Опет у нашим биоскопима: Алиј-бабо и два маскирана разбојника

Ово извођење почасних једница тзв. Оружаних снага БиХ, да муслимански чланови предсједнишва обиљеже дан своје, тзв. Армије БиХ, може једино указивати да се ти исти плавци, само у друштву Милорада Додика, морају нацртати 12. маја 2020. године на прослави дана нетакозване Војске Републике Српске.

среда, 15 априла, 2020 / 12:00

Фронтал.РС је већ писао о препрозривој крађи антифашистичких традиција српског народа и неуспјешном покушају да се на њих накалеме војни напори за провођење Исламске декларације Алије Изетбеговића. Но, историјска наука је неумољива, барем кад су датуми у питању.

Прослава оснивања муслиманске паравојске, баштине муџахедина и шехида, бива уприличена 15. априла, а оснивања Војске Републике Српске 12. маја!!! То, само по себи, даје одговор ко је почео рат у Социјалистичкој Републици БиХ, ентитету Социјалистичке Федеративне Републике Југославије:

Они који нису признавали њену легитимну војну силу – Југословенску Народну Армију!

Муслимани су се (званично) ратно организовали читавих мјесец дана прије Срба! Исто као што је СДС основан много, много послије ХДЗ и СДА. Морате бити баш ментално ретардирани у том случају, да говорите о „великосрпској агресији на БиХ“. И то би нам једном изјавом путем прес службе Предсједништва БиХ требао појаснити Милорад Додик.

Јер, то је његов посао.

Гдје је нестао српски члан Предсједништва БиХ?

А гдје је он ових дана? На свом послу свакако не. Он се упорно мијеша у надлежности Републике Српске, па смо јуче имали ситуацију да премијер Радован Вишковић казује како се не планира „цјелодневни полицијски час“ за Васкрс као у Србији, док га члан Предсједништва БиХ демантује својим визијама без икакве правне надлежности. Осим страначке.

Неко врло брзо треба дати одговор да ли ову земљу воде њене установе по законима и уставу, или то чини парадржавна структура позната као СНСД?

Војска Републике Српске је једини разлог зашто Српска данас постоји, а у опису радног мјеста Српског пука тзв. ОС БиХ је управо да његује традиције ВРС, како би из њих иста, по потреби, могла опет да настане. Дакле члан предсједништва има обавезу да његује и развија традиције ВРС, а не СНСД.

ОС БиХ дослиједно називамо такозваном, зато што то није никаква војска, већ НАТО аеродромска логистика за препуњавање и пресједање. Комшићева протоколарна играчка на надувавање. ЈНА је надживјела државу која је основала, док ОС БиХ нису живе нити ће икад бити.

Распашће се већ 12. маја 2020.

Додик забушава на послу

Као колективни врховни командант тзв. ОС БиХ, Милорад Додик је надређени Српском пуку и требао би да учини све у даљој промоцији истог, односно у враћању суштинског значења овог термина.

А он јесте да је сваки Србин припадник Трећег пјешадијског (Република Српска) пука. То подразумијева и да сваки Србин у тзв. ОС БиХ носи на рамену двоглавог орла, а не само 14. њих који су у команди пука у Касарни Козара у Бањој Луци.

Умјесто тога, Додик је у свом ранијем раду укинуо двоглавог орла и у Републици Српској, те наставља да се понаша као и да није члан предсједништва, већ предсједник без портфеља Републике Српске. Предсједник свега што му наумпадне, а нипошто онога што му је посао. А његов посао је да штити интересе Републике Српске у Сарајстану.

Џаферовић се као предсједавајући посљедњих седам дана (од 07.04.2020.) успио састати са словеначким, америчким и британским амбасадором. Честитати Јеврејима Пасху, а Ромима њихов дан. Комшић је одрадио само Пасху и Дан тзв. Армије БиХ, стигавши да пошаље и телеграм сућути поводом тешке саобраћајне несреће код Ливна.

Администрација Предсједиштва БиХ је, такође, савладала корону. У смислу да ниједно саопштење, па ни како прослављају дан муслиманске војске, није послано само на латиници и незнаном којем језику, преименованом од српског.

ОС БиХ одају пошту погинулим муџахединима

За све ово вријеме Милорад Додик се ни једном није огласио путем свог, из буџета државне заједнице Српске и Ефбиха плаћеног кабинета. Што је најгоре, Предсједништво тзв. БиХ је донијело двије одлуке и уз његову сагласност, код којих је најмање једна противна интересу српског народа.

Док Додик спава на часу, они којима су муслимански чланови Предсједништва БиХ одали почаст, називају се широм Ефбиха „шехидима“. То је вјерски термин за погинуле муџахедине, који би се српски могао превести једино као „свештеномученик“. На српским гробљима су само грађански термини погинули или пали борци.

На неким мјестима по ефбиховским гробљима научавају чак и о „шехидима и погинулим борцима“, што је вјероватно рјешење за „секуларне муслиманске националисте“ или асимиловане народе.

У таквом нечему ОС БиХ учествују без икаквих проблема, па ће се Милорад Додик заиста тешко обрукати уколико не ангажује исте ове костимиране и маскиране поштаре у плавом, са жутоплавом крпом и косовским* звјездицама на рамену.

Не само да их доведе да се поклоне палим и живим борцима Војске Републике Српске 12. маја 2020. године – већ и за Видовдан, крсну славу ВРС и датум највеће добијене битке у рату. Пробијања коридора из Бање Луке и Книна према Србији 1992. године.

Манифестација: Пупчана врпца

Одлука бр. 1 спасава опстанак које нације?

Умјесто тога, Додик је учествовао у доношењу Одлуке о приступању Босне и Херцеговине Споразуму о заједничкој јавној набавци медицинских противмјера. У саопштењу о томе се каже:

„Предсједништво БиХ је због стања природне или друге несреће изазваног пандемијом вируса Ковид – 19, које пријети опстанку нације, дало пристанак да се Споразум о заједничкој јавној набавци медицинских противмјера примјењује привремено до окончања поступка ратификације.

Предсједништво БиХ је то учинило у складу са чланом 9. Закона о поступку закључивања и извршавања међународних уговора („Службени гласник БиХ“, бр. 29/00, 32/13).

Овом одлуком се прописују приступање и пристанак Босне и Херцеговине на Споразум о заједничкој јавној набавци медицинских противмјера, с тим да се међународни уговор привремено примјењује до окончања поступка ратификације те давања овлаштења министру спољних послова БиХ да потпише споразум.“

Овдје је јасно или да (српски) чланови Додикове свите немају никакав утицај на писање „заједничких саопштења“ или да сматрају да у државној заједници живи једна „нација“ којој се „пријети опстанку“? О томе шта се добија привременом приступању оваком нечему, нећемо овом приликом.

Одлука бр.2: Додикова осуда самоодбране Хута од агресије Саудијске Арабије?

Под насловом: Предсједништво БиХ осудило нападе на градове у Саудијској Арабији, издато је званично саопштење у којем се каже:

„Предсједништво Босне и Херцеговине је са забринутошћу примило  вијести о најновијим ракетним нападима на главни град Краљевине Саудијске Арабије Ријад и град Ђизан, који су се десили 28. марта 2020. године.

Предсједништво Босне и Херцеговине осуђује ове нападе и  поново позива на обуставу било каквог насиља и даје подршку напорима УН за проналажење политичког рјешења кризе у Јемену.“

Прво, крајње је немотивисано да један протекторат и његова провизорна управа без икакве геостратешке моћи, макар у медијском смислу, дају осуду нечега што се десило 28.03. тек 07.04.2020. године. Мотив постаје доста јаснији, ако се дода да је исти дан Џафија посјетио амерички амбасадор.

Амбасадор земље која учествује у агресији не само на Јемен, већ и на Сирију, Ирак и Либију, од земаља арапског свијета којима је Шефик близак.

Шта се стварно дешава у Јемену или Има ли пилота у хеликоптеру?

Могућност да овакво саопштење у име сва три члана (два муслиманска и једног српског) прође у јавност без демантија Милорада Додика, указује да су његови спољнополитички савјетници крајње неупућени и неспособни да схвате погубност овакве „осуде“.

Овако се кваре односи Републике Српске са Руском Федерацијом и Исламском Републиком Иран. Или им барем показујемо да смо дилетанти и чврсто на путу у НАТО?

Исто колико се Љиљан Комшић и његов друг Шефик Џафи симболично увлаче у дупе Америци, толико и Додик на исти начин гура прст у око Русији.

У Јемену Саудијска Арабија, земља са четвртим војним буџетом у свијету 2018. а петим 2019. године, уз помоћ САД врши агресију на сиромашни Јемен као дио свог регионалног вјерског рата против Ирана. Хути су, наиме, припадници шиитске вјерске заједнице у исламу, док је Ријад центар сунитског ислама и у овом вјерском рату су они агресори на територији суверене земље.

Хути се ракетним нападима очајнички бране, као што је то чинио Милан Мартић гађајући симболично Загреб приликом почетка агресије на зоне под заштитом УН и највећег етничког чишћења у Европи од Другог свјетског рата. То је, такође уз спонзорство НАТО и САД, урадила Хрватска Војска уз помоћ јединица Жељка Комшића и Шефика Џаферовића из Бихаћа и Бужима.

При том је војни буџет Саудијске Арабије већи и од руског и износи 51 милијарду, наспрам 46 милијарди $ које даје Русија са деветог мјеста 2019. године. Уз све ово, прошле године су од првих десет земаља на листи, њих седам чланице НАТО, док само Русија, Индија и Кина то нису.

Кина је на другом мјесту са 171, а Индија на трећем са 60,9 милијарди $ улагања у ратну машинерију, што је све симболично у односу на 717 милијарди $, које су у „одбрану“ уложиле САД. Ту се види и ко је за мир и просперитет у свијету.

Љиљан Комшић честита свој празник „свим Босанцима и Херцеговцима“

Алахуегбер – текбир!!! То су јуришајући на положаје ЈНА и касније ВРС, узвикивале јединице под командом Жељка Комшића. Њихове заставе са зеленим полумјесецима или грбом српског краља Стефана Твртка Котромањића, тешко да су настављале антифашистичке традиције Народноослободилачке војске Југославије у којој су Срби од почетка до краја Другог свјетског рата били већина.

Но, то овом суманутом уму једног агресивног ратнохушкачког и истинског злочина против мира, даје за право да „пројекат муџахедина и шехида“ прогласи за „јединог истинског насљедника антифашистичке традиције“. Само зарад памћења и свијести читалаца, дајемо ове ратнохушкачке лажи муслиманских чланова предсједништва (у цјелости дакако), па ћемо се вратити на њихову заједничку прославу:

„Свим Босанцима и Херцеговцима честитам 15. април – Дан Армије Републике Босне и Херцеговине. Кроз своју борбу за очување суверенитета, територијалног интегритета и међународноправног субјективитета, и кроз одбрану од агресије на Републику Босну и Херцеговину, Армија Републике Босне и Херцеговине показала је да је једини историјски насљедник антифашистичке традиције на овим просторима. Тамо гдје је четрдесетих стала једна генерација антифашиста, деведесетих је наставила друга.

(спомен обиљежје на територији Репубилке Српске, Град Приједор)

Одбранивши домовину у оквирима граница које је утемељило Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине, Армија Републике Босне и Херцеговине, коју су сачињавали припадници свих босанскохерцеговачких националности, уједно је одбранила оно што је Босна и Херцеговина увијек била и увијек ће бити, а била је, јесте и биће домовина и држава свих њених грађана.

Петнаести април јесте само једна прилика да се присјетимо свих оних припадника и припадница Армије РБиХ који су, бранећи своју државу, дали највише што су могли за њу. Њихова жртва обавезује нас у томе да никада не одустанемо од залагања за безбједну и просперитетну државу једнакоправних грађана, државу у којој има мјеста за све.

Свим припадницима и припадницама Армије Републике Босне и Херцеговине честитам Дан Армије Републике Босне и Херцеговине, а онима који данас нису с нама, и њиховим породицама, вјечна слава и хвала.“

Џафи ће истрајати на непријатељству према Србима и противљењу њиховим жељама

„Свим босанскохерцеговачким патриотима упућујем искрене честитке поводом 15. априла, Дана Армије Републике Босне и Херцеговине.

Настала из ненаоружаног народа, изложеног масовним злочинима и протјеривању, Армија РБиХ израсла је у величанствену војну снагу, која је успјела да се одупре далеко надмоћнијим агресорима и одбрани и сачува цјеловиту Босну и Херцеговину.

Била је то једина легална војна сила на територији Републике Босне и Херцеговине.

Та армија није одбранила само Босну и Херцеговину и њен народ. Вођена ратним Предсједништвом РБиХ, на челу са Алијом Изетбеговићем, војска коју су чинили обични босанскохерцеговачки људи, патриоте свих народа и свих вјера, бранила је и одбранила цивилизацијске вриједности модерног свијета.

На ту часну борбу требамо бити поносни и ми и генерације које долазе послије нас.

Данашњи дан је и још један у низу повода да се са дужним пијететом и поштовањем присјетимо свих шехида и погинулих бораца. Њихова жртва уграђена је у темеље Босне и Херцеговине и наше слободе, те зато сјећање на њих никада неће и не смије бити избрисано.

Наша обавеза је да на истим принципима на којима је вођена борба за очување Босне и Херцеговине градимо и њену будућност. Наша визија је мултиетничка, демократска и просперитетна Босна и Херцеговина, домовина равноправних народа и грађана, чланица ЕУ и НАТО-а.

У томе ћемо истрајати.“

Вријеме је за узбуну: Јесте ли схватили да они овим саопштењима кажу да су Срби фашисти?

Љиљан Комшић и Шефик (Изетбеговића) Џафи су „одали почаст и положили цвијеће на мезарју Ковачи и на спомен-обиљежјима на гробљу Кошево, Свети Јосип и Свети Марко, гдје су сахрањени погинули припадници Армије РБиХ“.

Овај пут је изостала екскурзија на Враце, али за Дан ослобођења Града Сарајева Ковачи нису изостали. На гробљу Свети Марко има, додуше, пар гробова на којима су имена налик на српска, али сва су, без изнимке, избиљежена латиницом уколико су погинули као мобилисани у тзв. Армију БиХ.

То је значајан проценат учешћа Срба у Армији БиХ, колико је и писање логотипног и именског лопова Срђана Мртвог Пувала и његових нудигузних саслужитеља, доказ да је под командом Алије Изетбеговића и у борби за Исламску декларацију био значајан проценат српског народа.

Више је муслимана било у ВРС, будући да су најмање двије јединице током рата носиле име „Меша Селимовић“ и биле састављене искључиво од сународника Шефика Џаферовића. Не и Жељка Комшића.

Овим њиховим погледима и то јавно саопштеним преко онога што и грађани Републике Српске плаћају, јасно је да никада и ни под којим условима не смијемо пристати на поновно прегласавање од стране ових људи, који ће „истрајати“ у намјери да „укидају Српску сваки дан“.

Знамо да се то може десити само војним нападом и протјеривањем српског становништва, као што је НАТО са Хрватском као подизвођачем урадио у Западној Славонији, Банији, Кордуну, Равним Котарима и Далматинској загори.

Република Српска није Источна Славонија, Барања и Западни Срем, нити је Бања Лука Вуковар. То би требало да се ори са звучника за општу опасност који управо свирају у главном граду Српске у тренутку док ми објављујемо овај текст.

Вријеме је за узбуну!



2 КОМЕНТАРА

  1. osim 14 hajduka iz komande 3.puka, orlove nose jos izmedju 500-600 pripadnika tzv pjesadijskih bataljona u Kozari, Bileci i Bijeljini..No, to nista ne mjenja, jer ni Ivanic, ni Dodik nemaju herca da nesto promjene u strukturi odbrane.
    Zakon o odbrani BiH dozvoljava mnogo toga da se vrati nazad (ne zakon o OSBiH, no Zakon o odbrani), ali realno Dodik je mis, cak i veci od Ivanica
    Sta se ovo desava s Frontalom? Poceli ste da kritikujete Dodika?
    Ne da para pa da ga malo razdrmate?

Оставите одговор