Добро вече, гледате дневник. Предсједник је данас...

Једном приликом сам на друштвеним мрежама написао да је Радио телевизија Црне Горе примјер како један јавни сервис треба да изгледа. Наравно да ме је екипа из земље на којој чинодејствује поменути “јавни бродкастер” са невјерицом запитала да ли сам нормалан.


фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Пише Марко Шикуљак

Уствари, прави РТЦГ нисам ни гледао. Гледао сам сателитски програм, који је само програм за расијање. Нема страних филмова и серија без лиценце за читав свијет. Наравно да је то провинцијска тв-кућа, која се може развити само онолико колико то деспоту на власти одговара. Но, у програму ме је највише одушевљавало стално понављање новородољубивих пјесама насталих поводом новостечене самосталности, те документараца о историји.

Од 2005. до данас, обрадили су кроз њих и Балшиће, и Црнојевиће, и Петровиће понаособ; те разноразне главаре за које су тешко чули и страствени љубитељи историје. То су они документарци који имају само наратив, а као кадрови су ту снимак књиге која је извор реченог, као и много неодређених панорама кршевитих брда. Нема саговорника, нема историчара, нема играних илустрација времена прошлог.

Продукцијски минимум минимума.

Монтенегринска власт се кроз рад јавног сервиса, и кроз тај продукцијски минимум, потрудила да удари камене граничнике који их тобоже одвајају од Срба. Стално се прича о Црној Гори, њиховој посебности, чојству војводе и јунаштву сердара.

И такав продукцијски минимум, астрономске су висине за Српску. У Српској нико не сматра да је потребно на сличан начин образовати оне које позивају да плаћају ТВ претплату. Нама очигледно не треба документарац ни о Кочићу, ни о Пелагићу, ни о Дучићу. Непотребно нам је да знамо ко су ти средњевијековни владари Босне, да је Твртко Котромањић крунисан на гробу св. Саве као краљ Срба. Да су златни љиљани, данас на реверима истакнутих милитантних исламиста у Ефбиху, заправо наше наслијеђе. Како су се звали владари прије Кулина бана?

Чему документовање наше прошлости? Грданов устанак? Невесињска пушка? Солунски добровољци? Јадовно? Козара? Јасеновац? Сутјеска? Коридор? Чему?

Па није да не користи. За вријеме избора 2016, гледаоци РТРС “излудили” су од бјесомучног понављања једних те истих кадрова Српске из ваздуха, те једине двије пјесме о Српској. И кад се у предизборне сврхе пумпа родољубље, потребан је некакав садржај. Да ли вас је тад било срамота, што неку парицу нисте одвојили да се сними још нека пјесма?

Гомила пара даје се наводним новинарским именима, који праве тезгарошке емисије на РТРС, а оне не чине никакав искорак. Ни у садржајном, ни у квалитативном смислу. Данас Миле, сутра Жељка. Па понови.

Прије нешто више од двије године, јавни сервис Српске је дао паре да би од реномиране београдске телевизије Хепи купио ексклузивни програм - интервју са Милорадом Додиком! Прије неколико дана, јавни сервис Српске купио је исти ексклузивни програм, али од ТВ Прва. Такође из Србије.

Да буде јасније. РТРС може Милорада Додика интервјуисати у Бањој Луци, на радном мјесту. Може и у Лакташима, у топлини породичног дома. Може на РТРС ПЛУС организовати и вишечасновна снимања - Радни дан са предсједником. Умије ли још увијек орати трактором? Да ли син успјешно враћа кредит за воћњак? Када ћемо извојевати независност?

Властити ресурси, мањи трошкови.

Може било шта и било како. Али нема смисла да купује емисије у којима Додик прича све оно што смо од њега већ чули у јутарњем програму, првим вијестима, првом дневнику у 12, другим вијестима у 14, Српској данас, другом Дневнику, трећем Дневнику, код Мате, код Лазанског... Разлика је само што све то што смо већ чули - купујемо. Јер је то рекао за јавност у Србији.

Нешто од новца којим располаже, РТРС мора да уложи у документарни програм. Да се поставе каменови граничници. Ко смо, шта смо, и куда идемо. Да знамо да разликујемо “рођендан” од Дана Републике.

Или не мора, уопште. Али онда престаните да нам потурате причу како постоји неки план. Како постоји нешто више, од просте политичке борбе, импровизације од данас до сутра. Не постоји.

Да постоји, видјели би на ТВ екрану. 


 





КОМЕНТАРИ

    • Курта
    • ,28.01.2017. 15:51:29[168156]

    Једина ствар вриједна помена које је изашла из РТРС-а задњих десет и више година је серијал о пећинама Републике Српске.


    • Ostao bez fabrike
    • ,31.01.2017. 03:41:10[168165]

    Država se povukla iz privrede i privatnike i strane investitore proglasila privredom, i nekim ko će razviti privedu, zaposliti i spasiti narod. I lagalizovani kriminal je proglašen normalnom pojavom. Kriminalci proglašeni privatnicima!
    I privatnici kriminalci ništa drugo ne rade nego što osnivaju firme, pljčkajeu sve postojeće finansijske, privredni i prirodne resurse naroda. To je najveći genocid ikad viđen na ovim prostorima. To je najveći fašizam ikad viđen na ovim prostorima. Privatnike treba proglasiti novim Hitlerima i tako ih tretirati. Mediji su plaćeni da
    20 godina samo zamagljuju istinu, stvaraju konfuziju kod naroda.
    Mediji sav problem svode u ravan, da li je privatnik platio poreze i prijavio radnike. Jel se to neko grubo šali i podsmeva ovom narodu.
    Privatnicu pljačkaju i prisvajaju sve postojeće resurse, zbog njih stotine hiljada radnosposovne populacije ostaje na ulici, a mediji problem svode na to da li je privatnij prijavio radnika i platio porez.
    Privatluk je definiciji najveći stepen ogranizovanog kriminala!
    Privatluk je u privatiuciciji srušio krupne prvredne gigante, koji su zapošljavali po 10000-20000 radnika. Privatluk ne, pošto je proglašen nosiocem privrednog razavoja ne dozvoljava razvoj privrednih giganata,
    krupnih preduzeća. Kao takav destruktivni element u privredi samo podstiče beskrajnu pohlepu pojednica, koja je najopasnija, jer razrara sve postojeće sisteme vrednosti. Slično je i na globalnom nivou.
    Finansijski kapital koji buja obezvrećuje čovekov rad, porobljava ga,
    Mi, država i vlast smo pred izborom: ili privatnici ili narod. Ili će privatno preduzetništvo nastaviti sa genocidom nad narodom, ili će privatno preduzetništvo biti zaustavljenao u svom genocidu.
    Potpuno je apsurdno i bezobrazno da vlast priča o padu nataliteta, da
    lije krokodilske suza, kad je pustila privatnike na naroda da ubijaju.
    Da li se uopšte neko iz vlasti i opozicije zamsili nad problemom više od polovine suvišnih nezaposlenih ljudi, šta oni rade, čime se bave.
    Da li se zamisle nad problemom 3/4 nezaposlenih koji se ovde da su zaposleni u državnoj adminstraciji, državnim službama i državnim preduzećima, zašto su oni prevedeno na parazitirane na kreditima i grbači naroda. Da li se oni zamisle šta će sa generacijama koje
    dolaze, kako stasa nova generacija tako se za njihov broj povreća broj nezaposlenih?

    Kod nas bi u startu moralo biti uvedeno vanredno stanje zbog
    genocidnog zakona o privatizaciji, priglasti ga navećim genocidom nad narodom, a sve učestnike organizovanog privatizacijskog, privrednog i privatno-preduzetničkog genocida pohapsiti sa konfiskovanjem celokupne
    imovine stečenoe privatlukom. Pri tome, problem privatnog
    preduzetništva ne svoditi na ravan, uslova tendera, javnih nabavki,poštovanja zakona o javnim nabavnama. To je sve besmisleno kad je sve rađeno po genicidnim zakonima o privatizaciji, osnivanju privrednih
    društava, privatnom preduzetništvu, zakona o javnim nabavkama itd.

    Nije samo problam što se u dužničkoj ekonomiji bezglavo zadužujemo,nego što sav novac koji država, priverda, naroda i ostalo poput radničkoh doznaka itd. što preko drugih kanala bude uvezeno iz inostranstva u bude uliveno u naš monetarni sistem, nego je problem
    gde na kraju završava novac kojim se zadužuejmo. Završava na uvoz i kod privatnika koji su sve preuzeli, od kompletne trgovina do svih grana privrede. Narod je preveden u potpuno parazitsko stanje, ne upravlja ni svojom sudbinom ni svojom privredom, iz inostranstva u vidu kredita dobija novac za izdržavanje i preživljavanje, finansiranjem kompleno svih budžetara i 75% PIO fonda.
    Oblika našeg prevođenja u prarazitsko stanje je i uvođenje virtuelene
    ekonomije koja je projekata liberalizma, kolonijalizma i uviđenja tihe
    okupacije u zemlju. Virtuelna ekonomija se ne ogleda samo i
    bankarstvu, finansijskim usligama, i svim finansijsku derivacijama. Tu je sva silna indsutrija zabave (koja služi kao anestezija naroda, njegove svesti). Stotine elektronskih medija su narod preveli u potpno
    besvesno stanje, bombarodvanjem lažnim manipulativnim informacijama.
    Narod, svest ljudi je prevedena na poptuno zombirano stanje,
    nereagovanja ni na šta, ma šta da mu urade, ma kakve zla vlast da nanese, ma koliko da ga zaduži, ma šta da opljačka, make sve prirodne resurse vlast otela od naroda i dala stranom okupatoru, nema reakcije.
    Mediji ne reaguju, plaćani kupljeni novinarod takođe ne reaguju. Nema ozbiljnog istraživačkog novinarstva koje će da traga za istinom, koje je zaduženo za saopštavanje istine. Prodali su i istinu. Sve je na prodaju.
    Da li je neki novinar, medij, napravo istraživanje, izdračunao kolika se šteta narodu i državi nanosi koncesionim otimanjem rudnika Stanari
    i njeogovog davanja stranom okupatoru? Ko je za to odgovoran. Zašto smo toliko kolektivno retardiran i atomizovan narod koji samo gleda lične interese? Namamljivanje naroda na materijalizam, visoke
    potrošačke standarde je išlo preko slobodnog tržišta, preplavljenosti uvoznim robama i precenjene domaće valute koja uvoz čini mogućim.

