Александар Ђорђевић: У Београду влада ирационални леводесни западноисточни, југословенскосрпски дискурс

Док читамо о хиљадитом нападу на Србе на Косову и Метохији, истакао бих оно што је мени запало за око и што треба да имамо на уму: Уколико би Србија војно реаговала на Косову или било где ван сопствених граница, она не би имала подршку Русије, Кине, Несврстаних итд.

четвртак, 14 октобра, 2021 / 11:02

➖ Не постоји ниједна политичка опција у Србији која би на своју руку увела војску или полицију Републике Србије на Косово. Ни у редовима власти, ни у редовима опозиције. Не у овом тренутку. Равнотежа сила се мења, изграђени систем међународних односа већ око деценију не одговара правом односу снага на међународној сцени и нове могућности се могу појавити. У тренутку када Србија буде имала могућност да делује са позиције силе, надам се да ће искористити руску стратегију у Чеченији и користити војну моћ само онолико колико је потребно да се пацификују најрадикалнији елементи, а да ће са умереним представницима Албанаца преговорним процесом изградити нови суживот.

➖ Претходна констатација није ни охрабрујућа ни обесхрабрујућа, то је просто рационално. Ниједна држава не улази у рат без мреже савезништава, без јасног циља и излазне стратегије. Србија нема савезнике, она је војно неутрална и ниједна велика сила се није обавезала да ће јој притећи у помоћ, ни у дефанзивном, ни у офанзивном рату. Русија и Србија нису у савезништву (Србија није део Шангајске организације за сарадњу, Србија није део Евроазијске економске уније). Уколико би Србија војно реаговала на Косову или било где ван сопствених граница, она не би имала подршку Русије, Кине, Несврстаних итд. Србија и Русија су партнерске државе које сарађују на обострану економску корист. Србија и Русија имају блиске културне и историјске везе. Ништа од тога не сме се мешати са војним савезништвом.

➖ Режим у Београду почео је још раније да звецка оружјем у пропагандне сврхе и тиме пружио лажну наду оним грађанима Србије који нису сасвим рационални и који нису у стању да оцене државне потенцијале и стање у сфери међународних односа. Свако ко у овом тренутку на друштвеним мрежама обећава војну акцију понаша се благо речено неодговорно, али то јесте у складу са политиком овог режима који непрестано излази са опречним изјавама. Овако опасна и контрадикторна пропаганда никада није виђена на нашим просторима, укључујући и анархичне 90-е године. Леводесни западноисточни, југословенскосрпски дискурс буквално излуђује грађане и у потпуности их дезоријентише. Плански се ствара атмосфера хаоса и ирационалности, јер се у њој сви порази могу најлакше сакрити или тенденциозно протумачити. Описана атмосфера буди зебњу на дуге стазе јер пружа погрешне вредносне оријентире и припрема српску нацију за ирационално деловање у будућности.

➖ Конкретно, није уопште битно да ли власти у Приштини заиста спроводе операцију против кријумчара или демонстрирају силу. У друштву са високим степеном етничке дистанце, са етничким сукобом који никада није изнет из поља физичког насиља, свака албанска полицијска акција у већински српској средини биће перципирана као акт агресије. Уколико је циљ борба против криминала онда треба да се користе српски полицајци, акција треба да се снима из ваздуха како би било јасно да је полицијска акција професионална, степен примене силе мора да буде минималан, дуге цеви не могу да буду коришћене. Ништа од овога албанска страна није испоштовала и учинила је све да изазове повратну реакцију српске заједнице.

➖ Без обзира на мотивацију приштинских власти, реакција српских житеља на терену је разумљива и неизбежна (па и романтичарски храбра). У једној малој средини, под притиском вишедеценијског етнички мотивисаног насиља, житељи ће реаговати у циљу заштите сопствене заједнице, најближих и личне својине. То је сасвим легитиман поглед на ситуацију и нико не може рећи да је објективније овај конфликт посматрати као судар полиције и шверцера. Чак и када би то могло да се докаже без сумње (што није могуће јер је проблематика вишеслојна), приштинске власти су неправилно извеле акцију и испровоцирале етничке сукобе.

➖ Локални избори на Косову су за четири дана (17. октобра). Председник Србије је већ позвао косметске Србе да на њима учествују "у што већем броју". Вучић је ово објаснио аргументом да Срби "треба да буду институционално заступљени" у оквиру политичког система Републике Косова. Директор Канцеларије за КиМ, Петар Петковић, је јуче иступио са сличним аргументом: "Неопходно је да у локалним институцијама самоуправе имамо људе који чувају српско јединство и који се боре за српске интересе. Подржите кандидате Српске листе, јер једино Српска листа као пројекат од националног значаја има подршку председника Александра Вучића, Београда и државе Србије".

➖ Српска листа такође учествује у влади Републике Косова, а претходно се неуспешно жалила Уставном суду Републике Косова* тражећи да јој у влади припадну два министарска места, уместо једно које им је Аљбин Курти доделио. Ово је једина реалност што се потеза државе Србије тиче, одабрана је стратегија утицаја на процес из косовског* система. Од те се стратегије не може одустати без угрожавања односа са западним центрима, од којих Србија економски и политички зависи.