Предсједник одбора за одбрану у Бундестагу: Кристијан Шмит је тврдолинијаш – покушаће ревидирати Дејтон по жељи Сарајева

Александер С. Ној посланик је њемачког Бундестага у којем је предсједник парламентарног одбора за одбрану и замјеник предсједника парламентарног одбора за инострана питања. Обзиром да је српског поријекла, Фронтал.РС му је поставио неколико питања.

уторак, 15 јуна, 2021 / 07:38

Посланик Ној је доктор политичких наука, а докторат му је за тему имао извјештавање Тајмса и Франкфуртер Алгемајне Цајтунга о ратовима у некадашњој Југославији деведесети година. Посланик из покрајине Нордхаин-Вестфален од 2013. године и референт за безбједносну политику унутар странке Ди Линке, пружа нам увид у актуелну спољну политику Њемачке.

Најбитније питање посљедњих мјесец дана у Српској, а везано за Њемачку, јесте најављени долазак Кристијана Шмита за високог представника у Сарајево, те противљење Српске уз свега подршку Русије унутар Савјета за проведбу мира. Логично је онда што смо господина Ноја питали прво о томе, а он каже:

Кристијан Шмит је тврдолинијаш трансатлантских интереса – такође у случају постјугословенског региона. Јасно је позицијониран. Не у корист Србије или макар у балансу са Србијом. Напротив, иза пријатељске фасаде, покушаће да ревидира Дејтонски споразум по укусу Сарајева.

ОХР је у суштини колонијална администрација ЕУ. Демократске одлуке у БиХ могу бити подривене овим. 25 година након завршетка рата, са БиХ се и даље управља непосредно као да је колонија, и то уз сагласност дијела становништва, односно дијела тамошње владе.

Из Сарајева су одмах потекле приче да Руска Федерација неће чврсто бранити позиције међународног права и обавезу да се високи представник бира у Савјету безбједности, него да је то нека врста нагодбе везано за пројекат Сјеверни ток 2?

Нисам упознат са овом гласином, али то не значи да је неистинита. Пројекат ”Сјеверни ток 2” је исправан и важан. То је дио њемачко-руске сарадње у вријеме када више не кооперирају.

Европске оружане снаге? Докле се стигло са тим пројектом?

У догледно вријеме неће бити европских оружаних снага. И то је добро. Само неколико мултилатералних пројеката наоружања, попут ФЦАС, озбиљно је на дневном реду.

Да ли НАТО данас има сврху, или је она видљива само у случајевима као што је агресија на Србију и Црну Гору 1999. године?

Сврха НАТО-а је да обезбиједи глобалну доминацију САД, а са њом и европских држава – по потреби и са војним средствима, тј. ратовањем.

Мале европске државе од тога не могу очекивати никакву предност. Њихове земље служе само као зона распоређивања снага.

Поред тога, њима је дозвољено да обезбиједе људство, тј. ставе своје војнике на располагање и да купују америчко оружје.

Дијелите ли мишљење да се гастарбајтери из Србије и остатка Балкана у Њемачкој не посматрају се више толико као странци у односу на мигранте који су пристигли из афроазијских земаља?

Гастарбајтери и мигранти из европског контекста – посебно из источноевропског контекста, који такође укључује бившу Југославију, видљиво су мање упадљиви.

То започиње са спољним карактеристикама и са европским културним простором. Стога их се доживљава као странце, али заправо мање као странце него људе из ваневропског контекста.

Како је било могуће да Европа пусти више милиона људи без икаквих докумената, јер је јасно да нису сви из Сирије, те да пређу границу само на основу боје коже? Да је неко из Српске покушао тако да уђе у ЕУ, сигурно не би био примљен. Да ли је то расизам?

Не могу да одговорим како је то прошло у детаље. Апсолутно сумњам да су ови људи пуштени унутра због боје коже.

Година 2015. је била тешка и турбулентна година. Те године хиљаде Албанаца такође су емигрирале у Њемачку из своје ”државе из снова Косова”.

Међутим, људима који бјеже од рата и насиља такође се мора пружити уточиште – без обзира на њихово поријекло.

Због чега фондације које су повезане са Линке, попут Роза Луксембург штифтунг, финансирају организације као Маркс21, које воде културни рат против српског друштва, и на фону су глобалистичких политика, иако се крију иза номинално љевичарске, па и комунистичке реторике?

С тим још нисам упознат да је та групација Маркс 21 активна на Балкану. Требао би више информација у вези тога.

Шта се може учинити да српски и њемачки народ нађу заједнички интерес у Европи и свијету, те поправе своје односе, те шта сте у том погледу као посланик Бундестага чинили и намјеравате чинити?

Нијемци требају да имати Србију на уму као дестинацију за одмор како би упознали људе и њихову културу.

Не би требало потцијењивати такозвану народну дипломатију.

Шта ја радим као парламентарац: У Бундестагу увијек формулишем другачији наратив о Србији од владара у Њемачкој који желе да Србију баце на кољена.

Како видите фаму око тзв. "нон пејпера”?

Па, то је засад само нон пејпер. И, да будем искрен, на дотичним државама или регионима је како ће нацртати своје државне границе, под условом да се то уради споразумно.

У Бриселу и Берлину влада колонијално гледиште да само Запад смије да прекраја државне границе – као примјер служи и разбијање Југославије и успостављање нових држава према западним визијама.

Београд као и друге државе југоисточне Европе морају јасно одбити ову политику.