Дарко Ристов Ђого: Оци и ствараоци

Мој отац. Ристо Ђого, није стваралац Републике Српске. Тачније: он није члан Асоцијације стваралаца Републике Српске. Како Ристо није на папиру био борац Војске Републике Српске, Марко и ја нисмо дјеца погинулог борца, мајка није удовоица погинулог борца.

петак, 24 јула, 2020 / 08:18

Сјећам се да су нас неколико пута наши другари чији очеви јесу носили пушку још у она времена, у дјечјим играма, прекоравали што наш отац носи кравату и одјело, а њихови у рову носе маскирну „младићевку“. Када су оца у јулу 1994. мобилисали, додијелили му униформу и некакав пиштољ, нама је лакнуло. Бар нас неће више зафркавати.

Али јесу.

Сјећам се да сам једном питао мајчиног првог рођака, човјека чији су ми војнички став и храброст синоним за оно часно и „отаџбинско“ у прошломе рату – покојног Светка Гачанина: „Али, Светко, зашто мој тата не ратује као ти?“ „Е мој Дарко, више Ристо главу у торби носи него много ко на линији“. Показало се да је био у праву.

Тако је како је. Није Ристо знао да калкулише. Нису ни људи који су оставили младост и посао да би бранили Републику Српску. Није Ристо знао да приграби било коју корист – људи који нас знају са Пала, из нашег одрастања, знају да смо се злопатили и нарочито напатили послије његове смрти као ријетко ко.

Свако је. Нисмо ми бољи ни гори од других. Није Ристо знао ни да ће га се сјећати народ, његов, па и онај сада други народ који га памти као лик непријатеља, није знао да ће деценијама касније његови пријатељи окретати главу кад нас виде на улици, није знао да ће нам неки отворено рећи да им није политички згодно да помогну породици Риста Ђога. Није знао Ристо ни да ће бити оних који ће свој ратни ангажман дебело уновчити и наплатити. Са њима се још за живота свађао. Није знао, јер макар и Ристо Ђого, био је (знамо то сви) само смртни човјек.

И боље је што није знао. Тешко да би се снашао и препознао у земљи која нема храбрости да користи грб који је једини наш грб, да има химну која је њена химна. Он је Републику Српску замишљао и све је могао да правда једним „али сада је рат“. Шта ли је данас?

И зато: када будете правили те спискове стваралаца Републике Српске, најљубазније вас молим да вам не падне на памет да оскрнавите име мога оца стављањем на тај списак (мада вјерујем да нећете јер вам се у посљедњих двије и по деценије није десило да ставите његово или име његове породице ни на спискове за додјелу материјала, борачког ил кадровског стана или било какве привилегије.)

Али ако вам ипак падне то на памет, молим вас да будете увиђавни и да га не ставите. Републику Српску су стварали сви они који су овдје били, јели Икар и дерали старке (за разлику од оних који су и у најгора од свих времена пили Џек Денијелс и размишљали да ли да купе Фила или „Најке“).

Када бих могао да тражим компензацију за рат, желио бих само да видим оца. Да га загрлим. А као хришћанин – знам да ћу га срести.

Дакле: од повластица не треба ми ништа. Републику Српску стварамо и данас. Као и некада стварају је само они који не траже од мајке да им плати своје мајчинство. Свако ко је тражио новац за своју жртву и љубав, у земљи која још није у стању ни да обезбједи пристојан живот потпомцима оних који су себе несебично дали – није схватио шта је Република Српска.

А можда је све данас тако јер су се још од те 1992. мијешали ствараоци који данас почивају по гробљима и ствараоци који данас праве спискове стваралаца?