    Političko delovanje je maskirano jezikom manipulacije (da bi narod mislio, mora da je nešto mnogo pametno rekao čim ništa nisam razumeo).
    Celikopan politički diskurs na ovim prostorima je planski projektovan, na tome su od 90ih godina anagažovani najveći stručnjaci za političku manipulaciju i manipulaciju svešću. Liberalizije se i privatizuje celokupno medijsko tržište. Korporatokratija plaća otvarane stotina televizija i potpuno ih drži pod finansijskom, progandnom i politikom
    kontolom. Služe interesima koporatokratije.
    Korporatokratija planira, i već odavno radi na tome da najveći udar izvrši na energetiku. Cilj je potpuno otimanje svih energetskih resursa sa postojećom eletktroprivredom.
    Za tu svrhu se vlast na svim nivoima svesno uvlači u kriminal, da bi nas pljačkali od onog što su nas zadužili i novac ponovo izneli u strane banke.

    Zašto medini i novinari ne pokreću ta pitanja, zašto država od Višegrada 1989 nije izgradila ni jedno ozbiljniju hidroelektranu, ni jedan Đerdap, ni jedno Gacko, Ugljevik?
    Gde su nestala te preduzeča i ti stručnjaci koji su to gradili i
    dobrim delom i projektovali.

    Vidim da muslimani sa nekim svojim Energoinvestom u Sarajevu
    projektuju HE Ustikolina, Vranduk i čitav nicu manjuh HE, plus novi blokovi termoelektrana u Tuzli, Kaknju, Banovićima.

    Da li današnja omladina misli da će živeti u strankama, da će ih stranke zaposliti čarobnim štapićem, virtuelno kakva je i ekonomija koja im se nudi.

    Mi imamo potpuno umrtvljen narod. Trenutna iskorištenost potencijalne energije naroda je manja od 1%. Zato ej bilo potrebno srušiti privredu i krenuti sa postepenim prevođenjem naše privede na dodatak privredi
    zapadne korporatokratije, u kojoj nam je u toj podeli rada dodeljeno mesto najprljavije i najjeftinije radne snage.

    Obezbedili su mesto za sve na fakultetima, svi će raditi u virtuelnoj državi, u kancelarijama. To su generacije koje ne pamte ni privredu, ni državi, ni kakvo treba da bude organizovana i privreda i država.

    Virtuelna ekonomija je i kompletan postojeći obrazovni sistem, jer nema veze sa stvarnošću, sa privredom, sa kultunim i duhovnim nasleđem koji mora da obezbedi da se prenosi sa generacija na generaciju.
    Obrazovanje je stavljeno u funkciju promovisanja zapadnih vrednisti.
    liberalizma, ljudskih prava, demokratije kao političkog obilka vladavine nad ljudima.

    Vlast (država) je rekla da ostaje pri svome da neće osnivati preduzeća i graditi fabrike, jer se to tako u kapitalizmu ne radi, nego će praviti ambijent, stvarati uslove, graditi infrastruktur da strani
    investiori - okupator dođu - plaćaće im sa naših leđa da dođu, okupiraju nas, opljačkaju i izrabljuju.
    To se nudi narodu.

    Ljudi kao argument opravdanja u korist privatluka mafijašluka potežu argument "pa i u na Zapadu je sve privatno, kako su oni razvijeni, mi hoćemo da budemo kao oni". Pri tom se ne kaže koliki je procenata
    stavarnog proizvodnog BDP-a prepušten privatluku-mafijašluku, a koliko je u rukama korporacija, koje su akcionarska društva sa milionamima
    akcionara. Odnos je oko 97%:3% u korist korporacija. A milioni ljudi su prepušteni da slovodno plivaju u vodama privatnog preduzetništva.
    To je urađeno jer je potrebna izvesna doza avanturizma, razbijanje dosade bića i ništavalia života i bitisanja na duhovno trulom i zatrovanom Zapadu.

