Спецоперација: Улазак у четврту фазу рата – кључна битка за Херсон
У руско-украјинском сукобу цијелом линијом фронта је долазило до сукоба, са нагласком на Купјанск у Харковској области, односно у региону Бахмута, гдје су снаге руске коалиције кренуле у противнапад. Наравно, борбених дејстава је било и на Херсонском правцу, гдје су украјинске снаге и даље у иницијативи и покушале су са новим нападом, који није донио већа територијална помјерања.
Купјанск је град 250 километара сјеверно од Доњецка, у Харковској области. Полови га ријека Осокол и осим тога, значајан је јер је ту заустављен најуспјешнији и најконкретнији продор украјинских снага у овом рату из правца Харкова. Прије рата је имао нешто мало преко 27.000 становника и главни је град рејона, а сада трпи сукоб двије војске и опет је битан топоним.
На Бахумуту, односно Артемовску, воде се и даље тешки бојеви и и поред тога што је руска страна у иницијативи, још увијек не може да заузме ово мјесто. Може се рећи да је тренд напретка онакав, какав је руска СВО имала љетос. Лако и споро напредовање уз велики утрошак артиљеријских зрна.
Херсонски правац је правац од стратешке битности за овај рат и на њему су данас иницијативу опет имале украјинске снаге, али без већих територијалних напредака. Руска страна извјештава о великим губицима у редовима ОСУ, али се напади не прекраћују и тренутно је ово најбитнија тачка читаве руске операције у Украјини.
-Без претјеривања можемо рећи да ће у наредних мјесец или два Херсонско-Николајевски фронт одлучити о рату у цјелини. Русија не може себи допустити да изгуби десну обалу Дњепра, а поготово стратешки битан објекат Каховске бране на овој ријеци. Каховска хидроелектрана није само важан електроенергетски објекат, већ је истовремено и мјесто одакле се дио воде одваја за Кримски канал и омогућава пољопривреду на плодном полуострву, која је осам година била паралисана, каже Дани(ј)ел Симић, гостујући у емисији Актуелности на ТВ Хепи.
Он додаје да руска евакуација становништва не мора нужно бити увертира у напуштање Херсона, већ је у случају пуцања бране то реална опасност, пошто Херсон тешко да ће тада постојати. Цивилне жртве би биле огромне, а руска војска би се тренутачно нашла у окружењу. Посљедице би у том случају биле страшне за екологију као и у случају Запорошке АЕС, али се о томе слабо прича у медијима Запада.
Русија мора одржати десну обалу Дњепра, не само да би у перспективи изашла на границе бивше четири области у Украјини, већ је то кључно за будући наставак ратних операција и заузимање Одесе, те спајање са руским мировним контингентом у Придњестровљу.
Херсон и десну обалу дњепра сам посјетио љетос, али и сада у септембру, када се одржавао референдум и морам рећи да је стање сасвим другачије. На сваком кораку су видљиве посљедице далекометне артиљерије коју Запад доставља Кијеву и Каховска брана једва држи воду.
-Мишљења сам, које сам износио и раније, да је Харков стратешки много мање битан Русији у овом тренутку, јер су линије снадбдијевања кратке, одмах крај границе Русије. У случају Херсона то је сасвим другачије и ова област, уз Запорожје, је кључ за контролу Крима као дијела Русије. Након минирања моста преко Керча, отворен је копнени правац преко Џанкоја, Мелитопоља и Бердјанска; што говори колико је та територија битна Москви.
Симић је рекао да ако је спектакуларни упад руске војске био прва фаза рата, коју је окончало повлачење са прилаза Кијеву, друга фаза би била руско лагано напредовање у току прољећа и љета, док би јесења контраофанзива и напредовања у Харковској области била трећа фаза рата. Русија је, припајањем четири области, увела у четврту фазу овог рата, али само је најављујући. Многе ствари су јасније, посебно руски војни и политички циљеви. Од изласка на те границе нема одустања и то је важно и унутрашњеполитичко питање Русије, а она сада купује вријеме до стизања првих мобилисаних јединица, од најављених 300.000 резервиста. Проблем је што је и Украјина паралелно извршила домобилизацију, те тако улазимо у четврту фазу овог рата.
Ако смо љетос били сигурни да ово неће бити готово прије прољећа наредне године, онда сада, уколико се стратегија Запада да ратују до посљедњег Украјинца настави, питање је да ли цијеле идуће године можемо очекивати да назиремо крај, закључио је Симић.