Самовољно тумачење доказа у предмету Кос

Изрицање казне опруженима 15. јуна 1993. оптуженима у предмету Кос и други (Франц Кос, Властимир Голијан, Зоран Гороња и Станко Којић) од стране већа Суда Босне и Херцеговине, којим је председавала судиница Мира Смајловић, представља својеврсну правосудну фарсу.

Настрану то што постоји висок степен вероватноће да су оптужени заиста криви за извршење тешког кривичног дела погубљења ратних заробљеника на фарми Брањево код Пилице које им се ставља на терет. Међутим, у процесном и професионалном смислу, рочиште од 15. јуна и начин изрицања казне неприхватљиви су.

Насупрот уобичајеној пракси, првостепено Веће раздвојило je чин изрицања казне од објављивања пресуде, која се може очекивати тек кроз неколико месеци. Убрзавање изрицања казне без истовременог обелодањивања пресуде којом се закључак о кривици и разлози за изрекнуту казну образлажу може се само довести у везу са чиниоцима политичке природе. У првом реду то је приближавање 11. јула, датума када се сваке године одржава сребреничка комеморација у Поточарима.

Међу бројним нелогичностима и недостацима у кратком објашњењу одлуке Већа коју је прочитала председавајућа Мира Смајловић истиче се цифра наводно стрељаних у Пилици, која се наводи као 800. Једно од очигледних питања јесте од када цифра од 1.200 жртава у Пилици више није на снази и где је према томе нестало 400 лица које су се донедавно у Пилици званично водиле као жртве. Али и без обзира на то, нова цифра од 800 нема упоришта ни у једном релевантном документу из доказне грађе која је током суђења била предочена овом или другим Већима Суда Бих која су разматрала број жртава у Пилици.

Пре свега, по сведочењу сведока-сарадника Тужилаштва Дражена Ердемовића, једног од учесника у злочину, број стрељаних заробљеника требало је да буде око 1.200. По сведочењу вештака Тужилаштва др Рифата Кешетовића, минималан број жртава у примарној гробници у Пилици и, на основу ДНК повезивања, у секундарним и терцијарним гробницама, треба да износи 1.435. По мишљењу др Кешетовића у примарној масовној гробници на месту погубљења у Пилици били су посмртни остаци 124 особе. По мишљењу вештака одбране, др Љубише Симића, у примарној масовној гробници у Пилици налазило се 115 лица. Према томе, остављајући по страни контроверзно питање пројекције укупног броја на основу ДНК повезивања, јасно је да се, што се примарне гробнице на месту стрељања у Пилици тиче, вештаци обеју страна у суштини слажу и да нико од њих специфично не помиње никакву цифру од 800.

Према томе, приликом утврђивања броја жртава у Пилици, веће судинице Мире Смајловић Суда БиХ у Сарајеву поступило је потпуно самовољно, без икаквог утемељења у доказима и не обазирући се уопште на исказе како наводног сведока-учесника Дражена Ердемовића, тако ни на процене вештака.

"Компромисна" цифра од 800 жртава може бити довољно значајна да задовољи дневнополитичке пропагандне потребе везане за 11. јули, али њено коришћење без потпоре у доказима у једном важном процесу још једанпут разоткрива поразну непрофесионалност у начину рада Суда Босне и Херцеговине.