Сањам те. Сањам оца и ђедове. Никада ми неће бити јасно зашто људи мисле да отац недостаје дјетету, а да одрасли људи прерасту недостајања. Како сам га надживио, сањам Риста све чешће и све више ми недостаје.
У свом најновијем гостовању на "Новом Стандарду" Мило Ломпар је лапидарно истакао суштину опасности и проблема са којим се сучава овај кутак свесрпског Отачаства у коме живим а који се назива Српском.
Анализа о ситуацији у БиХ, са посебним освртом на трасе гасовода, лист Взгляд (Поглед, Увид) објавио је другог априла, док је на српским порталима преведен 4.2. То нису запазили ни медији у Српској који лажно српство пумпају исто тако лажном љубављу према Русији, али ни хронични антируски медији у које је уложено много пара да би гурали "НАТО агенду".
Од завршетка грађанског рата у БиХ, у 2020. постигнут најмањи број рођених, највећи број умрлих и последично највећи негативни природни прираштај
Без обзира што је Уставни суд Босне и Херцеговине још 31. марта 2007. године укинуо грб са двоглавим орлом и химну Боже правде, на основној школи Петар Петровић Његош у Бањој Луци и данас, 2021. године можемо видјети овакав забрињавајући призор.
Фронтал.РС дошао до информација да је за неколико прослава 9. јануара (откако нам је забрањен) приватном предузећу из буџета исплаћено астрономских пола милиона марака.
Може ли чин стварања државе имати цијену у новцу, па да је наплате њени ствараоци? Ја не знам ни за један такав случај у историји, а и како би га било, јер се тада не би радило о држави него о плаћеничкој организацији.
Знам да од овог писма нема вајде, али га ипак морам написати. Јер, кад би људи у животу радили само оно од чега би се могли овајдити, нити би они били људи нити би створили много тога доброг што су оставили генерацијама послије себе.
Мој отац. Ристо Ђого, није стваралац Републике Српске. Тачније: он није члан Асоцијације стваралаца Републике Српске. Како Ристо није на папиру био борац Војске Републике Српске, Марко и ја нисмо дјеца погинулог борца, мајка није удовоица погинулог борца.
Институције Републике Српске су прошле године страним компанијама, кроз јавне конкурсе, дале послове у вриједности већој од 140 милиона марака, а од тог износа близу 93 одсто новца завршило је на рачунима кинеских и руских компанија. На листи свих ино-добављача, доминирају Руси и Кинези који су само кроз два уговора добили чак 130 милиона марака, показују подаци Агенције за јавне набавке БиХ у посједу портала Капитал.