Четири године без медијског суверенитета

У Бањој Луци је данас, скоро па под велом тајне, отпочета реанимација Удружења новинара Републике Српске, које је допало клиничке смрти 02.01.2015. године.

субота, фебруар 9, 2019 / 14:40

У питању је био радно-консултативни састанак, о којем ништа није стигло на адресу редакције Фронтал.СРБ, нити било које друге новинске куће. За ово дешавање сте, из неког разлога, могли чути само усменим путем. Незванично.

Било како било, изабрани су привремени органи, који ће за мјесец дана припремити званичну скупштину. Проглашени су привремени чланови Управног и Надзорног одбора, те Бранимир Ђуричић за предсједника Скупштине УНРС, односно Љиља Ђурић за предсједницу Суда части.

До тада ће, ваљда, бити упућен писмени позив и онима до којих није допрла вијест методом „од уста до уста“.

Прво добре вијести: Било је крајње вријеме!

На првом мјесту треба нагласити да је ово изузетно позитивна вијест и редакција Фронтал.СРБ овај чин без сваке сумње поздравља. Само податак да преко 49 мјесеци, није било никаквог облика организованог наступа медијских посленика из Српске, указује на крајње расуло и потпуни крах државотворне, па чак и аутономне мисли у етеру.

Република Српска је на сваки начин медијски подређена Државној заједници БиХ, што се најбоље видјело у томе да је у име новинарске заједнице иступало нешто што се самоназива Клуб новинара Бања Лука, подружница Удруге/удружења БХ новинари. О томе колико је то дириговано заступање новинарске професије по диктату фондова земаља НАТО и ЕУ, већ смо писали на страницама Фронтал.СРБ више пута.

У једном од наших текстова, када је Клуб новинара Бања Лука одбио осудити нападе на новинаре Фронтала, запитали смо се да ли морамо организовати сопствено удружење, да би неко нелицемјерно стао у заштиту свих новинара, а не само оних који извјештавају онако како воле они што плаћају „активности“ БХ новинара?

Рецепт за опстанак: Што више Српске, што мање БиХ

Након овог очигледно пророчког текста, исто техником „од уста до уста“, односно „од твита до твита“ чуло се да су се из БХ новинара забринули да ће Фронтал оснивати ново удружење, али ето вријеме их је демантовало.

Нико нас није званично позвао на овако битан догађај за медијску заједницу Српске…

Ми смо вазда мимо свијета, али у овом случају једнодушно подржавамо да Српска добије још једну институцију која ће је јасно одвајати од бомбама НАТО наметнуте и ником недраге државне заједнице Босне и Херцеговине.

До коначног, потпуног осамостаљења и независне Српске, однекуд се мора почети. Будући да „риба од главе смрди“, требало нам је већ одавно доћи „из гузице у главу“ да било какво везање цријева са Сарајевом може получити било шта друго – осим дискриминацију новинара Српске.

Мало истини за вољу

Изашао је, додуше, 27.01.2019. у 12: 20 текст у Независним новинама, који се бави овом темом, али ми нисмо имали ту информацију „написмено“. А и ово смо данас прогуглали. У том тексту се каже:

Удружење новинара Републике Српске одржаће радно-конститутивни састанак на којем ће разговарати о функционисању Удружења у наредном периоду. Састанак ће бити одржан у просторијама Независног универзитета Бањалука у суботу 9. фебруара у 12 часова.

Подсјећамо да је удружење новинара Републике Српске престало са својим активностима 2, јануара 2015. године када је тадашњи предсједник Драган Јеринић поднио оставку. Због свеукупног стања у друштву и новинарству као професији неопходно је да Удружење новинара Републике Српске, које је и члан Свјетске новинарске асоцијације, функционише у пуном капацитету.

Посебно позивамо младе колеге који су одлучили да раде у медијима да учествују на састанку и дају свој допринос наставку рада Удружења новинара Републике Српске и његовом развију, поручују из Удружења.

Фронтал чека објаву рата ратним хушкачима из Ефбиха

Знате ли ко је Пантелија Матавуљ? Овај времешни господин се међу првима огласио, те у својој изјави за БХТ каже да су новинари „људи који сједе иза машине“. Дакле, ако нађете писаћу машину и у једној редакцији у Српској, а да не служи за украс, онда и Удружење новинара РС уз овакве стартне мотиве слабо обећава.

Члан привременог Управног одбора УНРС, Милорад Лабус, након састанка је рекао „не објављујемо рат никоме“, те се прича држала овог синдикалног тона из текста дословно цитираног узводно (ваљда неког саопштења које нисмо добили). А то је управо оно што нам не треба. Српској треба идентификација и удруживање новинара који су за што виши државноправни статус Српске, а не још једна статусно-синдикална лимунадица.

Нама се из Лабусовог излагања највише допало оно што је требало ставити у први план, а то је да нисмо задовољни радом удружења са сједиштем у Сарајеву, односно заступљеношћу новинара из Српске у њему. На најбољи начин је ово и опис онога што се дешава у читавом друштвенополитичком корпусу Републике Српске, па је зато неопходно да се медији, односно новинари, међу првима врате на прави пут.

Будући су били присутни и раније нападани (а од БХ новинара незаштићени) Марко Радоја и Пејка Медић, то је, уз случај Цеце Топалић и њене латиничне честитке за Дан Републике, требало истакнути на прво мјесто.

Главни разлог – одумирање Српске страним парама

Наводи се и да је удружење престало са радом откако је Драган Јеринић, некадашњи уредник Независних новина, а данас успјешан бизнисмен на пољу енергетике, поднио оставку на мјесто предсједника. Шта год да пише у Статуту, тешко да оставком особе овлаштење за представљање и заступање може престати рад удружења.

