Милан Благојевић

Милан Благојевић: Није блеф, него наше незнање и непоштење

Милорад Додик у изјави за "Индепт њуз" 30.12.2023. године, о тзв. бонским овлашћењима високог представника у БиХ, рече: "Жена која је предводила британску делегацију на Бонској конференцији је рекла: ‘Ово је блеф, а видјећемо да ли ће успјети’. И тај блеф овдје функционише већ 30 година".

Нажалост, насиље високих представника не функционише овдје зато што је блеф, него због нашег незнања и непоштења.

Ми смо држава чланица УН којој због тог њеног својства нико нема право да намеће своју вољу као закон нити је може претворити у свој протекторат, јер све то толико јасно забрањује Повеља УН у својим члановима 2. и 78. И прописујући те забране Повеља УН тиме у исто вријеме даје право држави да у сваком тренутку затражи од Међународног суда правде правну заштиту против свакога ко крши те забране.

Нажалост, ниједна власт у Републици Српској од 1997. године до данас никада није затражила да о овом проблему Народна скупштина заузме став којим би од српског члана Предсједништва БиХ затражила да он поднесе приједлог да Предсједништво БиХ донесе одлуку о подизању тужбе против сваке од оних држава које су 1997. године блефом усвојиле Бонске закључке о тзв. бонским овлашћењима високог представника, јер су тиме тако очигледно повриједиле право на суверенитет БиХ који јој, као и свакој другој држави чланици УН, гарантује Повеља УН, чиме су је од државе претвориле у свој протекторат, што је такође забрањено Повељом УН.

Ништа, дакле, у том правцу није учинила ниједна власт у Републици Српској, иако је могла, а и данас може. Само да хоће, али неће, па се због тога с пуним правом може рећи да у ствари Милорад Додик блефира све нас причом да охаеризам овдје наводно функционише зато што је блеф.

Не Милораде, охаеризам јесте блеф, што је и та Британка коју спомињеш признала, али охаеризам овдје не функционише због тога, него због нашег незнања и непоштења.

Па теби је Милораде 1999. године високи представник омогућио да постанеш премијер Републике Српске, и тада си говорио да високи представник има право да смијени Николу Поплашена са функције предсједника Републике Српске на коју га је изабрао народ на демократским изборима.

Дакле, тада си говорио, када се радило о теби и твом интересу, да високи представник наводно има право да то чини.

Није поштено Милораде то што си тада радио, као што није поштено ни то што сада говориш да је наводно проблем у "Бонском блефу Запада", а не у теби из 1999. године и цијелом систему који је од тада континуирано стваран у Републици Српској (у законодавној, извршној и правосудној власти, одакле се преносио на друштво у цјелини). Тај систем је дуже од 20 година прихватао и као (квази) право примјењивао све што је противправно наметао ОХР.

Ниједан судија у Републици Српској никада није одбио да примијени насиље ОХР-а и да у пресуди образложи да судија не смије насиље ОХР-а над државом да примијени у пресуди као закон, јер то забрањују Повеља УН, Устав БиХ и Устав Републике Српске.

Ниједно министарство Републике Српске такође никада није одбило примјену тзв. закона ОХР-а нити је то учинила Народна скупштина.

Нико то није учинио, што због незнања о елементарним стварима из Повеље УН, што због њиховог непоштења јер им је, па и онима који су знали за претходно наведене забране из Повеље УН, важније од свега било да беспоговорно примијене самовољу ОХР-а и тако задрже (или освоје) одређену функцију и материјалну корист коју она доноси са собом.

Зато се, нажалост, мора признати да је тим незнањем и непоштењем, а не Бонским блефом, Република Српска, вољом оних наших (не)људи који су је водили и у њој пресуђивали, претворена у тешко болесно друштво и државу. Толико је Република Српска у том погледу болесна да се заиста поставља питање има ли лијека за њену болест.