Таксисти против Убер попа или о сарађујућим заједницама

У Француској су данас букнули протести таксиста који се буне због рада сервиса Убер поп. Овај сервис повезује обичне возаче и потенцијалне путнике преко апликације за паметне телефоне, а услуга је јефтинија од традиционалне вожње таксијем. То је добар повод да објавимо дио текста "Интернет ствари, Сарађујуће заједнице и пропаст капитализма", Џеремија Рифкина у оригиналу […]

четвртак, 25 јуна, 2015 / 13:31

У Француској су данас букнули протести таксиста који се буне због рада сервиса Убер поп. Овај сервис повезује обичне возаче и потенцијалне путнике преко апликације за паметне телефоне, а услуга је јефтинија од традиционалне вожње таксијем.

То је добар повод да објавимо дио текста "Интернет ствари, Сарађујуће заједнице и пропаст капитализма", Џеремија Рифкина у оригиналу објављеног у The World Financial Review, а код нас у Новом Полису.

Трећа индустријска револуција долази. Бестселер аутор Џереми Рифкин описује како настајући "Интернет ствари" (Internet of Things) убрзава појаву епохе скоро бесплатних производа и услуга, изазивајући метеорски успон глобалне Сарађујуће заједнице и пропаст капитализма.

Сада смо на врху треће индустријске револуције која почиње да ломи основу вертикално интегрисаних глобалних компанија као и инвестициону заједницу која се креће уз њих. Иронично је да оно што убрзава пуцање система капитализма јесте изузетан успех тржишта. Ту лежи парадокс, у срцу капитлистичког етоса, који је у већој мери одговоран за успех током протекла два века, али који сада води ка његовој потенцијалној пропасти. Приватна предузећа континуирано траже нове технологије како би повећале продуктивност, смањиле маргиналне трошкове производње и дистрибуције производа и услуга, како би смањили цене, привукли потрошаче и осигурали довољан профит за своје инвеститоре. (Маргинални трошак је трошак производње додатних јединица добара и услуга, ако фиксни трошкови нису урачунати) Пословање, међутим, никада не замишља да би екстремна продуктивност једног дана могла довести маргиналне трошкове на нулу, производећи многе производе и услуге готово бесплатно што значи да се за њих више не би плаћало на тржишту. То сада почиње да се дешава. Екстремна прoдуктивност изазвана мноштвом нових паметних технологија, води капиталистички систем ка завршници у којој свака додатна јединица многих добара и услуга почиње да се приближава нултим маргиналним трошковима. Феномен нултих маргиналних трошкова је запосео сектор информационих добара у последњој деценији. Стотине милиона конзумера су постали прозумери, људи који производе и деле своју музику, видео материјал и друге облике забаве, као и вести и знање, при нултим маргиналним трошковима, заобилазећи капиталистичко тржиште. Приходи музичке индустрије су опали. Приходи новина и магазина су се такође смањили, а многе публикације ће престати да се објављују, јер не могу да се надмећу са бесплатним интернет медијима и блоговима, који раде са нултим маргиналним трошковима. Слично томе, издавачи књига су смањили обим своје делатности, док су малопродајне књижаре затвориле своја врата пошто све више прозумера објављује електронске књиге. Недавно је феномен маргиналних трошкова упао и на поље високог образовања, правећи хаос у традиционалном моделу учења. Шест милиона студената је тренутно уписано на бесплатне отворене онлајн студије (Massive Open Online Courses – MOOC), које раде са нултим маргиналним трошковима. Студенте обучавају академски грађани светске класе, а примају и студентске кредите.

Економисти признају да су нулти маргинални трошкови проузроковали дубоки поремећај у горе наведеним индустријама, али све до недавно су тврдили да ће бити ограничени само на информациона добра, те да се неће прелити на свет физичких добара и услуга. То више не важи. Платформа нове технологије опште намене развија се са потенцијалом смањења маргиналних трошкова великог дела капиталистичке економије. Свеприсутна интернет комуникација шири своју глобалну доступност повезивањем са почетним обновљивим Интернетом енергије и ембрионски аутоматизованим Интернетом логистике и транспорта, стварајући дистрибутивну неуронску мрежу, комбинујући комуникације, моћ и мобилност у један оперативни систем – трећу индустријску револуцију. Овај свеобухватни супер "Интернет ствари" предвиђен је да повеже сваку ствар и свако људско биће у целокупном економском ланцу производње на невидљивој интелигентној мрежи која функционише као глобални мозак. Дванаест милијарди сензора је већ прикачено на природне изворе, друмски систем, складишта, возила, фабричке производне линије, електричне мреже, малопродајне објекте, канцеларије и домове, константно похрањујући податке на Интернет комуникације, Интернет енергије и Интернет логистике. Циско предвиђа да ће до 2020. године бити око 50 милијарди сензора повезаних са Интернетом ствари. Једна скорија пројекција процењује да ће око 100 трилиона сензора бити повезано са Интернетом ствари. Пословна предузећа и прозумери ће моћи да се повежу на Интернет ствари и користе податке и аналитику како би развили предвиђајуђе алгоритме који могу да убрзају ефикасност, да драматично повећају продуктивност, смање употребу енергије и других ресурса, као и да смање маргиналне трошкове производње и дистрибуције физичких ствари готово на нулу.

На пример, већи део енергије који користимо за грејање наших домова и коришћење наших апарата, вођење наших послова, вожњу аутомобила, за управљање сваког дела глобалне економије, биће сведен на маргиналне трошкове близу нули и биће скоро бесплатан у надолазећим деценијама. То је већ случај за неколико милиона оних који су први трансформисали своје домове и предузећа у микро електране како би пожњели обновљиву енергију на лицу места. Чак и пре него што им се врате фиксни трошкови које су уложили за уградњу система за производњу соларне енергије и енергије произведене радом ветра – често је то мање од 2 – 8 година – маргинални трошак произведене енергије је готово бесплатан. За разлику од фосилних горива и уранијума за нуклеарну енергију, у којем сама роба увек нешто кошта, сунце које се сакупља на врховима кровова и ветар који путује дуж зграда готово су беплатни. Интернет ствари ће омогућити прозумерима да прате упoтребу њихове енергије, оптимизују њихову енергетску ефикасност и поделе вишак зелене енергије са осталима на Интернету енергије. Слично овоме, стотине хиљада хобиста и хиљаде новооснованих компанија већ избацују њихове сопствене произведене производе користећи слободан софтвер, јефтину рециклирану пластику, папир и остале доступне сировине, скоро са нултим маргиналним трошковима. Додатни производни процес користи једну десетину материјала традиционалне фабричке производње, што резултира драматичним смањенем употребе ресурса планете. До 2020. године, прозумери ће моћи да деле њихове 3Д одштампане продукте са осталима у Сарађујућој заједници, транспортујући их у електричним возилима без возача, који ће се кретати са скоро нултим маргиналним трошковима обнављајуће енергије. Транспорт ће бити олакшан аутоматским Интернетом логистике и траспорта.

Платформа Интернета ствари са својом дистрибуцијом од тачке до тачке (peer to peer, P2P) омогућава милионима малих играча, социјалним предузећима и прозумерима да се повежу у глобалну Сарађајућу заједницу, повећавајући бочну економију која елиминише преостале посреднике у вертикално интегрисаном ланцу производње, што за последицу има спуштање маржи које су држале маргиналне трошкове високим у прошлости. У надолазећем добу свако постаје прозумер, производећи и делећи енергију, физичка добра и услуге, много директније на Интернету ствари са нултим маргиналним трошковима и готово бесплатно, баш као што смо производили и делили информациона добра на интернету. Овај фундаментални технолошки преображај начина на који је економска активност организована најављује велики промену у протоку економске моћи од неколицине ка већини, те тако демократизује економски живот. Чини се да ће ланац продуктивности треће индустријске револуције далеко надмашити оне из прве и друге. Неколико милијарди људи конектованих на Интернет ствари, омогућује људској раси да дели њихове економске животе у глобалној Сарађујућој заједници, на начин који је за претходнике био незамислив. Ова прекретница у повезивању, потенцијално чак превазилази интеграцију економских активности окованих електрификацијом коју су пратили ширење телефона, радија и телевизије у XX веку. Cisco System предвиђа да ће до 2022. године Интернет ствари генерисати 14.4 трилиона долара у уштеди трошкова и добити. Студија General Electric-а објављена у новембру 2012. године, закључује да би повећање ефикасности и напредак продуктивности, који ће бити могућ употребом паметног индустријског интернета, могао одјекнути буквално у сваком економском сектору до 2025. године, остварујући утицај ,,на отприлике половину глобалне економије”.

