У Србији пронађен календар стар 8.000 година!
Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума, пронађена у Медведњаку код Смедеревске Паланке, први џепни календар на свијету.
– На спољном делу кљове која је месечастог облика, налазе се четири исто тако месечаста проширења, а на унутрашњој страни је урезано 28 минијатурних троугластих удубљења. Ова представа одговара циклусу месеца од 28 дана са четири карактеристичне мене и указује на то да је на кљови највероватније представљен – месечев календар – каже проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ.
Он подсјећа да је рачунање и подјела времена засновано на циклусу мјесечевих мена, по мишљењу већине стручњака, најстарији календар.
– Лунарни календар је веома дуго у употреби, још од палеолита. Он се користи и данас, на пример у праћењу зачећа и развоја детета и слично, али никада и нигде није нађена тако експлицитна представа као што је случај са предметом из Смедеревске Паланке – каже проф. др Стојић.
Он сматра да проналазак овог коштаног календара отвара много нових питања, о неолитској цивилизацији у Поморављу, о томе да ли су људи 6.000 година пре нове ере помоћу лунарног календара пратили природне циклусе сетве и жетве, или су планирали породицу и пратили трудноћу.
– Откриће из Медведњака је несумњиво једно од највећих из неолитског периода, не само због кљове – календара. На овом локалитету је нађено више култно-уметничких предмета од камена и кости него на било ком другом неолитском налазишту на свету. Укупан број уметнички обликованих предмета (фигурина) од кости из млађег каменог доба у Европи, Малој Азији, Блиском и Средњем истоку је мањи него што је до сада, и то углавном случајно, нађено на локалитету у Смедеревској Паланци – истиче др Стојић.
До сада је анализирано око 200 предмета од камена серпентинита и више од 300 направљених од кости, кљова вепра и млијечних зуба јелена пронађених на Медведњаку.
– Велики део њих су фигурине на којима су реалистично представљени ликови змија, глодара и птица, што је јединствен случај у неолиту Европе. Занимљиво је да су и најреалистичније фигурине начињене уз најмање интервенције на кости, у стилу минималистиче уметности. Наиме, неолитски уметници са Медведњака су веома вешто користили природну конфигурацију костију да би приказали лице и, евентуално, неке друге анатомске делове животиње – каже др Стојић.
Он наводи да су осим тих реалистичких коштаних фигура веома занимљиве и фигурине начињене од пршљенова преживара и пса, као и оне од краћих костију овце, козе и срне.
Праисторисјко Поморавље
Више стотина култно-уметничких предмета пронађених на Медведњаку начињено је од серпентинита, исте врсте камена од које је израђена већина статуета са локалитета Белица, наглашава проф др Милорад Стојић. – У Белици се 6000. године пре нове ере, на почетку неолита, налазило најстарије култно средиште у Европи. Стотине предмета из старијег и млађег неолита указују да је верско средиште у Смедеревској Паланци постојало током целог млађег каменог доба, приближно 1.500 година, од 6000. до 4500. године пре нове ере – сматра др Стојић.
Локалитет на Медведњаку
– Ни код фигурина од пршљенова није нарушаван природни облик, већ је само урезивањем жлебова, кругова и симетричним извођењем минијатурних отвора стварана жељена представа. На тај начин добијене су композиције које, зависно од угла посматрања, представљају бића из реалног или духовног света – наводи др Стојић.