Рад УНРС је престао јер за њега нико не даје ни приближно толике паре, колико из иностранства дају за Удругу БХ новинари. Тако просто. Кад сте члан било каквог српског удружења, слабо вас зову на хепенинге и бесплатна путовања по САД и ЕУ. Још простије.

Фронтал најбоље зна тај пут, а садржава се у општепознатим ријечима, видљивим на споменику Петру Кочићу у истоименом парку у Бањој Луци.

Да не буде реприза Јеринићеве епизоде?

Фронтал ће све нас подсјетити да је УНРС, исто тако због незадовољства радом удружења БХ новинари, скупио одређени број медијских посленика који су рекли да је удружење из Српске иступило из овог удружења, и то још 10.01.2011. године.

Дан након Дана Републике, који се тад није скоро па ни обиљежавао, а камоли војном парадом. Парадоксално је било тада, да управо они људи који су радили за медије основане америчким, односно НАТО парама, те били главни промотери БХ новинара и „унитарне БиХ“, као Драган Јеринић, буду они који ће нас из тог удружења и извлачити.

Наравно, радило се о политички инструисаном потезу, будући да је након другог доласка на власт, Милорад Додик одлучио да овај пут не слуша САД и ЕУ, јер му је то у првом покушају владања измакло фотељу након само једног мандата, који је тада трајао двије године. Судећи по томе да у другом турнусу влада више од 13 година у комаду, јасно је за шта је опредјељено бирачко тијело у Српској, па би то требали уважавати и новинари.

Да УНРС није 2004. године приступило БХ новинарима, па 2011. године није могло ни иступити, открила је у интервјуу за Фронтал тада Сузана Рађен-Тодорић, која је рекла да је „Тамо гдје је увијек и била – у Удружењу новинара Републике Српске“. Сада, када су перјанице БХ новинара из Бање Луке, типа Гордана Катана, радо виђени саговорници на БНТВ, мало је рећи да се точак историје још једном добрано окренуо.

Након прве реанимације УНРС, испоставило се да је то предузето како би служило као мегафон владајућих структура, које су промијениле политику отвореног унитаризма. Чим је налогодавац поновног актуелизовања УНРС, поготово уз два пута по пет милиона КМ „помоћи медијима у доба економске кризе“, потпуно овладао медијским простором Српске, а Јеринић изгубио примарни интерес за новинарство као извор прихода, престао је са радом и новинарски еснаф Српске.

Конструктивни приједлози против понављања прошлости

Јако је добро да су дешавању приствовали и новинари опозиционог и владајућег естаблишмента, односно владајућих и на нивоу Српске и на нивоу државне заједнице БиХ, те би такав хетероген састав требало осликати и у руководству које ће званично бити изабрано 3. марта.

Крајње је битно да се у будућим реакцијама, а посебно у раду Суда части, обраћа једнака пажња на новинаре свих редакција, односно финансијера и интересних група. Да се напади на новинаре не осуђују према нападачу, односно да се бране сви новинари, па и они са чијим се ставовима и начином извјештавања не слажемо. Дакако, уколико је то извјештавање у границама професионалног. А осуда цитирања порталоида од стране РТРС, рецимо, биће први испит овог удружења.

Од позитивних тековина Јеринићеве епизоде, осим оживљавања, треба узети и обједињавање. Позвати да Клуб новинара Бања Лука, колективно иступи из окупаторске и мајоризацијске удруге са антисрпском агендом по имену БХ новинари, те се придружи удружењу које скидамо са апарата. Српска је исувише мала за многострука стручна удружња, што је и смисао националног логотипа са 4С. То ће, уједно, убити двије мухе једним ударцем:

1.Новинари у Српској, а којима је до удруживања зарад побољшања услова рада и медијске сцене уопште, а који до сада нису имали погодније удружење, одвојиће се од оних којима је лични интерес и окупаторски новац битнији, па су спремни на прешућивање неправде и крајњу необјективност по диктату финансијера.

2. Финасијери ће у том случају бити неспособни да заобилазе и игноришу удружење које је члан Свјетске новинарске асоцијације, па ће по сили закона логике и стварности, морати позивати летитимне представнике новинара Српске на своја дешавања, скупове и саборе, пошто се види да је то (нажалост) главни мотив удруживања новинара. Барем је до сада тако било.

Као визуелни вијесник промјена, попут ласти у прољеће, предлажемо једну другу птицу. Двоглавог орла. У недостатку обиљежја новинске заједнице Српске и потпуног игнорисања њеног имена у корист тзв. БиХ, Фронтал.СРБ је на брзину смислио ово са два укрштена пера (умјесто мачева) као позадини српског грба који су у покушају искорјењивања српског националног идентитета, неуставним прогласиле три стране судије и два муслиманска подизвођача у тзв. Уставном суду БиХ. Како вријеме пролази, тај грб дјелује све боље и боље.

Над једним удружењем грађана, а УНРС то јесте, овај суд нема никакве надлежности, те за свој логотип може узети оно што нам окупатори покушавају одузети. Једном новинарском удружењу са Српском државом западно од Дрине у имену, то дође више као обавеза. Ко ће, ако неће вјесници свега у друштву? (Фронтал се унапријед и јавно одриче било каквих ауторских права и тражења накнаде.)

У противном, све што се ради у овом другом покушају оживљавања УНРС – потпаће под рубрику „већ виђено“.




1 КОМЕНТАР

  1. „…од бомбама НАТО наметнуте и ником недраге државне заједнице Босне и Херцеговине.“

    „Никоме недраге“, односно „сваком драге“. Не чуди мене што нису вас из Фротала.РС звали, с обзиром на елементару неписменост и логичку разјебаност усљед предозираности национал-шовинизмом, него што нису звали Земљорадничку задругу из Припиздине Горње, то мене интригира…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *