У жалости смо: Умро је оснивач првог приватног медија у Српској

Уочи Међународног дана слободе медија, умро је Јовица Јоле Петковић, пионир приватних штампаних медија у Републици Српској. Судбина. Шта ли је?

недеља, 3 маја, 2020 / 22:39

„Јолета сам упознао у Београду, као контролора капитала за подухват знан као дневне новине Национал.

То је био једини дневни лист у Србији, медиј уопште, који није био под контролом Зорана Ђинђића. Након његовог убиства, освједочене патриоте као Чедомир Јовановић, Зоран Живковић или Беба Поповић, на најбезочнији су начин угасили тај медиј. Упадом полиције у редакцију и продајом опреме листа на добош. На дисковима тих рачунара је остало доста мојих необјављених текстова.

Имао сам прилику да, прије и послије тога, сарађујем са њим. Као новинар, уредник и колумниста, а касније другар првог приватног медија у Републици Српској. Мислим да је таква затуцана срамота, што нико није наставио традицију тог бренда. Никад нијесам утврдио да ли се звао магазин „Екстра“ или „Екстра магазин“. Са темељима у Бијељини. Граду за који је и Јоле крив што га толико волим.

Бијељина, Јоле и ја

Јоле Петковић је био један осебујан лик, несумњиве храбрости у времену када је глава била много мање вриједна него данас. Чак и за безазлене преступе, као што је штампање чланка који се не допада властима.

Остаће заувијек запамћено да је први приватни медиј Српске покренут током рата, па и врло брзо забрањен од стране власти. То је изузетно важан податак и историчари новинских прилика у Српској његово име неће моћи заобићи.

У Екстра магазину сам објавио неке изузетно важне колумне, које су јавност Српске извеле из страха од окупационих власти. Због тога и данас тврдим да једна држава нема слободно медијско тржиште, уколико не посједује штампани таблодид.

Серем се на јавну сцену без таблоида

Таблоиди, без обзира на све, у великом постотку зависе од занимања читалаштва, те су слободни објављивати чланке који доносе читаност. Судске тужбе или малтретирање власти су правим таблоидима периферне. Примални крик битан за јавност долази до изражаја.

Јоле је био један од оних који су то у кључним тренуцима обезбјеђивали Српској. Посебно везано за борбу српског народа за независност од окупатора НАТО, који и данас владају овом лажном државом. Франкештајном који се назива Дејтонска БиХ. Али не могу више гушити слободу говора.

Вијест о његовој смрти, затекла ме пред полицијски час. На улици. Подсјетила на ратна времена и тешко ожалостила. Годинама смо обећавали један другом сусрет, који се у мојој сад већ вјечној жалости, неће никад десити на овом свијету.

Не усликасмо се студијски

Имали смо много неслагања, па смо чак и прекинули сарадњу због мог чланка на који је крајње неутемељено реаговао окупаторски ОХР, а он није допустио да ја (млада усијана глава) напишем одговор. Тај посао је повјерио дугогодишњем извршном уреднику, Ристу Мотики.

Многе моје илузије о медијском свијету распршене су његовом заслугом. Многа самопоуздања у истом том свијету, изникла су мојим радом у уредништву Екстра магазина. У непосредном комшијству истоплеменог трач-магазина Ексклузив, који се касније, након Чеде и Бебе, звао Скандал.

Од неких тривијалних ствари, увијек ми је било зачудно како је то све постигао, а никада није положио возачки испит. Баш са њим сам умовао како ми је испод части да тражим фотографисање са важним личностима које сам у животу лично упознао као и он (Младић, Кољевић, Караџић, Плавшићка, Поплашен, Додик…), што је он карактерисао као младалачку глупост.

Ствар за штампу је таква да, овако затечен његовом смрћу, не могу у личној архиви пронаћи ни једну фотографију гдје смо заједно у кадру и пошаљем вам.

Путуј Јоле, неко ће већ стићи умјесто тебе да обори прелом.“

Даље по принципу: Сцијеци, режи, лијепи

Ово узводно су ријечи Дани(ј)ела Симића, оснивача гласила на којем вијест читате.

Уредник Марко Шикуљак, такође вишегодишњи сарадник Јолета Петковића и тренутно присутан у Бијељини, затражио је да исти напише пар ријечи о покојнику.

У остатку, фронтализовали смо текст који смо добили, а који ће сасвим сигурно ући у неку будућу Енциклопедију новинарства Српске, коју једино може издати Удружење новинара Републике Српске. Ако исто буде постојало. Што би Јоле рекао, по принципу сијеци, режи, лијепи.

Прилог за Енциклопедију новинарства Републике Српске

Јовица Јоле Петковић рођен је 9. јануара 1964. године у Лопарама. Оснивач и издавач је прве приватне регионалне новине „Корзо“ у тада још Социјалистичкој Републици БиХ, која се спремала да постане крвопролиће. Било је то у Тузли 1991. године.

Оснивач је и главни и одговорни уредник првих приватних новина у Републици Српској, „Екстра магазин“, покренуте 1994. године.

Импресум Екстра магазина (из 2008.)

Оснивач и уредник и џет-сет магазина „Ексклузив“, оснивач и издавач дневних новина „Национал“ у Србији и Републици Српској, те суоснивач и један од уредника листа „Респект“ у Бањој Луци.

Оснивач и издавач бизнис магазина „Престиж“, као и Престиж портала за РС (плус Ефбих) и Србију, те оснивач магазина Фактор 2014. године.

Смрт га је затекла у том звању.

Још

Јоле Петковић је био оснивач енигматског листа „Орфеј“, а његови енигматски радови су објављивани у најтиражнијим енигматским листовима региона.

Учесник је одбрамбено-отаџбинског рата, током кога је као новинар радио у листу „Штит“ – издању Источно-босанског корпуса Војске Републике Српске.

Предсједник Републике Српске га је на Видовдан 1993. године одликовао „Медаљом хероја Милана Тепића“.

Документарни филм „Траг“, чији је био продуцент и косценариста, 2004. године је освојио „Златног витеза“. Најпрестижнију руску награду из области филма чији су покровитељи патријарх московски и цијеле Русије, предсједник Руске Федерације и Парламент Русије.

Име Јолета Петковића остаће уписано златним словима у издаваштву и новинарству Републике Српске.

Нека му је вјечни помен!



Коментариши