Устани куме да сједне (преварени) жирант!

У вашем селу, граду, међу пријатељима, у вашој кући, породици – има их свуда.

Остали су једини на листи најтраженијих људи на овим просторима када су двојица са те листе отпремљена у Хаг. Неке од њих је ипак задесила црна судбина, иако слободни, запали су у ропство новог времена – дужничко.

"Устани куме, да сједне жирант" – досјетка из никад проглашене "епохе дизања кредита" сада више није популарна у Републици Српској гдје кумовске, пријатељске и сваке друге дугове враћа 80.000 преварених жираната. Неколико десетина људи који припадају овој групи, извршило је самоубиство – око 20 у посљедње двије године.

Свако је преварен 2,5 пута

У Босни и Херцеговини тренутно постоји 200 случајева "преварени жирант", што уствари показује да број преварених жираната не значи и толики број грађана. Из сазнања Удружења за заштиту ових људи произилази да је, у просјеку, један грађанин БиХ 2,5 пута преварен као жирант, дакле, на тај начин преварено преко 80.000 грађана (80.000 x 2,5 = 200.000).

Ако ово подијелимо на ентитете онда произилази да је у РС око 80.000 жираната преварено а у ФБиХ око 120.000. У неким земљама региона је такође било превара жираната на овакав или сличан начин (нпр. Црна Гора, Хрватска) али не у оволиком броју.

– Сви су се убили због наиласка на "затворена врата" и неразумијевање код надлежних институција (полиција, судство) и због сопственог незнања и неадекватних информација, које су добили или у банци или од неког другог. Сви су добили некакво рјешење на извршење и нису знали шта треба да ураде да би се заштитили – каже Јоцо Цвјетковић предсједник Удружења преварених жираната БиХ.

Када се ова тврдња образложи, изгледа овако: судови доносе Рјешења против жираната на основу бјанко потписане мјенице, која је потписана приликом подношења Захтјева за кредит од стране тражиоца кредита. Када кредитни одбор банке или микрокредитне организације (МКО) одобри кредит, морају се позвати дужник и јемци да потпишу Уговоре о кредиту и јемству. Тек тада јемац има обавезу по датом кредиту (члан 998. Закона о облигационим односима). У већини случајева гдје су се јемци убили није било Уговора о јемству, тако да ни тужба банке гдје траже наплату потраживања од јемца нема основа. Многи јемци тада то нису знали па су дигли руку на себе.

Ко је преварио?

Као највећи проблем и узрок свих патњи наводи се понашање банака тачније сакривање кредитне способности тражиоца кредита пред жирантом. Банке морају по закону да провјре тачност података о валидности дужника (база података о кредитној задужености физичких и правних лица при Централној банци БиХ; база података у ЛРЦ-Кредитни биро Сарајево; интерне базе података банака и МКО; подаци порезних/пореских управа о висини исплаћених плата и др).

– Одговорно тврдим да ни једна превара јемца (жиранта) се није могла десити без знања кредитног службеника банке или МКО. Све банке и МКО су криле пред жирантом кредитну способност тражиоца кредита. Да су банке провјеравале претходну задуженост тражиоца кредита не би могле пласирати оволики број кредита, зато што нико нормалан не би био жирант презадуженој особи – прича Цвјетковић за Фронтал.РС и даје свој лични примјер.

– На моје питање да ли тражиоц кредита има какав други кредит при потписивању уговора у банци, добијам одговор од кредитног службеника да су они озбиљна банка и да су све наводе из захтјева за кредит провјерили и да су утврдили да поменути тражиоц кредита нема других дуговања. Посљедица оваквог одговора је: поменути тражиоц кредита већ има кредит у тој истој банци, који је већ у кашњењу са отплатом, а они му дају други и оба су активна. Убрзо долази до неплаћања и једног кредита и до раскида Уговора и тражења наплате путем суда.

Дакле, банка не може, нити смије дати кредит празадуженој особи и овдје долазимо до тога да су банке и микрокредитне организације у најмању руку бескрупулозне.

– Постављам питање свим банкарима у БиХ: Смију ли дати кредит на начин како га дају грађанима БиХ, у својим матичним државама. Банкарски сектор у БиХ је 100% приватан а од тога 95% инострани и ми смо једина држава у Европи која нема своју националну банку – објашњава Цвјетковић.

Шта ко ради?

Јасно је да су банке и микрокредитне организацију бездушне, функционишу на принципу зараде и увећавања капитала – другачије никада није ни било. Финансијска ситуација је тешка и грађани посежу за кредитима и задужењима и када их мука натјера, али има случајева да се задужујемо и када није неопходно (аутомобили, љетовања). Људи и банке, дакле, тешко ће престати са навикнутим понашањем, а у таквој ситуацији неко мора да буде полицајац за опште, и прије свега – добро грађана.

Држава преко својих институција Агенције за банкарство РС и ФБиХ има законски механизам контроле рада банака, а међу тим контролама и контролу давања кредита, преко увида у валидност кредитних досијеа одобрених кредита. Међутим, агенције нису радиле тај посао на начин на који је било потребно, а за посљедицу свих фактора имамо овакво стање.

Када је враг однио шалу, а туђи кредит и посљедњу марку, преварени жиранти су се сами организовали и чини се, први скренули пажњу јавности на овај проблем.

Њихов основни задатак је да упознају жиранте а и све друге грађане РС и ФБиХ о њиховим правима, која имају када дођу у проблем са невраћањем кредита од стране главног дужника. У том циљу су штампали и брошуру под називом "Водич за преварене жиранте (јемце)", коју дијеле грађанима БиХ и која се налази и на сајту: www.ziranti.org. Поред ове брошура на сајту се налази и Упутство за жиранте.

Измјена закона

На сједници Скупштине РС од 20. Септембра ове године донесен је Закон о измјенама и допунама закона о банкама и МКО у РС, на иницијативу преварених жираната, покренуту прошле године. У току је иницијатива да се овакав закон усвоји у Парламенту ФБиХ.

Ж. Свитлица