Вукановић Гаталу: Кад ме толико пратиш, де ми нађи цуру за удају

Пише Небојша Вукановић

Забринуше се да Гатало није постао настран, јер од последњих осам чак пет својих колумни у престижном црвеном Гласу концила посветио је мени. Колико сте утицајни, посебно од како сте остали без детронизиране црвенокосе уреднице, показује чињеница да је тек послије 20-ак дана понеко примијетио да сте поново нешто шкрабали. Питање је због чега сте Ви толико опсједнути, забринути и уплашени мојим радом? По свему судећи да је вјечита слуга и вјерни пас различитих господара, који не смију ни да помену моје име, добила задатак да ме непрекидно вријеђа, провцира, омаловажава и покуша да ме дискредитује.

Иако сам главни јунак, нажалост нисам могао до краја прочитати Ваше бесмислене текстове, јер би за њихово варење умјесто маленог желудца морао као крава имати и бураг, капуру, листавац и сириште. Колико год се трудио нисам успио схватити Ваше високоумне поруке и похватати све силне везе између мене, медвједа, јањаца, оваца, Блажа и Славка. Зна Весељак да сам му раније рекао да му нећу више одговарати ма шта написао, па се осоколио и спустио руку на оштро перо. Чарлс Буковски је давно рекао да се не вриједи расправљати са будалама, и када се окренеш и одеш то не значи да су те побиједили већ да нису вриједни твоје пажње и времена.

Ма шта Ви писали ја се на то нећу обазирати, али морам признати да ме Ваш страх и забринутост мотивише и увесељава. Желим само да Вам јавно кажем да прихватам сву кривицу за коју ме теретите. Признајем да сам штеточина која ноћи руши све што Ви неимари и усрећитељи дању направите. Крив сам за све лоше у нашем друштву, и ред је да ме баците у окове. Признајем да сам ја највећи кривац што је са радом престала Фондација "Свети Вукашин", и што сам осрамотио име великог мученика. Ја сам од саме донаторске вечере и несмотреног доласка на Црквину крив што је Фондација лоше почела да ради јер сам упорно ометао да још више донатора, привредника, функционера, политичара и јавних личности добровољно, без страха, присиле и позива дође и уплати донацију.

Није то моја једина кривица. Грешник сам и признајем да сам ја најодговорнији што Ви ни послије три године од именовања нисте формално постали директор и главни уредник православне радио-станице у Мостару која још увијек не емитује програм како сте Ви побједоносно најављивали. Нажалост није то једина радио станица коју сам својим несмотреним радом уништио. У садашњем новом "Хотелу Платани" срушен је тек саграђени студио и нови православни радио, чији је уредник био Славко Влачић, а да није емитован ни минут програма. Њу сам успио да уништим чак и прије него што сам постао новинар, а најодговорнији сам и што Сањи Караџић, ћерки Радована Караџића и власници братског православног "Радија Свети Јован" са Пала никада није враћена емитерска опрема.

Признајем да сам одговоран за пропаст и стечај у Агрокопу, за гашење других поштено приватизованих фирми, као и за одлазак бројних привредника и инвеститора из Херцеговине. Крив сам за све за што ме оптужујете, али не могу да преузмем кривицу за Ваше оптужбе што се нисам оженио.

Разумијем Вашу искрену и хришћанску љубав и забринутост за моје брачно стање и потомство, али одговорност за овакву ситуацију не могу да преузмем. Трудио сам се и мучио колико сам могао, био упоран, питао и тражио на све стране, обилазио Херцеговину, ишао чак и до далеког села Трусине код Невесиња, гдје су се раније некако рјешавали безнадежни случајеви старих момака попут мене, али ниједна није пристала на удају. Слао сам поруке на ДМ САТ, БН Мјузик, писао огласе, куповао вјереничке бурме, а није ми помогла ни Ваша великодушна бесплатна реклама да сам добра прилика јер сам добио силни новац и више станова у Београду, Бањалуци и црногорском приморју. Нажалост није свако лијеп, згодан, популаран и шармантан као Ви па да може да бира до изнемоглости.

Због тога бих Вас овом приликом јавно замолио да ми помогнете и нађете неку дјевојку која би пристала да се уда за мене. Био бих Вам веома захвалан, а иако то Весељаче Вама вјероватно и није нека част, у знак захвалности позвао бих Вас за кума. У нужди не бих пуно бирао, може и каква Албанка или Рускиња, ако на тај начин не бих постао још већи издајник који је продао и издао Ваше српство.

Једино бих волио да ипак не буде превише стара дјевојка, желио бих да добијем ако Бог да бар троје дјеце па за коју годину, док Ви санирате огромну штету коју сам јој нанио, и ја недостојни добијем помоћ од Ваше Фондације. Хвала унапријед, и само ти Синко и даље пиши и ради свој посао.