Успон сарађујућих заједница

Милиони људи пребацују бајтове и делове њиховог економског живота са капиталистичког тржишта у глоблане Сарађујуће заједнице. Прозумери не само да производе и деле властите личне информације, већ и забаву, зелену енергију, 3Д одштампане производе. Они се уписују на бројне отворене онлајн курсеве у Сарађујућим заједницама по скоро нултим маргиналним трошковима. Они такође, деле аутомобиле, домове, и чак гардеробу путем социјалних мрежа, при скоро нултим маргиналним трошковима. Четрдесет посто америчке популације је активно укључено у економију сарадничког дељења. На пример, 800 000 појединаца у Америци сада користи услуге дељења аутомобила. Сваки аутомобил који се дели елиминише 15 лично поседованих аутомобила. Истовремено, милиони власника апартмана и кућа деле своје апартмане са милионима путника по скоро нултим маргиналним трошковима широм света, преко онлајн сервиса као што су Airrbnb и Couchsurfing. Само у Њујорку, 416 000 гостију Airbnb-а који су одсели у кућама и апартманима између 2012. и 2013. године, коштало је хотелску индустрију Њујорка 1 000 000 изгубљених ноћења. То је резултирало да се ,,разменска вредност” (exchange value) на тржишту све више размењује вредношћу делења (,,shareable value”) у Сарађујућим заједницама. Када су фиксни трошкови једном апсорбовани, у друштву нултих маргиналних трошкова, екстремна продуктивност смањује количину информација, енергију, материјалних ресурса, рада и логистичких трошкова, неопходних за производњу, дистрибуцију и рециклирање економских добара и услуга. Промена од власништва над стварима до приступа стварима такође значи да више људи дели неколико ствари. То доводи до драматичног смањивања броја нових продатих производа, што резултира истовременим смањивањем употребљених ресурса и мањим глобалним загревањем јер се у земљину атмосферу емитује мање гасова. Другачије речено, стрмоглаво гурање друштва ка нултим маргиналним трошковима и делења готово бесплатне зелене енергије и мноштво основних добара и услуга у Сарађујућим заједницама је еколошки најефикасније и најоптималније достигнуће у одрживој економији. Кретање ка готово нултим маргиналним трошковима је крајњи репер за установљавање одрживе будућности за људску расу на планети.

Скорашња истраживања подвлаче економски потенцијал Сарађујућих заједница. Свеобухватна студија из 2012. године открива да 62% генерације X (рођене између 1960. и 1980. године), као и генерације Y (рођене између 1980. и 2000. године) привлачи идеја дељења робе, услуга и искустава у Сарађујућим заједницама. Ове две генерације се значајно разликују од бејби бум генерације (између 1946. и 1960. године) као и генерације рођене у току Другог светског рада: потоње две генерације фаворизују власништво уместо приступа. Када су замољени да рангирају рационалну корист од економије делења, испитаници су навели уштеду новца на прво место. Потом следе утицај на околину, флексибилност животног стила, и практичност дељења, као и лак приступ добрима и услугама. По питању емоционалне користи, испитаници су на прво место ставили великодушност, а затим следе осећање да су корисни чланови заједнице, да су паметни, да су одговорнији и да су део неког покрета. Колико је вероватно да ће Сарађујуће заједнице пореметити уобичајени модел пословања? Према истраживању које је спровело Latitude Research ,,75% испитаника је предвидело да ће се дељење физичких ствари и простора увећати у наредних пет година….78% осећа да их је њихова онлајн интеракција са људима учинила отворенијим за идеје дељења са странцима.” Многи индустријски аналитичари се слажу са овим оптимистичким прогнозама. У 2011. години Timeмагазин је објавио да ће сарађујућа употреба бити једна од ,,10 идеја које ће променити свет”.

Сарађујуће заједнице имају потенцијал да у великој мери подрију капиталистичко тржиште и то много брже него што многи економисти очекују због ефекта ,,10 процената”. Умер Хак, аутор Новог капиталистичког манифеста и аутор Harward Business Review-а, види сарађујућу економију као нешто што има ,,смртносно-реметилачки” утицај на много нижем прагу и то због своје способности да скреше већ опасно ниске профитне стопе у великом броју сектора економије. Он пише: "Уколико људи формално знани као потрошачи почну да троше 10% мање а да деле 10% више, ефекат на маржама традиционалних корпорација биће непропорционално велик….То значи да ће извесне индустрије морати да се преструктуирају или да се спреме да потону у живи песак прошлости". Оно што постаје очигледно јесте да растући број џиновских капиталистичких предузећа у комерцијалним секторима, који се већ сусрео са падом профитних стопа, неће моћи да опстане још дуго времена под налетом плиме скоро нултих маргиналних трошкова у производњи и испоруци добара и услуга. Иако хиљаду и нешто, вертикално организованих корпорација, које тренутно имају доминантно учешће у светској трговини, изгледају непобедиво, оне су крајње рањиве на производњу од тачке до тачке (peer production) и на делење у повезаној бочно позиционираној Сарађујућој заједници која брзо изједа њихове несигурне, ниске профитне стопе.

Није неразумно очекивати значајно изумирање вертикално интегрисаних светских компанија из друге индустријске револуције када Сарађујуће заједнице буду учествовале са 10 % до 30% економских активности у било ком економском сектору. На крају, можемо да кажемо да ће конвенционална капиталистичка тржишта све више губити њихову доминантну улогу у глобалној трговини и размени како нулти маргинални трошкови буду узимали све већи удео у економским активностима на основу Сарађујућих заједница у годинама које су пред нама. Чини се да ће глобалне компаније које послују на тржишту оријентисаном ка профиту остати са нама још дуго у будућности, иако све више у улози усмеривача токова, примарно као агрегатор мрежних услуга и решења, што ће им омогућити да процветају заједно са Сарађујућим заједницама. Заједно, они ће чинити моћне партнере у наступајућој епоси. Финансијски сектор ће такође играти критичну улогу у сарађујућем добу, финансирајући изградњу инфраструктуру треће индустријске револуције Интернета ствари. Капиталистичко тржиште, међутим, неће више бити искључиви арбитар економског живота. Ступамо у свет који је делимично иза тржишта; учимо како да живимо заједно у једној све више међузависној Сарађујућој заједници.



0 КОМЕНТАРА

  1. Teskt je pravo osvježenje. Naši politikanti i njihovi dupeuvlakači okupiraše i smoriše.

    Vrijeme o kome govori ovaj tekst nije nikakva daleka budućnost. Neće se euforija oko Srebrenice ni početi smirivati a mi ćemo već živjeti Treću ind. revoluciju. Dodoa i OTu i tada ćemo gledati. Bakir i Emir Suljagić isto tako nigdje neće.

    Očekivati od njih da nas povedu u taj novi svijet – suludo je. Svako će od nas tamo krenuti i tamo stići bez pomoći politikanata što ne silaze sa TV ekrana.

    Prije 4-5 godina sam napravio mali lokalni uber. I danas funkcioniše. Cijenim da smo uštedjeli dvadesetak hiljada KM.