СНСД објавио закон који тражи гашење Суда и Тужилаштва БиХ

Законом о престанку важења закона о Суду БиХ, који ће у процедуру упутити Клуб посланика Савеза независних социјалдемократа у Парламентарној скупштини БиХ, предвиђено је да овај суд престаје са радом у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, а након његовог усвајања сви предмети прелазе у надлежност ентитетских судова.

"Незавршене предмете, водећи рачуна о стварној и мјесној надлежности, преузеће надлежни судови ентитета и Брчко дистрикта по престанку рада Суда. Са завршеним предметима поступаће се у складу са прописима којима се уређује питање архивске грађе", наведено је у Приједлогу закона, објављеном на порталу "СНСД Инфо".

У образложењу овог законског акта подсјећа се да се нове надлежности институција БиХ, поред оних десет побројаних у члану 3.1. Устава БиХ, не могу појављивати само вољом органа БиХ, макар они били и законодавни, ако томе није претходила промјена Устава, те да је, упркос изостанку уставне могућности, одлукама високих представника креирано правосуђе на нивоу БиХ по систему ад хок институција, што је ишло наметањем закона.

"Легализација наметнутих закона путем потврђивања таквих закона у неизмијењеном тексту од Парламентарне скупштине БиХ не може бити уставноправно ваљана, најмање из два разлога. Први је што је таква ‘легализација’ била условљена од доносиоца закона – високог представника, што је заправо уцјена највишег законодавног органа суверене државе. Друго, што доношењу закона о установљавању нове надлежности за институције БиХ, није претходила промјена Устава БиХ, да би тиме то изричито постала додатна надлежност државе, како гласи уставна формулација из члана 3.3.(а)", подсјећа се у образложењу.

У тескту се наводи да БиХ, као савезна држава, не може имати никаква права, овлашћења и надлежности, изван оних изричито јој датих Уставом као дијелу међународног уговора, па тако ни овлашћења у области правосуђа.

"Устав БиХ као Анекс четири Дејтонског споразума не предвиђа никакве правосудне институције на нивоу БиХ, осим Уставног суда. Правосудне институције једне државе су увијек материја која се обавезно регулише уставом. У појединим уставним системима, у којима није утврђено ни разрађено правосуђе као надлежност државе, дато је право законодавном органу да доноси законе којима ће то регулисати. Управо онако како је то регулисано у Уставу САД – чланом трећим да се ‘судска власт повјерава Врховном суду и оним нижим судовима које Конгрес /законодавац/ може привремено установљавати и оснивати’. Такво уставно овлашћење нема парламент БиХ", наведено је у образложењу.
У тексту се истиче да је правосудни систем сваке државе питање које се регулише уставом, те изостанак уставног основа оспорава легалност и легитимност правосудних институција успостављених наметнутим законима од високог представника.

"Сматрали смо и сматрамо да је Република Српска поступала легално и легитимно, расправљајући о посљедицама дјеловања Тужилаштва и Суда БиХ, као правосудних институција непознатих у Уставу БиХ. Они су наметнути законима високог представника и почели да дјелују од 2004. године. До тада нису постојали нити је постојао недостатак, јер су у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета, постојали правосудни органи на нижем – општинском, средњем – окружном и кантоналном и врховном – као ентитетски органи. Такво је било и законодавство. БиХ је и тада ишла путем напретка, али и стабилности", подсјећа се у образложењу.

Истиче се да интервенције високог представника и наводна правосудна реформа нису допринијеле међунационалном помирењу, ни повјерењу, нити посебним резултатима у процесуирању ратних злочина. "Рекло би се да је све испадало супротно од онога што је прокламовано од високог представника и ОХР-а. Наметнутим законима и наметнутим Судом и Тужилаштвом, селективном правдом у којој су огромном већином као злочинци били одређени Срби, креирана је нетачна слика о карактеру рата у БиХ", наводи се у образложењу и истиче да Република Српска не жели да новцем својих грађана финансира "државне" правосудне институције које раде против интереса њених грађана, јер такве институције компромитују правосудни систем и правду.

Предвиђено је да закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику БиХ, а правни основ за његово доношење садржан је у члану IV. 4a) Устава БиХ, према којем је Парлементарна скупштина БиХ надлежна за доношење закона који су потребни за провођење одлука Предсједништва или за вршење функција Скупштине по овом Уставу. За провођење овог закона нису потребна додатна финансијска средства.