Амерички медији више од годину и по дана пред изборе: Ко ће Трампу на црту?

Кандидати за предсједничку номинацију америчке Демократске странке суочиће се први пут данас и сјутра у дводијелној телевизијској дебати, у покушају да представе себе као најбољег противника предсједника Доналда Трампа на изборима у новембру сљедеће године, пишу амерички медији и указују да би расправа могла да се претвори у оштар сукоб личности и политика.

среда, јун 26, 2019 / 16:46

Кандидати демократа суочиће се опет крајем јула, а затим сваког мјесеца од септембра. Прва унутарстраначка гласања по савезним државама, такозвани прајмарис, почињу у фебруару, а завршавају се у јуну сљедеће године. Предсједнички избори ће бити 3. новембра 2020.

Прва телевизијска дебата за мање познате кандидате биће прилика да се представе на националном нивоу, док ће они познатији морати да бране своје раније контроверзне политике или дјелове своје прошлости, оцјењује телевизија НБЦ њуз која организује дебату.

Због великог броја кандидата, одлучено је да се дебата подијели на два дијела – по десет њих расправљаће у сриједу и четвртак, али и поред тога неће имати пуно времена, указује НБЦ. Сваки кандидат ће имати 60 секунди за одговор на питање и 30 секунди да одговори на потпитање.

Прве вечери ће наступити сенатори Кори Букер, Елизабет Ворен и Ејми Клобучар, затим чланови Представничког дома Тим Рајан и Тулси Габард, бивши чланови Представничког дома Бето О’Рурк и Џон Дилејни, као и градоначелник Њујорка Бил де Блазио, бивши министар за становање Хулијан Кастро и гувернер Вашингтона Џеј Инзли.

У четвртак ће на бину изаћи бивши потпредсједник САД Џо Бајден, сенатори Берни Сандерс, Камала Харис, Кирстен Џилибранд и Мајкл Бенет, те градоначелник мјеста Саут Бент Пит Бутиџиџ, члан Представничког дома Ерик Свалвел, бивши гувернер Колорада Џон Хикенлупер, предузетник Ендру Јанг и књижевница Маријен Вилијамсон.

Неколико претендената неће учествовати ове недјеље у дебати јер нијесу испунили критеријуме – макар један одсто подршке у три засебне релевантне анкете или прикупљање новца од најмање 65.000 различитих донатора.

Према сајту Рилклирполитикс, који сакупља резултате анкета и рачуна њихов просјек, Бајден води с око 32 одсто подршке гласача демократа. Слиједе Сандерс са 16 одсто, Ворен са 14, Харис и Бутиџиџ са по седам, па О’Рурк са 3,3, Букер са два и Јанг и Клобучар с око један одсто подршке. Остали имају мање од један одсто.

Према општим оцјенама, сенаторка Ворен је лоше прошла на жријебу који је одредио учешће у дебати, пошто неће имати прилику да се суочи с највећим ривалима, Бајденом и Сандерсом, указује портал Хил.

Ипак, како наводи Хил, то би могла бити и прилика за Ворен пошто ће више моћи да користи вријеме за свој детаљан политички програм, који је већ добио похвале и инспирисао један од њених слогана „Ворен има план за то“.

Бајден улази у прву дебату као фаворит и најискуснији учесник дебата, али и као главна мета ривала који ће се вјероватно фокусирати на његове посљедње спорне изјаве, истиче Волстрит џурнал.

Бивши потпредсједник трећи пут је у кампањи у настојању да уђе у Бијелу кућу, мада је сада први пут фаворит и најискуснији учесник дебата – 76-годишњак је учествовао у најмање 16 дебата као предсједнички или потпредсједнички кандидат, али, како пише њујоршки лист, никада није био толико подложан нападима више противника.

Бајден је своју пажњу до сада фокусирао на Трампа, с упозорењима да би актуелни предсједник могао да уништи земљу ако буде изабран за други мандат. Међутим, поставља се питање да ли ће Бајден моћи да потроши већину времена у дебати нападајући Трампа или ће морати да брани своју историју током четири деценије у политици, указује Волстрит џурнал.

Сада ће се Бајден вјероватно суочити с питањима о недавној изјави да је у Сенату некада сарађивао с двојицом сегрегациониста, што је описао као уљудност у то вријеме.

Његови ривали би га могли напасти и због скорашње подршке – прије него што је променио позицију – забрани федералног финансирања за неке услуге абортуса. Обје епизоде, истиче лист, већ су изазвале оштру реакцију ривала.

Најважнији догађај ране председничке кампање послужиће као микрокосмос ширих питања, прије свега да ли кандидати треба агресивније да се међусобно нападају или да се фокусирају на предсједника Трампа, оцјењује агенција Асошиејтед прес.

Друго важно питање, наводи АП, јесте тензија између два крила Демократске странке. Једно тражи одважно дјеловање по питању здравствене заштите и климатских промјена, са захтјевом да се покрене поступак за опозив Трампа, док друго тражи прагматични приступ с истом политиком, али и сарадњу с републиканцима.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *