Сјећање на прогон из Грубишиног поља

Српски народ из Грубишиног поља у западној Славонији протјеран је на данашњи дан 1991. године из 18 села која је Хрватска појска потом разорила, спалила и опљачкала. Грубишино поље у источној Билогори нападнуто је крајем октобра.

У тим нападима паравојних хрватских јединица, терористичких група и појединаца убијено је 61 лице, већином цивили. Само троје живот је изгубило у ратним дејствима од гранате.

Пребијањем, мучењем, клањем или ватреним оружјем усмрћено је 31 лице, а неколико их је спаљено послије извршеног злочина.

Кодни назив операције био је "Откос".

У јавности је познато пет таквих акција хрватских снага чије трагичне посљедице Крајишници обиљежавају сваке године – "Масленицу" 22. јануара, "Бљесак" 1. маја, "Миљевце" 21. јуна, "Медачки џеп" 9. септембра и "Олују" 4. августа.

За прву такву акцију – "Откос", у којој је по много чему извршено етничко чишћење без преседана, једва да је ико чуо, речено је раније Срни у Завичајном удружењу "Билогора".

Источна Билогора је простор на сјеверозападу данашње Хрватске, у троуглу који чине Бјеловар, Дарувар и Вировитица. Прије рата је на око 700 квадратних километара имала 54 насеља са бројним српским становништвом.

"То је домицилно становништво, насељено као хришћански граничарски зид према турској империји још у периоду од 1597. до 1606. године и које је све до укидања Војне крајине 1871. било већинско", кажу у овом удружењу.

Геноцидна идеја, како наводе, садржана је у самом кодном називу хрватске оружане акције "Откос", који сугерише неселективну сјечу свега што расте, а не само напад на 400 бранилаца Билогоре.

Према хрватским изворима, у директном нападу учествовало је око 2 500 припадника хрватских снага, а процјене су да је са резервама, логистиком и позадинским службама број ангажованих могао достићи и 20 000.

Послије напада услиједила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, чак и у селима у којима раније није ни било отпора.

"У усташкој `традицији` из 1941. године настављено је рушење и девастација православних храмова тако да су до темеља изгорјеле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом Унеска, храм Светог Димитрија у Растовцу саграђен прије 1700. године и црква Успенија Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године", истичу у удружењу.

У цркви Светог Марка у Београду у недјељу, 28. октобра, служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године.

Иницијативу за обиљежавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење "Билогора", чије је сједиште у Београду.