Сабахзорско шутање Вјечне ватре

Та ноћ је посебна зато што сам, чекајући први јутарњи трамвај, испунио обећање из старијих времена – шутнуо сам вјечну ватру. Пише Вукашин Беатовић Ако су у Чехословачкој живјели Чехословаци увијек сам се питао како су се звале њихове жене? Можда Чехословакиње? Звучи офирно. Можда су им жене на врхунцу слоге биле одвојене на Чехиње […]

петак, 28 јуна, 2013 / 13:19

Та ноћ је посебна зато што сам, чекајући први јутарњи трамвај, испунио обећање из старијих времена – шутнуо сам вјечну ватру.

Пише Вукашин Беатовић


Ако су у Чехословачкој живјели Чехословаци увијек сам се питао како су се звале њихове жене? Можда Чехословакиње? Звучи офирно. Можда су им жене на врхунцу слоге биле одвојене на Чехиње и Словакиње?!

У сваком случају, данас су од Чехословачке остале Чешка и Словачка. Камо среће да је Југославија имала исту судбу клету. Kо нам је крив кад се уз шампањац нисмо развели! Сигурно је то да Чешка, за разлику од Словачке, интензивније зашкакиља машту обичног човјека. Некако је мистична. Можда због доброг пива, Прага најљепшег или других туристичких драгуља који се у њој налазе. Елем, није овај кратки хвалоспјев о Чешкој без икаквог смисла. Са намјером сам покренуо ту тему.

Кренусмо једном (друштво и ја) у Сарајево (из Сокоца) и стицајем околности, пошто из буса изађосмо на неком од оних опаких брда (Бистрик или Враца) са којих се лако силази у град, прођосмо кроз Фрањевачку улицу у којој се налази амбасада Чешке Републике. Лијепа зграда. Моћна. Аустријска. Несвакидашња за наше поднебље. Челична украшена ограда штити његовани травњак са све ошишаним шимширом, од случајних пролазника али не и од њихових погледа. Усред идиле, изнад раскошне терасе која води до главног улаза, попут печурке се издиже поменута зграда.

Не знам ко је тада био амбасадор (можда ће интересовати читаоце) али кад смо пролазили тим дијелом Фрањевачке, на тераси су сједили дјевојка и момак, мојих година (25-26). Вјероватно су то амбасадорска дјеца – конзуларчићи. Увијек сам мислио да су такви људи сретни и насмијани јер имају све што пожеле. Сасвим супротно од очекиваног, када сам их видио учинило ми се да су им потонуле све могуће и немогуће лађе. Буквално су погледом хватали и присвајали сваки дашак реалног живота који се одвијао на цести покрај резиденицје.

С друге стране ми, привидно неоптерећени тежином времена у коме живимо, а свјесни амбијента у ком се налазимо, као за инат смо загледали око себе. То је дио града у коме се неспретно прожимају аустријска, комунистичка и типична босанска градња. Међутим, суштина је у томе да, иако смо посматрали, углавном нас је бољела брига – широко смо жвакали ваздух, престизали смо вјетар и птице – баш као што каже наш Мика. Односи између људи, народа и идеологија нису нас претјерано интересовали. Нама смо били битни само ми.

Са терасе Чешке амбасаде пратили су нас погледом. Баш су нас фиксирали. Као да су за нечим чезнули. Сигурно су мислили – Јоооој вид’ раје, ја да нам се са њима откинути вечерас! За то исто вријеме ми смо говорили – Ја гле снобова јебо матер, боли их патка, хало, па ту је тримовано двориште, рундави расни пас коме између клемпавих ушију пише „хоћу да се играм са тобом“ и горостасни стражари у смокинзима са лептир машнама. Па, да ли је то могуће усред сурове земље Босније, подно Требевића – високе планине?

Гледали смо се тако у кратком мимоходу. Нико ништа није могао рећи. Нико није ни помислио нешто да каже. Знали смо да ћемо остати недоречени. То је онај тренутак кад би човјек пожелио ући у причу а зна да је то немогуће. Јасно је да смо мисаоно блиски, наши пријемници без сметњи хватају и очитавају њихове фреквенције, а опет смо ускраћени за могућност да ту имагинарну блискост претворимо у незаборавни дернек а што да не и у пријатељство.

Они су ипак конзулска дјеца а ми смо обична сиротиња-раја романијска, потомци уништене радничке класе. Шта да се ради, морали смо наставити даље. Иако смо дијелили жељу да се схаверишемо били смо свјесни да због неке природне или натприродне ствари, наш наум није био могућ.

Скроз

Те ноћи смо отишли да слушамо групу Скроз у концертној дворани Слоге, али због компликација које су се у међувремену догодиле, нисмо успјели остати до краја, него смо осванули покрај Вјечне ватре чекајући да прораде трамваји како бисмо се транспортовали до Источног Сарајева. Тада сам, због великих непријатности које су се догодиле мом пријатељу и то само због тога што је имао православну бројаницу, чврсто обећао да ћу у некој од наредних колумни исхејтовати клуб „Слога“.

Ево то сада чиним – Покварењаци шовинистички! Вријеме у ком смо за вас били погана каурска балавурдија сада је плусквамперфекат! Ако ова земља једног дана нестане, ви и такви као ви ћете бити одговорни! Третирали сте нас као смеће посљедње само због обичне бројанице, православне. Максуз хејт већи од мунаре Бегове џамије, тежи од каменог безистана, припремљен испод сача, само за вас!

Ваша Слога = пропаст!

Да не буде све тако црно, ту исту вече смо у парку иза Централне банке Босне и Херцеговине упознали сјајну екипу која приводи крају студиј на Грађевинском факултету, слуша Баха и обожава дио сарајевске архитектуре који припада епохи барока. Рекли су нам да жале због комунистичког рушења барокног торња Старе цркве на Башчаршији али и да смо први Срби које су башка завољели између осталог и због тога што причамо исто као и они, шта год то значило. (!)

Та ноћ је посебна зато што сам, чекајући први јутарњи трамвај, испунио обећање из старијих времена – шутнуо сам вјечну ватру. Наравно, нисам је угасио. Не би ни имало смисла. Само сам је мало помјерио из лежишта. Важно ми је да и даље гори. Није то био онај силовити ударац инициран у куку! Учинио сам то лагано, из кољена, тек да могу рећи да сам испунио обећано. Зора је полако свитала, пекарска кола су развозила хљеб и пексимете, новински дистрибутери су разносили штампу. Град се будио. Убрзо је стигао први трамвај за Ново Сарајево.



0 КОМЕНТАРА

  1. Sloga je dobar klub koji drze Ana i Vlado Kornijenko, bas veceras nastupa ponovo okupljeni legendarni bend Bolero. Zao mi je zbog neprijatnosti koje je imao autor teksta.

  2. Tako to biva kad neko pocne da vjeruje u nekakav moguci zivot u zajednickoj drzavi sa onima kojima je usadjena Srbomrznja i da omladina ima nesto drugaciji stav od onog kojeg je imala omladina Handzar divizije,neke davne …

    Oprastati se moze ali zaboravljati je grijeh.Mladi duhovi su naravno zeljni jedni drugih i ponekad vjeruju da mogu svojom mladoscu izmijeniti svijet ali nazalost po Srbe…mnoga takva naivna omladina je sistematski zavrsila pod udarcem malja..

  3. koja si ti lazovcina i budala,da si naletio na soviniste kojima smeta brojanica dobio bi debele batine,znaci lazes…a to sto si sutno vjecnu vatru je samo znak da trebas ostat na brdu…niposto u grad medju raju koja slusa baha…lazes ko ker.al hajd to ti je bila momentalno ideja kojom si uspio potpiriti vatru mrznje kod jahaca i slicnih degenerika,sto ti je u ostalom i poso na frontalu…

  4. bolesnik ?