10 КОМЕНТАРА

  1. Поштовани господине Ђого ,
    По Вашем ангажовању претпостављао сам да бисте Ви могли бити син покојног Ристе, кога сам веома ценио. Разумем сву патњу Вас, брата и мајке, која је била последица губитка оца, али ми се ипак чини да сте престроги према Асоцијацији стваралаца Републике Српске. Ово под претпоставком да сам правилно обавештен о њој – да она окупља људе из првог сазива Скупштине Републике Српске. Многи од њих су робијали , а неки још робијају !
    Повод мог јављања су ипак Ваше речи о „земљи која нема храбрости да користи грб који је једини наш грб, да има химну која је њена химна.“
    Слажем се са Вашим ставом. Претпоставимо да се на наше политичаре врши притисак , па имају неко оправдање. Али шта је са нашом ћирилицом ? Да ли неко спречава Србе да пишу ћирилицом? То није могуће јер је у Уставу представник ЕУ наметнуо овакве одреднице : „У службеној употреби су језик српског народа , језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница .“

    Да има српске памети, наведено би се могло овако тумачити : ћирилица за српски језик а латиница за друга два језика. Алиизгледа да такве паметинема.
    Посланици из првог сазива Републике Српске су учинили да она буде рођена у ћирилици, а од тада до данас готово се изгубила. И пре стварања Републике Српске Радован Караџић је био први српски политичар који је на предизборним скуповима редовно говорио о ћирилици као српској националној вредности. Вара се свако ко мисли да је то нешто обично. Чак и коју годину касније , 1992., пише проф. др Алекса Буха у КАЛЕНДАРУ ПРОСВЈЕТЕ : „А подручја будућег дјеловања су бројна : од бриге за равноправну јавну употребу ћириличког писма, …“ Он је могао да добаци само до Брозове равноправности ћирилице , декларисане 1954.г. у Покрајинском комитету СК Војводине, којом приликом је Матица српска добила задатак да спроведе ту лажну равноправност писама увођењем и хрватске латинице у српскохрватски језик. А Караџић и Крајишник су ишли на идентификацију ћирилице са српским језиком, која је већ постојала хиљаду година, односно да ћирилица поново ВЛАДА , како то рече легендарни и генијални професор права и социологије академик Радомир Лукић.
    Са жалошћу констатујем како Ви као представник оне исте цркве чији су великодостојници пострадали због ћирилице не примећујете похрваћивање српског народа латинизацијом. Ви сте млад човек и имате оправдање по том питању , јер сам пре коју годину читао у НОВОСТИМА текст професора са Теолошког факултета у Београду, који каже отприлике ово :“Ми Срби требамо бити умерени у коришћењу ћирилице, јер не живимо овде сами.“
    Пре две деценије био сам присутан на неком скупу на Филолошком факултету у Београду , којом приликом је Матија Бећковић пренео сведочење владике Јефрема како га је неки важан странац уверавао да се Срби не требају плашити сарајевског унитаризма јер имају свој кинески зид -ћирилицу. Али тако нешто владика никад није рекао јавно, па народ и не зна које је његово писмо. Зато председник Србије може јуче рећи у Бањој Луци да је „наша“ и
    латиница. Све се то догађа у Бањој Луци , у којој постоје Филолошки и Филозофски факултет, па изгледа да на њима нема ниједног професора Србина.

  2. Ристо није члан Асоцијације стваралаца Републике Српске.
    Чланови те асоцијације су похапшени и налазе се по затворима широм света. Проносе „славу“ и доказују да циљ оправдава средства.
    Нека Риста, нек почива у миру. Овај мрак није била његова идеја.

  3. Не разумијем Србе који су прешли на хрватску латиницу што се не угледају на дежурног коментатора под именом „Zeiss“, који је увијек запјенио од отворене мржње према Србима, а потрудио се да антисрпске коментаре пише ћирилицом и чак екавицом. Е па кад може брат Муслиман, потрудите се бар мало и ви Срби латиничари.

  4. Бојим се да само они који грозно и душмански не пљачкају Републику Српску нису схватили шта је Република Српска.
    Момчило зна исто као што и Милорад зна да је то један дио територије фактички резерват дат србима на временски ограничен период да се кроз њега у миру испаре гдје знају и како знају. Што пљачка Републике Српске постаје све више и више манијачка то је јаснији сигнал да је крај ближе. Зато се купују станови у Москви,Београду,Бечу,Љубљани,…зато се јаке фирме из Републике Српске тајно годинама селе у Србију и Војводину тако да им неће ни битно бити једнога дана када остану без погона на бившој територији Републике Српске јер су ти и сада само фиктивна сједишта фирми.

