Бјелоруси сахранили деда лутку

На празник Масленица 7. марта у селу Долгопоље (Витебска област у Бјелорусији) уприличи се јединствен обичај, који је уврштен на списак нематеријалне баштине Унеска.

У питању је „сахрана деде“ сламнате лутке којој су нацртане очи, намјештена брада и обучена је у крпе.

У питању је забава за одрасле, дјеца и млади не учествују у обреду. Смрт утврди маскирани љекар, опоје га маскирани свештеник, скуп га оплаче, однесе на гробље и сахрани.

После се у кући „пококника“ приреди задушни објед.

Масленица је традициони празник источних Словена који се слави у седмој недељи прије Васкрса. Масленица има своје корјене у паганској и хришћанској традицији, па се сада обиљежава као празник пред почетак васкршњег поста. Не једе се месо, али трпеза обилује млијечним производима, по чему је празник добио име.

У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је покладама, које постоје у скоро свим хришћанским народима, али се често различито па се на западу развио у карневале. Свуда је заједнично необуздано уживање у храни и пићу, јер с емрсна храна троши прије почетка поста.

Све у свему, сахрана деде, који вјероватн представља симболични крај зиме, јединствен је обичај и међу источним Словенима.