Вегетаријанци живе здравије, али не и дуже од месождера

За све који су постали вегетеријанци мислећи да ће живјети дуже ако се одрекну меса, истраживање Универзитета у Сиднеју доноси лоше вијести – вегетаријанство није повезано са смањењем ризика од преране смрти.

Аустралијски истраживачи пратили су навике скоро четврт милиона људи, старости од 45 година и старијих, у периоду од шест година. У извјештају, објављеном у часопису Превентиве Медицине, наведено је да није било значајних разлика у вјероватноћи смртности између оних који практикују комплетан, полу комплетан (месо једном недјељно) или исхрану базирану на риби, вегетеријански начин исхране и оних који редовно једу месо.

Истраживачи су узели у обзир и остале факторе, као што су: године, конзумирање цигарета и алкохола, висок крвни притисак, дијабетес типа два и болест срца. Вегани су, такође, категоризовани као вегетеријанци.

Истраживање је установило да вегетеријанци немају обичај да претјерано пуше и пију или да буду гојазни, као и да је код њих мања шанса да оболе од рака или болести срца.

"Важно је да се напомене да вијести нису толико лоше за вегетеријанце, јер они у суштини имају много здравији стил живота од невегетеријанаца", наводи коауторка студије докторка Сима Михршахи, виши научни сарадник Универзитета у Сиднеју.

То потврђују и неке раније студије. Истраживачи са Оксфордског универзитета, још 2013. године, су објавили извјештај у коме је утврђено да је ризик од хоспитализације или смрти усљед срчане болести за 32 одсто мањи код вегетеријанаца.

Све већи број људи у свијету истиче да постају вегетеријанци из различитих разлога, као што су добробит животиња и смањивање негативног утицаја човјечанства на животну средину. Вегетеријанство, такође, постаје видљив тренд у ресторанима, кафићима и супермаркетима.