    ПС:
    Дарко,вјеруј ми да људи свједоче о Вашем тешком животу и патњи кроз коју сте прошли као породица када сте остали без оца и истовремено заборављени од званичне Републике Српске.

  5. велики, потенцијално нерешив проблем Срба је што су Цајсови коментари најинтелигентнији.
    како је то могуће?

  6. Ово мало личних траума преносимо на народ и државу, па пљујемо по свему. Је ли то људски – па јесте. Је ли то сви раде – па не раде. Сви имамо своје трауме, па не пљујемо сви народ и државу због тога.

    За почетак, покојни и мени много драги г. Ристо то није радио, сигурно не јавно.

    Ево његов директни потомак то ради. Шта ћеш, нисмо сви достојни својих очева. И то је људски.

    Па да закључим по оној народној – па и поп је људско биће.

    Чак и кад му тешка судбина и зли народ да
    само кукавно мјесто декана, академску титулу универзитетског професора, доктора наука и сл ситнице.

  7. …и који се усуђује да пише урби ет орби посланице председницима… Бокачо, коментар ти је достојан твог ника (надимка). не може се тачније рећи од оног како си написао. Тј. људски је неопходно истаћи да је код свештеника Д.Ђ. реч дословно о човеку који је до те мере обасут пажњом и почастима да је реч о магнату и power brokeru-у. Пошто он о себи одаје слику худог малог човека, реч је о ретко виђеном пресеравању.

  8. Не бих ја о нама, знам ја нас, све од стварних, али стварно стварних ствараоца, па до стотину хиљада правих ствараоца- бораца о којим се данас прича.

    Нажалост, савременик сам као млади родитељ догађаја деведесетих, да буде још већа несрећа, био сам много позитивно зајебан, па сам уз друге зајебане скоро све „ствараоце“ смјестио у Пале.

    Значи, знам ја нас, од ствараоца Радована, до ствараоца Момчила,па онда редом од ствараоца Кољевића, Плавшићке, Бухе, Младића, до разних црвених пуковника, потпуковника, мајора и капетана, па све до тзв. „ствараоца“, од Калинића, и осталих, најчешће сличних њему.

    Не бих да улазим у расправу, фукара од ботова није имала ријеч подршке, или ријеч мржње-ако си „АИД- бот“, за оно што зелени тренутно раде, а ради се о спашавању преко пет милијарди КМ народне имовине.

    Ради се о пројекту ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ- претварарање тог УЗП-(удруженог злочиначког подухвата) у највећи послератни развојни пројекат по општинама Републике Српске.

    Што то АИДОВЦИ не подржаше, то потпуно разумијем, њима највише одговара уништавање ПРИРОДНИХ РЕСУРСА и лажни патриотизам у Српској, али што то ботови свих партија бар са лицемјерним коментаром нешто не рекоше, показа да не вриједи бити другачији него „ствараоци и њихови сљедбеници-ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА“, те њихови приљепци и остали сљедбеници сљедбеника већине ствараоца.

    Хоћу само да кажем како је допис који је објављен на Фронталу РС отишао на адресу свих парламентарних политичких партија у НСРС, без СДА(не зато што не би и њима послали, него они имају неки заједнички клуб посланика од више партија, ми нажалост меил тог клуба немамо), нико се још не јави по нашем позиву-апелу.

    Неважно, ово само написах да вас питам како вас није стид, пичке ботовске, јебо вас сваки ствараоц, сваки шеф партије и сваки шеф ваше тајне службе,тачка.

  9. Ne bih da pametujem, ali vaše pozivanja na ćirilicu, uz prećutno priznavanje puta ka NATO paktu, mogu da razumijem ili kao teško licemjerje ili kao beslovesnu djetinjariju.
    Eto…Titanik tone, ali valjalo bi promijeniti onu sijalicu u lobiju.

  10. Eto…Titanik tone, ali valjalo bi promijeniti onu sijalicu u lobiju.
    Не брини рођо, промениће алијанса све што не ради.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *