Први "потукао” Хитлера: Заборављени српски ослободилац
Потпуковника Краљеве војске Југославије, Мостарца Веселина Миситу, врсног обавjештајаца, артиљераца, војног аташеа и устаника, који је са малим бројем родољуба учинио све да Лозница и Бања Ковиљача, 31. августа 1941. године, постану први ослобођени градови у поробљеној Европи, више признаје званична историја него град и крај чије је ослобођење предводио и за које је тог […]
Потпуковника Краљеве војске Југославије, Мостарца Веселина Миситу, врсног обавjештајаца, артиљераца, војног аташеа и устаника, који је са малим бројем родољуба учинио све да Лозница и Бања Ковиљача, 31. августа 1941. године, постану први ослобођени градови у поробљеној Европи, више признаје званична историја него град и крај чије је ослобођење предводио и за које је тог дана положио живот.
У Лозници, ни данас, нема ниједне улице која носи његово име. Као утjеха, стоји плоча на Робној кући „Јадар“, у спомен њему и устаницима који су тада успjели да заробе и 93 њемачка војника. Били су то први заробљени фашистички војници са којима су, најчовјечније, поступали, прво у Зајачи, а потом у манастиру Чокешини.
Српска радикална странка је почетком деведесетих година почела да одаје почаст Мисити, парастосом на његовом гробу, али и јавним указивање на његово и дјело његових сабораца. Радикали су подигли и бисту Мисити, уз велике проблеме са тадашњим коалиционим партнерима у власти на државном нивоу, који су чак тражили да буде срушена, што се, ипак, није догодило.
Одмах послије петооктобарских промјена 2000. године, покренута је иницијатива да Дан ослобођења града, умјесто 23. септембра, датума када су га 1944. године партизани ослободили, постане 31. август. Такав приједлог није прошао, а као компромисни датум узет је 16. јун, датум када је у Кнежевини Србији Лозница добила статус вароши.
– Потпуковник Мисита није био равногорац, већ врсни официр војске Краљевине Југославије, који је у њој постао најмлађи мајор – каже Зоран Тошић, професор историје, који је са суграђанимом Ивковом Веселиновићем написао књигу о ослободиоцима Лознице из августа 1941. године. Тошић мисли да је то био велики датум за читав слободарски свијет у Европи, а не само за Лозницу и Србију.
САБОРАЦ
Мисита је боравио у манастиру Троноша, 1937. године, гдје је упознао јеромонаха Георгија Бојића, који ће му, четири године касније, бити важан ослонац и саборац у ослобођењу Лознице и Бање Ковиљаче. Јеромонах Бојић је, послије рата, ухапшен и осуђен на смрт. Стријељан је и, до данас, за гроб му се не зна!