саговорница постдипломске студије клавира завршила је на Државном конзерваторијуму "Глинка" у Нижњем Новгороду, гдје је завршила и докторске студије из музикологије, бавила се српском и руском црквенопојачком традицијом.

Усавршавање је наставила на Државном конзерваторијуму у Санкт Петербургу, а сада на Православном богословском факултету у Београду, гдје од недавно има звање научног сарадника, пише другу докторску дисертацију о култу српских светих у руским богослужбеним књигама.

Русија је велико пространство, а њени музеји и архиви једнако су пространи. Било је потребно 10 година и пуно снаге да сакупи, обради и изнесе на свјетло дана ове рукописе, драгоцјени материјал који има национални значај.

Нашој јавности је до почетка њеног рада било познато свега пар руских рукописа које нико није знао да дешифрује, Ана Рашковић је умнела.

"Кад држите у рукама нешто што је писано пре 600 година, а свесни сте да је ваш народ у то време грцао под отоманском империјом, била су забрањена богослужења, унитаване књиге, то је невероватан осећај. Мењали смо богослужбени језик зато што су нам књиге унитаване. Са друге стране видела сам колико је једна драга нам сестринска црква поштовала наше култове, тада као да се читав мој живот стекао у тој једној тачки, као да је све добило смисао", прича нам Рашковићева.

Она додаје да су службе писане у 13. и 14. вијеку у српским земљама заправо бисери српске средњовијековне књижевности. То је служба Светом Сави Теодосија Хиландарца, тропар из Службе Светом Симеону који је такође писао Теодосије, ту је Служба Светом Арсенију, светог Данила Пећког, Служба Светом Краљу Милутину, Светог Данила Бањског и Служба Светом Кнезу Лазару непознатог Раваничанина.

Преписивали су их монаси највећих руских манастира који су у том вријеме имали статус данашњих најпрестижнијих универзитета, а то су, између осталих, чувена Тројице – Сергијева Лавра и Успењски храм Московског Кремља. Службе српским светима превођене су и у царским преписивачким радионицама у Москви у вријеме Ивана Грозног, затим у Кирило – белозерском манастиру, а стигли су и до светиња на далеком сјеверу Русије, као што су Соловјетски и Антоније Сијски манастир.

"Доста има потцењивања нашег народа, зато што ми не умемо да ценимо оно што имамо, а и не знамо шта имамо. Ови записи попуњавају историјску празнину коју су оставили векови туркократије. Ми смо доживели геноцид, уништење културе веома великих размера, нисмо га ни сада свесни. Најстарији запис у Хландару је стихира из Службе Светом Сави са краја 14. века, а онда практично до краја 18. века нема ничега са Хиландара. А где су записи из Србије? Четристо година ових рукописа, који су са неумске преведени на савремен нотацију из које може да пева свако, било да је професионалац или аматер, мислим да то ипак има неку истроијску тежину", каже Рашковићева.
Ватикан чува песме о српским светитељима

Пројекат је изнијела сама, није имала подршку ни једне институције из Србије и Русије. Коштало је много новца, али и времена, каже, уложила је велику жртву, у Русији наилазила на различита ограничења због строгих правила у њиховим институцијама.

"Можете дневно да прегледате пет рукописа. Нисам особа која има велику моћ убеђивања, мислим да ме је Божија рука водила, не знам како бих иначе ово постигла сама. Људи су ми давали и по 40 рукописа. За ових десет година прегледала сам преко 2000 руских рукописа, то јесте импозантна цифра, али је пре свега јако велики узорак матераијала, то са пуним ауторитетом могу да кажем. Обрадила сам скоро 300 стотине књига у којима се помињу српски свети".

Ова скромна дјевојка великог знања ради као професор клавира у једној Основној музичкој школи у Београду и то јој је, како каже, болна тема, јер њено знање у земљи коју воли и за коју се ангажовала није адекватно оцијењено.

"Оно што је бенефит, имам велики летњи и зимски распуст, па сам могла да радим на прикупљању и обради песама српским светима", каже.

У свом истраживању Ана Рашковић стигла је и до Ватикана, гдје се такође чувају пјесме српским светима, важне за хришћане, а посебно православне, свуда у свијету.

Бјежећи пред Турцима са наших простора после реформе патријарха Никона, старовјерци су са собом носили богослужбене књиге, исто су радили и Руси после Октобарске револуције. Пјесме које славе Светог Саву и Светог Кнеза Лазара тако су сигурно доспјеле и до архива великих градова Европе.

Наша саговорница је убијеђена да их чува и Америчка конгресна библиотека. Жеља јој је да их све сакупи, јер је ријеч о непроцјењивом благу српског народа.

"Надам се да ће неко препознати колико је ово важно, захвална сам јако, али помало и тужна што је штампање књиге помогла једна америчка фондација из Вашингтона. Није имао ко други. Гостовање на Спутњику је прва српска промоција књиге, а надам се скорој и у Санкт Петербургу", каже Ана Рашковић.

Она је и аутор више од четрдесет студија и текстова о црквеном појању и духовној музици, којом се бави и практично, као појац, хорски пјевач и црквени диригент.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош