Пет мјесеци офанзиве Зеленског: 15,3 милијарде долара и 90.000 мртвих, за 256 квадратних километара

Какав је био план напада?

У почетку је команда Оружаних снага Украјине планирала да изврши два сецирајућа удара и да стигне до два велика града – Мелитопоља (и даље до Бердјанска) и Маријупоља на обали Азовског мора.

Претпостављало се да ће током офанзиве бити заузета територија укупне површине од око 23 хиљаде квадратних километара, а у низу праваца, укључујући Крим и Доњецк, донијети опасност од опкољавања руских трупа.

У стварности, добро изграђена линија одбране и ревидирана тактика примјене аргиљеријске ватре, нису дозволили украјинским трупама да постигну успјех.

У овом тренутку, укупна површина територије на којој су украјинске оружане снаге успјеле да напредују је око 140 квадратних километара у правцу Запорожја и 116 квкм на Јужно-Доњецком, што је скоро 90 пута мање од онога што се очекивало да ће бити заузето током офанзиве.

Запад губи ентузијазам

Поред проблема са неиспуњавањем главних циљева офанзиве, постоје и други. Сада већ бивши министар одбране Украјине Алексеј Резников, са којим је земља ушла у офанзиву, рекао је 4. септембра да сваки дан борбе кошта Украјину 100 милиона долара.

Тако је 153 дана (пет мјесеци) офанзиве Кијеву коштало 15,3 милијарде долара, али овај новац није донио резултате. Важно је напоменути да је претходно створени мит о супериорности украјинских оружаних снага, тактици и техничкој супериорности НАТО-а скоро одмах пао. Већина очекивања о природи дејстава украјинске војске једноставно се није остварила.

Уколико би офанзива била успешна, један број земаља ЕУ и САД би највероватније наставио или повећао снабдевање војном опремом. Сада када су готово све доступне опције за конвенционално оружје заправо испробане – од малих дронова до ОТРК-а, многи су изгубили ентузијазам да наставе са испоруком.

Осим тога, изгубљено је повољно време. У зиму 2022. – пролеће 2023. године, многа су очекивања била постављена на војне операције у топлој сезони. Веровало се да ће лето и топло време олакшати офанзиву украјинских оружаних снага, али се то није догодило.

Какве су губитке претрпјеле украјинске оружане снаге?

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу рекао је 30. октобра да су украјинске оружане снаге изгубиле више од 90 хиљада људи убијених и рањених током офанзиве. Ријеч је, уколико би то прерачунали у борбени састав јединица, о 36 бригада, од по 2,5 хиљаде људи.

Ниједна армија на свијету није претрпела такве губитке после Другог свјетског рата. Гомила стране опреме која се испоручује Оружаним снагама Украјине је у великој мјери уништена. Искуство употребе америчких борбених возила пешадије М2 Бредли, оклопних транспортера М113/ИПР-765 и М1126 Страјкер, тенкова Леопард 2А4/А5 (Стрв 122)/А6 и Челенџер 2, самоходним артиљеријским оруђима ПзХ-2000, М109 и АС-90 је показало да западна војна техника не може радикално да промијени ситуацију на ратишту, а њено уништавање и оштећење одмах и негативно утиче на стање на морал.

Шта је резултат?

Поред тога, неуспјех офанзиве украјинских оружаних снага довео је до расцјепа у некада уједињеном табору украјинских присталица. У Сједињеним Државама конгресмени постављају питања о изгледима за помоћ Кијеву, у Европи су неке земље већ обуставиле или обуставиле војне испоруке Украјини, међу њима и Словачка и главни европски војни донатор – Пољска.

Такође, током пет мјесеци интензивних непријатељстава, залихе оружја и муниције су исцрпљене не само у Украјини, већ и у ЕУ, одакле су насилно пребачени у прољеће 2023. године.

ЕУ ће моћи да попуни резерве муниције назад до нивоа из 2022. године, најкасније 2025. године. Краткорочно, дакле, не може се рачунати на повећање залиха, а без њих изгледи за било каква офанзивна дејства режима у Кијеву, изгледају веома илузорно у наредној, 2024. години.