Полусатна гугл-срамота: Апликације испале из строја

Гугл претраживач је радио, али апликације нису. Замислите таксисте који су користили у том тренутку мапе или некога ко је држао неку презентацију преко Гугл мит апликације?

Ми, дакле, говоримо о пола сата, док западни извори наводе потпуно помрачење гугл-сервиса до сат времена.

Фронтал.РС, срећом, има своје службене налоге е-поште на Яндекс сервису, који је за наше потребе одавно боља апликација од Гугл мејла, али смо комуницирајући са корисницима потоњег сервиса сазнали да Алфабетове апликације не раде, што је блокирало нашу кореспонденцију тим каналом.

А шта ћемо кад буду намјерно?

Ово су они сада урадили намјерно и то је примјећено пред очима цијелог свијета. Замислите само шта компаније попут Алфабет, које су под ударом америчких закона, све достављају обавјештајним службама своје земље, у смислу ваших личих података и кореспонденције по потреби.

Шта ћемо са тим стварима које раде кришом и – намјерно? Колика је њихова моћ и због природе високих технологија отежана контрола?

Осим што Индијанци најбоље знају колико Американци не поштују дату ријеч и потписане уговоре, то се види и у оним "ситним словима" са којима се морате сложити да би користили нешто од онога што вам дају "бесплатно и под условима заштите ваше приватности".

Свако ко је отворио Гугл мејл, сјећа се да је на почетку рекламиран као нешто гдје никада нећете морати да бришете своју стару пошту. Данас, Гугл од вас тражи да је побришете или доплатите додатни простор за њихово похрањивање.

Колико ћемо вјекова чекати на Српски Яндекс, ако је већ Гугл латиницом?

Све веће језичке заједнице и цивилизације, одавно имају замјенске апликације прилагођене својим језицима, које одговарају законима тих земаља. Био то поменути Яндекс или Вконтакте у Русији, или Алибаба у Кини, свеједно је.

Политичка (зло)употреба интернета се одавно не може избјећи и сигурно сте били њене жртве, када су натписи "жао нам је, али овај садржај није доступан за вашу земљу", почеле да се појављују на интернету.

Свемрежа више није слободна територија неограничене размјене података, сада је већ то сасвим очито. Малобројност српског народа, те његова склоност да се прилагођава или камелеонизира у "Балканце", не доводи до српског Твитера, Фејсбука, а камоли Јутјуба или Тик тока.

Компаније из Америке, цензуришу владе других држава

Велике земље, такође, врло активно размишљају о дигиталном суверенитету, те су у околностима кризе у Нагорно Карабаху и око америчких предсједничких избора, у Руској Федерацији законодавци сасвим озбиљно покренули иницијативу да се омогући "дигитални суверенитет".

Наиме у вријеме поменутих криза, друштвене мреже као Твитер, Фејсбук, Јутјуб и слично; вршиле су цензуру објава на званичним каналима руске државе. На то је она предвидила казнене мјере у случају понављања таквих радњи, које се крећу од високих глоба до забране рада на територији Русије.

Када се у обзир узме да су неке од друштвених мрежа себи за право узеле да цензуришу, или објављују упозорења или демантије, крај изјава самог предсједника САД, који се жали на изборну крађу; и више је него злокобно баца сјену мисао, коју су моћ прибавиле себи велике дигиталне корпорације. Без сумње су моћније, не само од неких стварних држава, то новчано одавно јесу, већ и у погледу утицаја могу парирати сасвим пристојним дипломатским силама.

Српска још на проблему својих пара датих у ФТВ2 (БХРТ)

Шта то све значи за Српску, пошто се у Србији о увођењу реда на интернет говори само у свјетлу спиновања око "пријетњи Александру Вучићу и његовој породици"?

У Српској нема ни тога. Наш национални интерес најбоље се огледа у случајевима када БХРТ за новац грађана Републике Српске шири антисрпску пропаганду и никада Србин није био директор ове установе.

Тешко да ће се у таквим условима ускоро код нас у Бањој Луци почети размишљати о "дигиталном суверенитету", а он је већ одавно потребан, само што се о њему мисли колико и о изградњи функционалног и праведног друштва.