Промјене медијског простора, које неки зову загађивањем
Портали без адресе загађују медијски простор – пише данас Глас Српске и то је други текст са истог извора о сличној теми, за кратко вријеме. Пише: Жељко Свитлица Први је саопштење Удружења новинара РС, на тему регулације интернет медија, такође изазван Гласовим кукумавкама како им се новинарима пријети. Без обзира на тон и суштину ових […]
Портали без адресе загађују медијски простор – пише данас Глас Српске и то је други текст са истог извора о сличној теми, за кратко вријеме.
Пише: Жељко Свитлица
Први је саопштење Удружења новинара РС, на тему регулације интернет медија, такође изазван Гласовим кукумавкама како им се новинарима пријети.
Без обзира на тон и суштину ових текстова, овдје је битно нешто друго. Наиме, пажња се полако али сигурно пребацује са новина на интернет портале, а ови што су произвели поменуте текстове вјероватно нису свјесни своје револуционарне улоге у свему томе, али временом ће постати.
Колико год ми давали себи на значају, прави утицај интернет медија је нејасан, а досадашње чињенице су говориле ово: новинари из других медија, па ни "доносиоци одлука" нису (намјерно и ненамјерно) давали превише значаја ономе што се пише на интернету. Увијек је тежа била иста вијест објављена на папиру, од оне на виртуелном папиру, и то је тако још увијек. Медијска пијаца са интернета није ни законски регулисана, "портал" је само појам који није уведен у правне списе.
За игнорисње је било и других фактора. Садржај на порталима је конкурентан ономе што се пише у новинама, а постоји и схватање да на интернету свако може писати о свему, без много квалитета – у чему наравно има истине, а то важи и за "традиционалне" медије, што је већ болна тема о квалитету новинарства у Српској.
Ипак, данас смо свједоци да је успорена и инертна "маса" уредника и новинара, те "политичара" у најширем, домаћем смислу те ријечи, силом прилика и сасвим природним редослиједом полако постала свјесна постојања и значаја интернет медија, у тој мјери, да су почели да се баве њима.
За сада је то бављење у непријатељском тону, што је прва фаза. Већ у сљедећој, након што се појави свијест о томе да се интернет неће моћи контролисати, покушаће се са сарадњом /подјармљивањем /поткупљивањем, а ко издржи и то – биће свједок, у не тако далекој будућности, вучења за рукав од стране новинара и уредника који сада хуле.
Без обзира на осјећања и субјективне симпатије или анимозитете према некоме, ово је веома битна ствар и нови степеник на који се пењу медији у Републици Српској. Новине – пријатељи, браћо, кумови – изумиру. Када нестане новца од субвенција, а нестаће, биће нових случајева "Фокус".
Интернет медији излазе из подземља на свјетлост главног тока догађаја. И што је веома важно, то са собом доноси многе обавезе и намеће нови императив озбиљности у раду.
Прво те игноришу, па се смију, па боре против тебе.
Аи реално, одговорност мора да постоји, и јежим се на портале који нмају импресум, адресу, било шта. без обзира колико били безлични. Али попритезање закона има друге намјере, и неће бити милости.
Према дефиницији, медији су СРЕДСТВА ЈАВНОГ КОМУНИЦИРАЊА.
Е па, медији или јавне (медијске) куће у Републици Српској одавно су престали да обављају функцију јавне комуникације, а народ, читаоци, више не желе сервиране, лажне,исконструисане, неприкосновене „истине“ владајуће пљачкашке олигархије пласиране путем њихових медија.
Народ, читаоци желе праву, правовремену, истиниту информацију, а такође желе и да искажу и свој став и мишљење о јавним, општим стварима у друштву. – дакле, желе КОМУНИКАЦИЈУ, ИСТИНУ и активно учешће у решавању виталних друштвених, социјалних и политичких питања.
Зато актуелни, јавни, буџетски медији у РС губе битку пред отвореном могућношћу јавне комуникације грађана посредством интернет портала.То је јако добро и потврђује друштвену и политичку освештеност грађана – бирача одлучних да „ствар узму у своје руке“, а да власт сведу на СЕРВИС за решавање народних и државних питања што јој је и основна функција.
Glas Srpske ima domet kao i radio Mileva. Koliko god maunaga zvučao „zaozbilje“, domet poruka je činovnički sto u staklencu. Neozbiljno.B-)
IZBRISALI KOMENTARE
Desetak ljudi komentarisalo je ovaj tekst „Glasa“ na njihovom portalu Svi oni listom su ga osudili. Većina komentatora bili su potpisani punim imenom i prezimenom.
Nakon par časova posjetio sam ponovo internet stranicu „Glasa“ da vidim ima li još komentara. Nije bilo nijednog. SVI SU IZBRISANI!
Uredništvu sam se obratio sljedećim dopisom:
„Poštovani,
Zašto ste obrisali komentare čitalaca na tekst „ Portali bez adrese zagađuju medijski prostor“ vašeg novinara Gorana Maunage? Zato što su svi imali notu kritike prema uređivačkoj politici Vaše novine!?
Zar Vi, koji imate pravo da pišete šta god hoćete i o kome god hoćete, nemate i obavezu da isto to dozvolite onima koji misle drugačije od Vas? Zar to što spomenuh nisu osnovni postulati demokratije?
Da li ćete se, jednog dana kad se vlast promijeni (jednom će se i to dogoditi zar ne?), stidjeti uređivačke politike koju trenutno realizujete u „Glasu Srpske“
S poštovanjem, Zoran Janković, novinar“
Odgovor uredništva, sad za sad, nisam dobio.
Ма ко још узима за озбиљно тај гебелсовски билтен црвене банде.
Неће они још дуго.
Али да подсјетим та „бедна пискарала“ на резолуцију УН о слободи изражавања на интернету:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1134204/%D0%A3%D0%9D%3A+%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82%D1%83+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE.html
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1134206/UN%3A+Izra%C5%BEavanje+na+internetu+slobodno.html
хајка се и данас наставља
http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Ekspanzija-anarhije-na-portalima/85302.html
A ja i dalje odgovor dobio – nisam!
Karabaja, 12.07.2012. 10:57:43 [44443]
Кад видим Маунагу, рећићу му да је папак.
REŽIMSKE NOVINE
Maunagu sam i ja poznavao. Istina, prošlo je mnogo godina od tada. Sjedište moje redakcije bilo je na Palama a njegove u Han Pijesku. Oblasti novinarskog interesovanja kao i osnovna intonacija tekstova od tada mnogo su mu se promijenili.
No, nije Maunaga tu nikakav problem; posebno ne ključni.
PROBLEM JE UREĐIVAČKA POLITIKA „GLASA“ I KONCEPCIJA NOVINE. RADI SE O KLASIČNOM REŽIMSKOM MEDIJU U KOME SE NJEGUJE ISKLJUČIVO„OBJEKTIVNO, REŽIMSKO NOVINARSTVO!“
@karabaja
Zaboravljaš da se njeguje i idejno-politički rad i društveno-politički aktivizamB-)
Ради се о томе да би смрадови да цензуришу Интернет.
Е, па то није пошло за руком ни већим и паметнијим. 🙂