Борис и Рамбо

Као да је до 2000 године Србија била феудално друштво…

Пише: Небојша Вукановић

Пучисти који су у октобру те године уз помоћ братских и пријатељских земаља дошли на власт тврде да су они први демократски изабрани лидери државе, и да су њихови претходници, прије свега Слободан Милошевић били аутократе и диктатори. Милошевић је ипак био мала беба и велики демократа ако се упореди са Борисом и екипом.

Диктатор Слоба на „ТВ Бастиљи“, како су својевремени амерички демократа Вук Драшковић и други „опозиционари“ називали јавни сервис Србије, у централном Дневнику РТС-а појављивао се најчешће само једном, обично у извјештајима о пријемима и разговорима са страним дипломатама. Бастиља је пала а Србија је добила нови „Јавни сервис европске Србије, ваше право да знате све“ на челу са најуспјешнијим србијанским средњошколцем Александром Тијанићем. Највећи дио информативног програма посвећен је дневним активностима вожда нације Бориса Тадића. Камере га прате свуда, од усисавања кућа, ношења кациге на импровизованим градилиштима до надахнутих говора на разним проевропским самитима, економским форумима, састанцима….

Да Тијанић, Борис и екипа некада знају и да претјерају говори и Дневник од 17-ог октобра ове године у коме се отац нације појавио невјероватних пет пута. Прво је своје сународнике, ако предсједника не вријеђам и ако се овај велики Европејац и даље сматра и осјећа Србином, позвао да буду прибрани и смирени и да не улазе у конфликт са КФОР-ом и трупама НАТО пакта на Косову ако они покушају даљ деблокирају прелазе Јариње и Брњак. Потом је говорио о српској економији, напретку и новим побједама на сигурном путу у обећану земљу Европску Унију, па је са другарима током прославе годишњице оснивања посјетио сједиште европске Безбједносно-информативне агенције (некада злогласне УДБ-е). Но то није све. Несташни и вриједни предсједник додатно је узнемиравао и малтретирао новинаре Јавног сервиса па је у згради Скупштине Србије лично из руку Соње Лихт добио некаву награду, чини ми се еколошку, јер није баш лако попамтити све догађаје у предсједниковом бурном и садржајном дану.

Госпођа Лихт, један од идеолога европског пута Србије, универзални стручњак и савјетник министра вањских послова Вука Јеремића, предсједник Управног одбора Политике и Фонда за политичку изузетност, члан Савјета за европске интеграције, Агенције за борбу против корупције…. награду је још додјелила Борисовом брату по ментору Иву Јосиповићу те ексцентричном музичару Рамбу Амадеусу. Тако је Борис добио још једног другара, и то ни мање ни више него Рамба. Мало је вјеровати да ће и велики Рамбо помоћи распикући да извуче Србију из каљуге у којој се налази!

Ово је само један низу примјера како се на тијанићевом „Јавном сервису европске Србије“ ствара се имагинанри свијет како би наивни и омамљени гледаоци умрли пјевајући. Тако је дан након што је Влада Мирка Цветковића узела нову милијарду долара кредита и тако током свог мандата увећала дуг Србије за невјероватних 70% у Дневнику објављена радосна вијест – премијер наредио да хљеб „Сава“ буде јефтинији за два динара. Проблем Косова и повећања броја незапослених за невјероватну армију од пола милиона отпуштених радникла лажни економисти и експерти одмах су похрлили да похвале одговорни потез Владе који ће утицати на побољшање животног стандарда становнштва. Не треба бити велики математичар и простим збрајањем сабрати да ће породица која дневно купује двије векне хљеба мјесечно уштедјети невјероватних 120 динара, или 1, 20 евра!

Питам се је ли цијела наша напаћена нација толико дрогирана и успавана неким чудним и невидљивим наркотицима, и да ли је могуће да СВИ ћутимо и гледамо како нас лажни економисти убјеђују како ће побољшати животни стандард напаћеног и обезглављеног народа снижењем цијене хљеба за два динара, Позајмљивање предизборне милијарде ситница на коју не треба обраћати пажњу, али два динара (још да су помијешана са рибљом чорбом) ће спасити нацију!

Да ли је могуће да смо толико глупи, наивни, успавани и хипностисани да као мјесечари слијепо слушамо и пратимо лудаке који нас вуку у понор без дна. Да ли је могуће да на политичкој сцени и нашој „елити“ (како срамно звучи ова ријеч када је чујемо од наших „аналитичара“) нема нико ко би покушао да нас спасе и извуче из канџи пропасти, и да ли сви избори представљају само бирање између два зла (ако видимо да нам је сваким даним све горе и горе изгледа да увијек погрешно бирамо и умјесто мањег изаберемо још веће зло).

Као овисници у великој кризи који скидају панталоне за хероин како би могли да „прегурају“ још само један дан, тако и наши компрадори и властодршци без пуно размишљања узимају скупе кредите како би купили још једне изборе, завршили посао и до краја усрећили свој блесави народ. Слично је и у Републици Српској, а гледајући немире на улицама Атине питам се само када ћемо ми из шмркања на нос доћи у фазу да немамо вену у коју ћемо да убодемо последњу иглу са још једним кредитом ММФ-а и свјетске банке?

„Племе моје сном мртвијем спава, не прима ни плача ни молитве, над нама је небо затворено, о кукавно српство напаћено, у ад се свијет претворио…“ написао је Његош у Горском Вијенцу, а да којим случајем крајичком ока погледа нашу садашњу „унутрашњу“ окупацију питање је да ли би имао снаге да узме перо у руке јер би се пет вијекова под Турцима брзо и лако заборавило. Ни Рамбо нам помоћи не може.