Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.
Овај графит, или мурал ако хоћете, освануо је у насељу Обилићево у Бањој Луци и представља грб клуба из времена комунизма.
Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.
Плакат је залијепљен на унутрашњу страну стакла просторија „Удружења Јосип Броз Тито“ у Бањој Луци, те четрдесет година након његове смрти, у Републици (замало) Српској и даље оличава суштину овог режима у односу према српском народу.
Заједница југословенских експерта била је цијењена у свијету. То веле колеге из Хаване, Москве, Вухана… и њих уопште не дотиче то политичко подударање бивших система, а то само заправо говори да је хумани рад много хуманији када нема мач профита и политике изнад главе.
Драги мој пријатељу и брате, ево нашао сам времена више него што си ти ономад имао за мене, па да ти одговорим.
БиХ је кроз разне историјске оквире функционисала као мултиконфесионална заједница све до побједе СДА на првим вишестраначким изборима.
Чињеница 1: Аутошовинизам у Србији није постојао пре Броза.
Чињеница 2: Аутошовинизам је у корену сваког данашњег проблема у Србији и српству, макар утолико што спречава побољшање.
Обраћање предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића на свечаности поводом Дана Оружаних снага БиХ, само је дио оних у низу које он износи као темељне доказе да је заједничка власт Српске и Ефбиха у Сарајеву, крајње непотребан трошак.
Савремени човјек, а овдашњи нарочито, склон је да историју препусти забораву, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човјек не може (и не треба) бјежати од историје, јер она увијек иде за њим, полако, али сигурно.
Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.
Овај графит, или мурал ако хоћете, освануо је у насељу Обилићево у Бањој Луци и представља грб клуба из времена комунизма.
Поред Југословенске кинотеке, Југословенског драмског позоришта, стадиона Југословенске Народне Армије, клубова Партизан и Црвена звезда, у Београду као да је Јосип Броз још увијек на власти.
Плакат је залијепљен на унутрашњу страну стакла просторија „Удружења Јосип Броз Тито“ у Бањој Луци, те четрдесет година након његове смрти, у Републици (замало) Српској и даље оличава суштину овог режима у односу према српском народу.
Заједница југословенских експерта била је цијењена у свијету. То веле колеге из Хаване, Москве, Вухана… и њих уопште не дотиче то политичко подударање бивших система, а то само заправо говори да је хумани рад много хуманији када нема мач профита и политике изнад главе.
Драги мој пријатељу и брате, ево нашао сам времена више него што си ти ономад имао за мене, па да ти одговорим.
БиХ је кроз разне историјске оквире функционисала као мултиконфесионална заједница све до побједе СДА на првим вишестраначким изборима.
Чињеница 1: Аутошовинизам у Србији није постојао пре Броза.
Чињеница 2: Аутошовинизам је у корену сваког данашњег проблема у Србији и српству, макар утолико што спречава побољшање.
Обраћање предсједавајућег Предсједништва БиХ Жељка Комшића на свечаности поводом Дана Оружаних снага БиХ, само је дио оних у низу које он износи као темељне доказе да је заједничка власт Српске и Ефбиха у Сарајеву, крајње непотребан трошак.
Савремени човјек, а овдашњи нарочито, склон је да историју препусти забораву, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човјек не може (и не треба) бјежати од историје, јер она увијек иде за њим, полако, али сигурно.