    Na pomovisanju privatnog biznisa upregnuta je celokupna filmska industrija, celo Holivudska filmska produkcijaga promoviše. I tako se generacijama truje svest, samo privatni biznis, a nikom se ne kaže koliko njih mora da propadne da bi oni koji su blisku centirma moći i
    vlasti uspeli.
    Ista je situacija sa sportom koji je postao religija savremenog kapitalizma. Pošto njegovi finansiranje bez vredno naštampanim ili nenaštamapnim novcem bez pokrića ništa ne košta, lako je zaluđivati naroda kako sportisti zarađuju stitine miliona i milijarde, kakav se tu novac obrće.
    I onda ide propagnda medija, svi u sport, svi na stadione, svi na treninge, favorizuje se sport da bi se omladina potpuno razbija, kanalicala u pogrešnom pravcu, da bi u sportu i stadionu sagorela sva
    nagomilana energije nazadovoljstva i to je još jedan od faktora pacifizacije omladine.
    Gde su sada studentski protesti sa početka devedesetih, gde je sada ta energija?
    Stoverna si ogromna virtuelna prostranstva u koja su preselili ljudi, cilj isključivanja ljudi iz života je postignut. Dali su ima stotina i hiljada televizijskih kanala, na kojima se od korporatokratiju emitiju
    strogo kontrolisani programi, programira se ljuska svest za potebe koporatokratije, i poptuno preuzemaju duhovni i medijski prostor jednog naroda.
    Onda je došao veliki globlistički proejekat Internet, kao jedna od faza duhovngo poroboljavanja i okupacije čovečanstva uz njegovo prevođenje pod totalno kontrolu. Najveći od tih internet projekata globalne kontrole su društvene mreže, servisi elektronske pošte, video
    servisi potput jutjuba (svevidećeg oka globalista). Više im nisu potrebni špijuni obaveštajci da prikupljaju informacije po državama.
    Internet je premrežao celu kuglu zemaljsku, ovladavanje duhovnim prostorom jednog naroda je sasvim jednstavno.
    Više nikakve informaciona bezbdnost nije moguća, a političari, vlastodržci, bezbednosne strukture kao i svi stričnjaci i agencija za bezbednost su tek lutka na koncu sa kojima se globalisti poigravaju.
    Da li su mislili da smo toliko jaki, ili su hteli da budu sigurni, pa im nije bilo dovoljno što sa silne političke stranke, formirane od provedenih izdajnika, kriminalac, razbojnika i najgoreg društvenog šljama spremnog na sve zarad materijalnoh blagodeti, pa su na našem
    uništavanju i unutrašnjem razbijanu angažovali i silne nevladine organizacije, agencije, strane i domaće ekonomkse konsiltante i savetnike.

    Paralelno sa privrednim sistemom temeljno je razarani obrazovni sistem. Isti onaj obrazovni sistem koji je izgradio i razvio prethodnu državu, do nivoa najrazvijenije socijalističke i komunističke zemlje.
    Zato je taj obrazvoni sistem trebalo reformisati.

    Obrazovni sistem Zapada je korporativni, ropski, idiotski, koji stvara stručnjake toliko uske oblasti specijalnosti da takvo znanje čoveka pretvara u poptunog idiota, čoveka jedne dimenzije,
    Preko 90% Nemaca nije čulo za Getea, Šilera, Tomasa Mana, Kanta, Hegela, Hajdegera a kamoli da su to čitali u proučili. Sva duhovnost mora da bude uništene.
    Kapitalizam uništava sve duhovno, umno, sve što ostavlja neku šansu i nadu da se ljudi jednog dana osveste, da ne dozvole da budu svedeni na puke potrošačke životinje.
    Čoveče seti se da si čovek sa neograničenim duhovnim mogućnostima a ne potršačka životinja na koju hoće da ste svedu!

    Narod inertne i uspavane svesti, tek izašao iz komunističkog
    jednoumlja nikako nije bio spreman na sve oblike informacione agresije i rata koji je Zapad spremio da na njega obruši. Te tehnike su na Zapadu razrađivane više od 100 godina. Niti je komunizam imao društvene humanističke nauke koje su bulo šta proučavale izvan marksizma io komuništičke doktrine, niti je naroda imao znanja da se
    odupre svim prevarama, podvalama, manipulacijama koje mu Zapada sprema.

    Ostao bez fabrike
    Proteran iz države