    Pa nijesam veci bolesnik od vas(nakotilo vas se pederalista jedno dvadesetak,sa sve duplim nalozima),sto visite po cijeli dan i ubjedjujete Srbe da je Islam dosao odje s ciljem da nas oslobodi ili neku drugu glupost tipa JBMG.
    Vase brljanije je i bljutavo i providno i nadasve puno Srbomrznje,tako da nije potrebna mudrost i onima koji su mozda bili kolebljivi do sada,vi u stvari pomazete da otvore oci.
    Zato vas obozavamB-)

    Evo i ovaj citat gusteru,samo govori da si ne samo obican Srbomrzac,nego bas ono pravo Ustaskopavelicevski nastrojen.
    “Koje budale uzivaju zemaljske blagodeti?“

    Znaci,dobar Srbin je onaj ko nema svoje misljenje ili najbolje oni koji ne uzivaju zemaljske blagodeti(poput onih u Jasenovcu)?

    Sta je cmizdravci?(nemam drugog imena zasad,jer se nijeste jos odlucili).Smeta vam sto je momak rekao istinu?
    Smeta vam saznanje da je smrdljivi Sarajstan u stvari jedna malogradjanska palanacka,zaostala sredina?
    Istina boli ali proci ce.Sto prije to shvatite,lakse ce vam poslije biti.

  5. jahac
    U pravu si Sarajewo je zaostala sredina za razliku od recimo Pala i Sokoca koji su kulturne prestonice Evrope u kojima se svakodnevno odrzavaju baletske i operne predstave. Zaboravih spomenuti i mnogobrojne festivale kao sto je jagnjijada na Vucjoj LuciB-)

  6. zmaj , 01.07.2013. 20:22:04

    Ta vasa “vrla“ Evropa i jeste najbolji primjer sta znaci “ksenofobija“,pojam od koga se danas pokusavate distancirati.
    Licemjerje Evropsko je toliko puta u istoriji pokazalo svoje pravo lice a danas je u svojoj najgoroj varijanti,samo slijepci poput vas to ne mogu(ili ne zele da vide).

    U stvari,vi ste poput kameleona,pokusavate ih imitirati i naravno,posto vam nije bitno ni ko ste ni sta ste,lako vam se prilagoditi jer mijenjate identitete poput carapa.

    Jedino vam je bitno da nijeste ono sto jeste porijeklom,zato sto vam se novi-stari gospodari gnusaju toga.

    Gusle nemate,zato vam su odbojne.Nemate nista svoje.Ni instrumente ni ime ni obicaje,ni vjeru,jednostavno nista nije vase niti originalno.
    Originalna vam je jedino ta smusenost,nedorecenost i licemjerje kroz potcjenjivanje tudjih vrijednosti.

    Vi ste klonovi tudjih misli,osjecanja i sklonosti i kao takvi ce te ostati u svom nedovrsenom prokletstvu kao odraz Evropskih ili bilo cijih drugih negativnosti.

  7. zulkedin, 01.07.2013. 21:18:09
    Ne brini se.
    Komentari ovog gustera i slicnih njemu me opustaju.

    Nego…sta tebi znaci ta zastava?Ima li kakve simbolike?B-)

    Znam da Varta baterije imaju veoma slican logo,pa me buni taj tvoj nik.Nikad ne znam dali se to sprdas ili si ozbiljan…B-)

    http://www.electronicworld.co.nz/ic/2581596214/Varta%20Superlife%20Zinc-Carbon%20CYCLE%20-%201%20Pack%20Battery.jpg

    VARTA AG (Vertrieb, Aufladung, Reparatur Transportabler Akkumulatoren.

    Da nijeste vi neki roboti sto vas svabe distribuisu,pune..?

    Ako je tako,oladite i vi,uzmite Modricko ulje jer ce vam dizna cvrcnuti.

    http://www.yellowpages.rs/komitent_multimedia/21800/21805/logo/optima_modrica-logo.png.pagespeed.ce.Grr6voApav.png

    Pazi,samo obrati paznju …Rusko je.Malo je jako za svapske masineB-)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *