Оригинал пјесме Креће се лађа француска је другачији, и тужнији од оне коју знамо

Пјесма "Креће се лађа француска" једна је од најпознатијих из Првог свјетског рата. Међутим, мало ко зна да ми сада користимо искључиво прерађену верзију пјесме, која се значајно разликује од оригинала, чији су стихови међу најтужнијима из тог периода.

Ова "тугованка" настала је у Солунском пољу 1917, тадашњој општини Микра која од 2011. не постоји у том облику, јер су је локалне власти сврстале под већу градску област, Терми. А у Микри, гдје је био логор нераспоређених официра 1917. године, пјешадијски пуковник Бранислав Милосављевић је написао пјесму "Изгнаници". Неке њене стихове сви знамо, нарочито онај из уводне строфе, "Креће се се лађа француска".

Песма је била посвећена рањеним српским војницима који су превожени даље од Солунског фронта, на афричко тло, у Бизерту и друге базе које су Французи имали на сјеверу "црног континента". Још после повлачења српске војске кроз Албанију, у ону чувену зиму 1915. на 1916, дио српских трупа и нешто мало цивила пребачено је у Бизерту, у коју су довожени и када су почеле борбе на, како се тада звало бојиште код Солуна, "македонском фронту" или "јужном (европском) фронту". У француским базама у којима су боравили Срби, организоване су и обуке приспјелих добровољаца, рад са инвалидима, културни живот…

Многи, међутим, због њемачких подморница (стара ријеч "сумарен") нису успјели да стигну на то одредиште. И, баш њима је пуковник Милосављевић посветио "Изгнанике". Пјесма је први пут објављена у збирци "Мач и лира", 1922. године.

Стара, оригинална верзија, налази се сада пред вама, а у издању збирке "Мач и лира" из 1930, наглашено је да се ова "данас свима позната пјесма пјева са измјењеним текстом". Овако је изгледа оригинал, уз појашњење да је "маћијо" = "маћехо", "војно" = "војник":