Перу у најгорем политичком насиљу за посљедњих двије деценије

Деветог јануара, када смо ми прослављали годишњицу оснивања Републике Српске сада већ и поодавне 1992. године, у Перуу је 18 људи убијено од стране војске и полиције, у јеку андивладиних демонстрација и свргавања предсједника. О томе готово ништа да нисмо чули, што не би био случај да је неко напао новинску редакцију у Паризу, или би неки средњошколац пуцао у школи Сједињених Америчких Држава.

Независно од нашег незнања о томе, људи су се слили у обалску престоницу Перуа. Многи из удаљених андских региона, на протест у четвртак против предсједнице Дине Болуарте и подршке претходнику на функцији, чије је збацивање прошлог мјесеца изазвало смртоносне немире и бацило нацију у политички хаос.

Присталице бившег предсједника Педра Кастиља, првог лидера Перуа из руралног андског поријекла, надају се да ће протест отворити ново поглавље у вишенедељном покрету који захтијева оставку Болуартеове, хитне изборе и структурне промене у земљи. Кастиљо је смијењен након неуспјелог покушаја распуштања Конгреса.

Битка за Лиму на њеним улицама

Марш који је најављен као "преузимање Лиме" ескалирао је у вођење борби између демонстраната и полиције за нереде усред бацања камења и сузавца у четвртак увече у главном граду Перуа.

Хиљаде демонстраната из цијеле земље излило се у Лиму раније ове недеље да би учествовали у масовном маршу тражећи оставку председника Дине Болуарте послије скоро шест недеља немира у којима је погинуло 53 људи, укључујући једног полицајца и осам људи који су умрли од посљедица штрајкова и блокада.

У касноноћном телевизијском обраћању, Болуарте која је де факто издала свог предсједника, учествовала у његовом свргавању и преузела власт, рекла је да полиција држи протесте под контролом и да они који су одговорни за насиље и вандализам неће остати "некажњени", додајући да "ово није миран марш". Она је рекла да је "Влада чврста и њен кабинет јединственији него икада".

Протести су до сада одржани углавном у јужним Андима у Перуу, а 53 особе су погинуле у немирима, од којих је велика већина убијена у сукобима са снагама безбједности.

Демонстрације и потоњи сукоби са снагама безбједности представљају најгоре политичко насиље које је Перу доживио у више од двије деценије и освијетлили су дубоке подјеле које постоје у земљи. Између урбане елите углавном концентрисане у Лими и сиромашних руралних подручја, гдје су се грађани често осјећали потиснутим.

Анди су се спустили

"У мојој земљи, гласови Анда, гласови већине су утишани", рекла је Флоренсија Фернандез, адвокат која живи у Куску, у сриједу уочи протеста. "Морали смо да путујемо у овај агресивни град, овај централистички град, а ми кажемо: Анди су се спустили.

Доношењем протеста у Лиму, демонстранти се надају да ће дати нову тежину покрету, који је почео када је Болуарте, која је била потпредсједник, положила заклетву 7. децембра да би заменила Кастиља.

"Када се дешавају трагедије, крвопролића ван главног града, то нема исту политичку важност у јавној агенди као да се дешава у главном граду", рекао је Алонсо Карденас, професор јавних политика на Универзитету Антонио Руиз де Монтоја у Лими. "Лидери су то схватили и кажу да могу да нас масакрирају у Куску, у Пуну, и ништа се не дешава, морамо да однесемо протест у Лиму", додао је Карденас, наводећи два града у којима је дошло до насиља на протестима.

Концентрација демонстраната у Лими такође одражава како је престоница почела да виђа више антивладиних демонстрација посљедњих дана.

"Лима, која се уопште није придружила протестима у првој фази у децембру, одлучила је да се придружи након масакра у Хулијаки", рекао је Омар Коронел, професор политичких наука на Католичком универзитету у Перуу, говорећи о 18 убијених људи у том јужном граду 9. јануара.

Узалудни позиви на мир

Демонстранти марширају од центра Лиме до округа Мирафлорес, једног од амблематичних насеља економске елите земље. Влада је позвала демонстранте на мир.

Знамо да желе да преузму Лиму", рекла је Болуарте ове недеље. "Позивам их да преузму Лиму, да, али у миру” и додла да ће их "сачекати у Влади како би могли да разговарају о својим друштвеним агендама”.

Болуарте је рекла да подржава план да се погурају избори за предсједника и конгрес, те се одрже 2024. Године, а који су првобитно заказани за 2026.

Многи демонстранти кажу да никакав дијалог није могућ са владом за коју кажу да је покренула толико насиља над својим грађанима. Како су се демонстранти окупљали у Лими, више насиља је избило у јужном Перуу.

У граду Мацусани, демонстранти су у среду запалили полицијску станицу и судску канцеларију након што су две особе убијене, а једна тешко повријеђена у пуцњави усред антивладиних протеста.

Полицајци су морали да побјегну у хеликоптеру из полицијске станице коју је гомила спалила, саопштила је полиција. Макусани, око 160 километара од града Хулијаке у близини језера Титикака, главни је град провинције Карабаја,

Марш Царства Инка

Активисти су демонстрације у четвртак у Лими назвали Маршом Куатро Сујос, референцом на четири кардиналне тачке царства Инка. То је такође исто име које је дато још једној масовној мобилизацији која се догодила 2000. године, када је хиљаде Перуанаца изашло на улице против аутократске владе Алберта Фухиморија, који је неколико мјесеци касније поднио оставку.

Постоји неколико кључних разлика између тих демонстрација и овонедељних протеста.

"Народ је 2000. протестовао против режима који је већ био консолидован на власти", рекао је Карденас. "У овом случају, они се супротстављају влади која је на власти само мјесец дана и која је невјероватно крхка.

Друга разлика је у томе што су протести 2000. године имали централизовано руководство и што су их предводиле политичке странке. "Сада оно што имамо је нешто много фрагментираније", рекао је Коронел.

Народни покрет којем се не може ухапсити вођа

Протести који су захватили већи део Перуа у последњих мјесец дана су углавном били напори на локалном нивоу без јасног руководства.

"Никада нисмо видјели мобилизацију ове величине, већ постоји мисао на периферији да је неопходно хитно да се све трансформише", рекао је Густаво Монтоја, историчар са Националног универзитета Сан Маркос. "Имам осјећај да смо свједоци историјског помака.

Протести су нарасли до тог степена да је мало вјероватно да ће демонстранти бити задовољни оставком Болуартеове и сада захтјевају фундаменталнију структурну реформу.

Протести су се појавили "у регионима који су систематски третирани као грађани другог реда", рекао је Монтоја. "Мислим да ће ово само расти.

Аналитичари упозоравају да би неслушање захтјева демонстраната могло имати трагичне посљедице.

"Морамо да почнемо да размишљамо шта желимо да урадимо са Перуом, иначе би све ово могло да експлодира", рекао је Карденас.