Синтетичка дјеца: Да ли ће дијете геј-пара враћати кредит за куповину самог себе
Тегобна је спознаја да живимо у свијету у којем у парламентарним демократијама можеш бити расплодна мајка или беба на снижењу за Елтона Џона
Пише: Нино Распудић (скраћена верзија текста објављеног у Вечерњем листу 26. јануара 2013)
Прича прва. Свијет је обишла вијест како се британском пјевачу Елтону Џону прохтјело набавити још једно дијете, тачније, купити поново јајну ћелију и изнајмити на девет мјесеци материцу исте несретнице из Калифорније која му је родила и продала прво дијете Захаријаа. Елтон Џон и његов супруг Дејвид Фурниш за само 20.000 фунти, око 24 хиљаде евра, склопили су још један добар посао са специјализованим центром за истосполне заједнице (Центар за сурогат-родитељство) у Енцину, Калифорнија.
У родном листу малог Елијаха, рођеног 11. јула 2013., као отац је унесен Елтон Џон, а у рубрици "мајка” чита се име Дејвида Фурниша. Медији наводе како наведени центар има строга правила за "упослене” жене, тј. сурогат-мајке. Не смију пушити, морају бити у форми и морају већ имати једно "потпуно своје” дијете како би се "избјегли проблеми с одвајањем”. Замислите будућност друштва у којем је жена инструментализована и понижена до те мјере да за просјечну мјесечну плату зачне умјетно оплођена сјеменом човјека којега никада није видјела, девет мјесеци под срцем носи дијете, пролази све фазе трудноће, од мучнина првог и блаженства другог тромјесечја па све до задња три мјесеца механичких тегоба због великог трбуха и отеклих ногу, а онда јој након порођаја узму дијете и као "мајку” уведу канадског филмаџију, а њој исплате 20 хиљаде фунти за деветомјесечни "рад”.
Занимљиво је да је коштало три хиљаде фунти више него што су платили за прво дијете које је родила иста "сурогат-мајка”. Логичније би било да је друга куповина за стару муштерију повољнија, но ваљда инфлација чини своје. Имовина британског пјевача процјењује се на 265 милијуна евра па се за малог Елијаха, као ни за првенца Захарија, Елтон није баш испрсио. За новац којим располаже, према постојећој тарифи, могао би купити десет хиљада дјеце и да му још преостане солидних 25 милиона. Сваки дан му легну 84 хиљаде евра тантијема, дакле може томе придодати сваки дан још троје-четворо нове дјеце. Из центра га бране тезом да је то заштићена тржишна цијена како би се омогућило и мање имућним геј-паровима набавити дијете. Али разлог је вјеројатно и то што би слободно тржиште и награђивање повисило цијену "рада” сурогат-мајки. Каква нам је економска перспектива, у складу с постојећим тенденцијама, просјечан ће хрватски геј-пар у блиској будућности за куповију дјетета морати дизати кредит. Могуће је замислити сценарио у којем ће купити бебу на кредит од 30 година у швајцарцима па би након 18 година и дијете враћало остатак кредита за куповину самога себе.
У исто вријеме могли смо у Гардиану читати интервју у којем се британски принц Хари, у поводу завршетка војне дужности у Афганистану, хвали како је убио једног Талибана. Да је којим случајем хрватски принц, Фрљић би о њему направио представу, овако је фаца јер је у шест хиљада километара удаљеној земљи убио њеног становника. И то у витешкој борби у којој је Хари копилот најсавременијег хеликоптера, а талибан маше калашњиковом на земљи. Каже како му на ратном путу завиди брат Вилијам, несретник којем главну опасност представљају медијски натписи о гузи Пипе Мидлтон. Прљави Харри сматра да је добар пилот јер је као дјечак често играо игрице на Плеј Стејшну те истиче како "војници понекад морају одузети живот како би га спасили неком другом”.
Шлаг на крају је јапански министар финансија Таро Асо, који је ове недјеље мудро закључио како су стари људи превелик терет за државне финансије. Каже како би старцима требало допустити "да се пожуре и умру” како би смањили трошкове за медицинску бригу. Додаје и како би се он "осјећао све лошије када би знао да влада плаћа његове здравствене трошкове”. Министар има 73 године, али је јако богат па може плаћати, дакле и дурати докле хоће, док би сиромашне старце гурао према еутаназији. Ваља подсјетити како се и у Њемачкој 1920. кренуло с расправама о "гашењу живота недостојног живљења”, а прича је на крају завршила у концлогорима.
Тегобна је спознаја да живимо у свијету у којем у парламентарним демократијама можеш бити расплодна мајка или беба на снижењу за Елтона Џона, талибан којег ће као лик у видеоигрици нагањати принц Хари, а не дај ти Боже да ти довод ваудуха зависи од министра Аса.
Јапански је примјер посебно опсцен – прво те цијели живот даве како не смијеш пити, пушити, јести масно, тјерају те да вјежбаш и кљукаш се воћем, рибом и поврћем како би био здрав и дуго поживио, а онда, кад у томе успијеш, почињу те питати – зашто више не умиреш? Све су ово примјери редукције модерног човјека на "голи живот” – старци су биолошки отпад, Афганистанци пуцачки трофеји, а сурогат-мајке крајњи пролетери у изворном смислу ријечи пролес јер данас више не продају само рад већ и властиту дјецу, сведене на пуку биолошку супстанцу за задовољавање туђих хирова.