Гдје ће партијске вође на море?

Помислите на то ли икада пар дана касније, након што сте нешто гледали на телевизији? Били неки дан политичари у Пресингу на РТРС…

Пише: Горан Драговић

РТРС је готово никада динамична, потпуно је предвидива и крајње политички досадна телевизија. Но, када оде у таблоидизам, онда бива и занимљива.

Она водитељка што се у (рећи ћемо, зачудном) пропагандном споту крсти помоћу екрана осјетљивог на додир, довела је три владајућа и једног опозиционог политичара. Наравно, само ако се рачуна републички ниво. Уколико се бавимо нивоом државне заједнице, тзв. БиХ, онда на РТРС није био нико ко нема неку врсту коалиционог споразума са Додиком.

Правићемо се да је у питању уредничка случајност, па ћемо покушати да вам игроказно пренесемо увод до тренутка када су се огласили сви учесници у расправи. Прво питање је било: Гдје ће ко од присутних на одмор?

Нико ништа не насљеђује

ДОДО: Бићу ту и кући највјероватније. (Гдје је ту, а гдје је кућа?)

БОСКЕ: Вјероватно ћу отићи на одмор седам или десет дана. Сигуран сам да ће и Додик. (Дакле, каже, Додик лаже.)

ПАВА: Има Козара, има Сана…

ДАМА: Има и предизборна кампања…

(Након овог увода, нико није у стању а да се не запита гдје ће на одмор министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, али њега нико ништа не пита. Банку на причу држи предсједник Српске и нико га не прекида док говори. Посебно не Дама водитељка.)

ДОДО: Ја сам дошао као предсједик политичке партије, па ћу наступати нешто слободније… (каже он, не истјерујући Даму водитељку из РТВ дома Српске, као новинарку Бете из своје друге куће, затим народски даје поенту приче)

Ништа у државној каси нама није остављено од СДС. Нико ни од нас неће ништа наслиједити, као што и СДС није.

ДАМА: Добро, како ви из опозиције објашњавате…

(ЂОКИЋА и даље нико ништа не пита, нити се он јавља.)

БОСКЕ: Нормално да власт жели да покаже ружичасту слику у Српској. Као што Додик рече: Министар Касиповић је уморан, то се може примјенити и на остале. Имамо хаос у јавним предузећима. Имамо покривање нерада и јавашлука свјетском економском кризом.

ДОДО: Ниси ти мене, болан, добро чуо.

ЂОКИЋ КОНАЧНО: Немамо одређене приоритете у Републици Српској. Ми нисмо за СДС.

И то је било то. Указао се и ЂОКИЋ. КОНАЧНО. Треба сад погледати у којем минуту сусрета је овај везни играч први пут дотакао лопту и питати се како је то могуће.

Де, реците да ли, након овога, ико нормалан не би угасио телевизор и изашао вани?

Неко мора одгледати до краја

Пошто се у овим емисијама, а ова је пред љетњу шему, политичари знају често налупетати, наобећавати и слично; дежурна служба Фронтала, куку ти је њима, остала је пред екраном и одгледала до краја. Док сте ви сједили крај воде, пијуцкали пиће, или гадљиво пребацивали на други канал, чим би одслушали пар секунди приче, неко се напатио да вам напише шта је било до краја.

Нека му је вјечна слава и хвала. Дакле:

Додик је потом наставио иницијативу у вођењу емисије, тачније у разговору. Или је то исто? Говор слиједи кључне тачке читаве политике коју заступа СНСД, да прије није било стратегије, да је било тешко, те да је сад лако борити се за Српску, кад је он одбио главне нападе. Уз уобичајено, да му људи прилазе и захваљују за враћено достојанство.

Не види се шта се све добро ради, ето предсједник је обишао Рудо, Хан Пијесак и Угљевик; па кући у пола осам, и правац емисија. Након поприличног држања слова које нико није прекидао, укључио се и Босић који је почео са лаганом критиком, коју је Додик одмах сасијецао. То је чинио у свом стилу, "ја могу, ти не можеш, шта причаш, ајде, ето ти ме смијениш, па да видимо шта би радио…"

Босић узвраћа ударац

У свему томе је испољено прилично агресије, толико да се чак и Босић дрзнуо да му одговори на његовом нивоу. Немојте само да се возите хеликоптером, провозајте се колима, па видите колико се возила вози од Бање Луке до Добоја, то не може бити основа за градњу аутопута, једна је од ефектнијих изјава које је Босић имао, од како га се гледа на ТВ.

Схватање аутопута је представљено као ментални проблем око схватања потребе градње. Да ли аутопут сам од себе развија економију, или економија тјера на градњу боље инфраструктуре, кока су и јаје политике у Српској. Градња аутопута је развила Америку, па треба тако и Српска, констатовао је чувар Српске, а примјећено је да САД узимају кредит од Кине, па може и Српска ваљда од ММФ.

Остала два саговорника добијали су ријеч спорадично, што њима није много сметало, јер им је очигледно одговарао да што мање причају и не кваре слику о себи.

Два статиста, скоро иста

Павић се више бавио локалним изборима, који му куцају на приједорска врата, па је хвалио свој учинак. На констатацију да је по свим анкетама главни проблем незапосленост и слаба економија, Додик је инстинктивно реаговао и подучио колегу да су то све намјештена НВО истраживања. Остатак излагања махом су биле демагошке приче у стилу, имамо воду, земљу, дај да то искористимо…

Ђокић није много причао, али кад би проговорио, бриљирао би. Нажалост, брзо ће у заборав отићи епске реченице: Да сам знао да ћете ме то питати, ја бих донио показатеље резултата, или Ја вам кажем да је многима тешко, али није свима једнако тешко.

Врхунац надметања лидера двије највеће странке, достигнут је спуштањем приче на ниво најниже надморске висине, када је Додик прозвао Босића да га је звао да запосли његове СДС-овце, а онда додао, добро, можда ниси ти, већ онај твој Ћузулан.

И ту, на најнижој надморској висини, дознајемо коначно гдје ће ко ићи на море. Односно какав ће бити одмор наших главара.

Општа Додикова доминација настављана је таксативним набрајањем успјешних послова, као и оправдањима за одређене неуспјехе, од снијега у јануару, до украјинских балвана. Како ривала није било, а Додик се за ријеч борио као да ситуација није таква, једини ко је иоле прекидао тај сонетни вијенац била је водитељка. На то су слиједиле прозивке, по чему се учинило да предсједник Додик и Биљана Кнежевић нису у најбољим односима ових дана.