ПИР позориште: Турнеја завршена, на реду "Бајка о рибару и рибици"
У недељу, 5. јуна у 20. часова у ГП Јазавац, ПИР позориште из Лакташа игра представу "Бајка о рибару и рибици", А.С Пушкина. Ријеч је о луткарској инсценацији школске лектире ’’Бајка о рибару и рибици’’ Александра Сергејевича Пушкина. У представи играју: Златан Видовић, Игор Дојчиновић и Јелена Медић, која потписује и режију комада. Одмах након […]
У недељу, 5. јуна у 20. часова у ГП Јазавац, ПИР позориште из Лакташа игра представу "Бајка о рибару и рибици", А.С Пушкина.
Ријеч је о луткарској инсценацији школске лектире ’’Бајка о рибару и рибици’’ Александра Сергејевича Пушкина. У представи играју: Златан Видовић, Игор Дојчиновић и Јелена Медић, која потписује и режију комада. Одмах након премијере, планирана су и извођења представе за школску дјецу с подручја Општине Лакташи.
ПИР позориште из Лакташа се у петак, 27.05. вратило са двонедељне турнеје по Херцеговини и Старој Херцеговини с пројектом ’’Кловнови, професори, доктори’’.
Под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске и Фонда Отворено друштво БиХ у току другог полугодишта школске 2010/11. обишли су 30 мјеста у пасивним крајевима Босне и Херцеговине и школску дјецу, на комичан начин, упознавали са позоришном и циркуском умјетношћу. Умјесто математике, физике, биологије, проф. др кловнови дјецу су учили сценском изразу, акробатици, жонглирању…
Осим тога указали су им на практичну и креативну примјену знања стеченог на предметима: српски језик, ликовна култура, музичка култура и физичко образовање.
Током једног полугодишта, позоришну представу је погледало око 8000 дјеце у 30 општина БиХ. За неку дјецу то је била прва позоришна представа коју су икада гледали, а за више од 90% прво циркуско искуство.
"Громогласан смјех и дјечији врисак пратио нас је из мјеста у мјесто. Било је огромно задовољство путовати по Босни и Херцеговини, уживати у њеним природним љепотама и играти за дјецу жељну културе. У неким мјестима смо дочекани широм раширених руку. Директори школа су позивали и све родитеље који имају млађу дјецу да их доведу на представу, обавјештавали вртиће, организовали превоз за подручне школе јер знају да су такве прилике ријетке, док је у неким школска управа била доста немарна у организовању ученика, јер ’’имају већих брига од тога што дјеца немају културног садржаја’’. На срећу, први су били бројнији, што ипак улива наду за развој културе на овим просторима.