Осим бијелих трака Фридрих Еберт финансира и комуно-југоносталгију у Приједору

Представа, на којој су радили глумци три позоришта: из Бањалуке, Приједора и Копра, прати причу о сину из мјешовитог брака, који је као дијете био свједок распада Југославије, а као младић трага за оцем осумњиченим за ратне злочине. Наравно, гдје друго то треба играти, већ у Републици Српској…


Светилишта и губилишта: У Међугорју су се дјеци указале српске кости из јама

Дуга је традиција указања Богородице Марије. У православном свијету су ови догађаји релативно чести, али немају велико маркетиншко кориштење. Они остају унутар цркве, објаве које доносе оваква виђења остају ствар религије и интимног вјеровања.


Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.


Дан матерњег језика: Бањолучка администрација одала почаст говорнику исквареног хрватског

Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.


Миодраг Зарковић: YU-суза за Балашевићем млађима је одличан показатељ за:

Сву ту патетику, сав тај нељудски грч, тај крик који захтева да планета стане пред њиховом клиначком неутешношћу, та потреба да се учествује у отужном величању некога ко објективно није припадао никаквом стваралачком врху и чији је крајњи домет био да поклоницима понуди пролазну утеху у невеселим тренуцима…


Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић.


Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.


Осим бијелих трака Фридрих Еберт финансира и комуно-југоносталгију у Приједору

Представа, на којој су радили глумци три позоришта: из Бањалуке, Приједора и Копра, прати причу о сину из мјешовитог брака, који је као дијете био свједок распада Југославије, а као младић трага за оцем осумњиченим за ратне злочине. Наравно, гдје друго то треба играти, већ у Републици Српској…


Светилишта и губилишта: У Међугорју су се дјеци указале српске кости из јама

Дуга је традиција указања Богородице Марије. У православном свијету су ови догађаји релативно чести, али немају велико маркетиншко кориштење. Они остају унутар цркве, објаве које доносе оваква виђења остају ствар религије и интимног вјеровања.


Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.


Дан матерњег језика: Бањолучка администрација одала почаст говорнику исквареног хрватског

Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.


Миодраг Зарковић: YU-суза за Балашевићем млађима је одличан показатељ за:

Сву ту патетику, сав тај нељудски грч, тај крик који захтева да планета стане пред њиховом клиначком неутешношћу, та потреба да се учествује у отужном величању некога ко објективно није припадао никаквом стваралачком врху и чији је крајњи домет био да поклоницима понуди пролазну утеху у невеселим тренуцима…


Никола Дабић: Распеће Ђорђа Мартиновића (1985)

Те 1985. године, Ђорђе Мартиновић, Србин са Косова и Метохије, пресретнут је од стране неколико Шиптара, савладан. те набијен на колац на чијем врху је била стаклена флаша, натакнута кроз грлић.


Дани(ј)ел Симић: Стефан Немања на Венеција мосту

Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.