
Инстант-оријентални, донирани плачипизам
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
БХРТ је поново поприште институционалне антисрпске хистерије, предвођене директором ове куће, финансиране и из џепа грађана Српске. Кога кривити за србофобију у радио-телевизијској кући којој Србин никада није био директор? Искључиво Србе! Без ироније.
У Бањој Луци је данас, скоро па под велом тајне, отпочета реанимација Удружења новинара Републике Српске, које је допало клиничке смрти 02.01.2015. године.
Готово једнако као у случају "Марко Радоја", када се подружница у Бањој Луци згрозила на ћутање централе у Сарајеву, Фронтал.СРБ осјећа дужност да поново (чисто еквилибријума ради) укаже на неправичност.
Не волим удруживања и савезништва и само сам из бескрајне симпатије према његовим веселим брцима пристао да се учланим у тамбурашки ансамбл Здравка Ћосића. Остало ме није занимало. Или сам барем мислио да ме не занима.
Уредник ИП БХТ1 Марко Радоја, уочи 11. јула новинаре je подсјетио да је тог датумa, према Oдлуци Савјета министара, у БиХ Дан жалости и сугерисао свима да поштују ту чињеницу.
Случај харанге који је у ефбиховским медијима посљедњих пар дана доживио уредник информативног програма БХТ, сјетио нас је да поставимо пар питања човјеку који је са мјеста новинара и уредника протјериван оптужбама за ратне злочине.
Марко Радоја се нашао на удару критика након што се у јавности појавила информација да је водитељима информативног програма овог јавног сервиса забранио да током информативних емисија 11. јула носе Цвијет Сребренице.