Зоран Б. Јанковић: Писмо пријатељу Бошњаку

Драги мој пријатељу и брате, ево нашао сам времена више него што си ти ономад имао за мене, па да ти одговорим.

уторак, фебруар 18, 2020 / 11:21

Не знам ни када ни како ће се завршити овај дисфункционални пакао хладног мира успостављеног у Дејтону.

Не знам хоће ли бити довољно политичке културе и толеранције, или ће опет авет рата да се надвије над нама.

Кажеш ми да те мучи тјескоба због ствари које не можеш промјенити, чудиш се неспремности и неспособности политичара да нађу језик којим би превазишли нетрпељивости и прекинули спиралу мржње између наших народа.

Кажеш да ти није јасно због чега не можемо живјети у заједничкој домовини, једнаки и слободни и окренути будућности.

Све те то мучи, стресно и емотивно уништава а осјећања се мјешају и муте разум.

Разумјем те пријатељу, био сам у твојој кожи. Исто тако сам се осјећао од 15.10.1991 до 01.03.1992 године. Сјети се Југославије, уђи у моју кожу и све ће ти бити јасно.

Само се сјети.

Живио ти мени и сретно нам било.



8 КОМЕНТАРА

  1. Не знам које си се године родио „пријатељу“ али изгледа да ниси схватио написано. За ону државу смо преживјели Јасеновац, Јадовно, Гаравице, Дракулић, Козару, Сисак, Градишку Стару итд итд да би 15.10.1991. били прегласани кршењем Устава СРБиХ од стране оних који су за ону државу већину војно способних дали Црној Легији и Ханџар дивизији, а онда 01.03 1992. су ти исти пркосећи законима математике 64% прогласили за 2/3 и одвели ову земљу у рат. Мораш научити разликовати пре и пост фактум, како би могао ући у нечију кожу „пријатељу“ јер ти је аргументација, по старом добром хипокризијском обичају, двострука.
    Морамо поштовати ред и хронологију „пријатељу“

  2. Дакле, промјена теме, ипак си „ухавизао“ „пријатељу“ да 91 није било побројаног у твом посту.
    Наравно да њихово и наше зло не могу чинити добро, али то никакав плитки аутошовинизам не може поправити. И требају сви нестати, нестаће добри ал нестаће и невладинићи, има ли ишта слађе?

  3. Не пребацујем ја ништа, него Ви господине пребацујете тему са написаног на неку вашу верзију истине која нема везе с текстом.
    Српски злочини нису тема, а нису ни проблем за дискусију када буде тема, ја их не гурам под тепих, за разлику од Вашег покушаја релативизације бошњачке одговорности у грађанском рату.

  4. У Првом свјетском рату са милион палих глава Срби су стварали Југославију. Без Срба и Србије не би је никада било. Званични подаци из Другог свјетог рата кажу:од 4 убијене жене на подручју данашње БиХ, ТРИ су Српкиње. Од 4. страдале дјеце – ТРОЈЕ је, у просјеку, српске.. И онда те неко 1992. онако прегласа, и још узме АВНОЈ и ЗАВОНБИХ /који су опет Срби правили – погледајте национални састав тих тијела/ као доказ свога „антифашизма“ и данас каже – Босна се не може дијелити, а Југославија може?! Као они су имали право на отјепљење, а ми немамо. И Југоаалвију , прву и другу, и Авноје и Завнобихе – све сте добили (не само тада муслинани већ и други) путем Срба, какви год ми били. Ако смо то напавили, можемо то и да срушимо. Сребреница? Уз дужно поштовање жртвама, да потсјетим – Јасеновац је данас у Хрватској , а тамо је побијено „двјесто о Сребреница“ Срба. Доста узимања туђих заслуга. Довољно је што сте „мазнули“ језик и што фалсификујете историју. Мало поштења?

  5. Bosanskim Kurdima nije bio problem kada preglasavanjem jednog cijelog naroda izađu na “ legalan“ Referendum za secesiju zajedničke Države.
    Problem je kada to isto rade drugi narodi…
    Međutim biće kao sa seoskom mladom koja se opire.. moraće ga ipak primiti na kraju dzaba sve .
    Drzava se silom razbija ali ne i ujedinjuje.
    Znaju to Bosanski Kurdi vrlo dobro otud i toliki plač i prijetnje.
    Ali moraju znati da svaka akcija izaziva reakciju.
    Znači “ bujrum“ kurdi

Оставите одговор