Јеменски преглед

Користимо пламен рафинерија у Саудијској Арабији, да обасјамо међународни злочин у Јемену и барем мало прекинемо информативну блокаду у примјени овог искуства у нашој земљи.

понедељак, септембар 16, 2019 / 12:06

Фронтал гаји серијал текстова Сиријски преглед, баш усљед свеприсутности НАТО-ботова у нашем јавном простору, који о свјетској политици причају само онако како њихове спонзоре представља у добром свјетлу. О злочинима њихових спонзора се ћути, те се њихови интереси представљају као свечовјечанска брига за људска права, жене, дјецу и ситне животиње; док су интереси Кине, Русије, Ирана… империјалистичка политика која уноси нестабилност и недемократију у «регион».

О Сирији се таламбаса када снаге званичне државе заузимају нека од упоришта милитантних исламиста финансираних са Запада (Алепо, Источна Гута, Дараа..), или када ваздушне снаге САД или Израела бомбардују војску исте те званичне државе са сједиштем у Дамаску.

Још је горе са Јеменом, као земљом која према УН има највећу хуманитарну катастрофу на свијету. Он се потпуно игнорише. Јемен је прича врло сличне подлоге, крвава бајка рекли би Срби, у односу на оно што се десило Ираку, Сирији, Украјини или Либији. Готово идентично, нажалост, ономе што се десило у Бившој Југословенској Републици Босни и Херцеговини. Југославији у цјелини.

Но, о Јемену се на Западу прича мање, а разлог томе није само присуство једине војне базе ван територије Руске Федерације, а која се налази у Сирији.

Посреднички вјерски рат Ирана и Саудијске Арабије?

Тешко да би се могло рећи да је посриједи било каква посредност, барем када је исламистички режим из Ријада у питању. Јемен граничи са Саудијском Арабијом и она, као земља чија улагања у војску превазилазе улагања Русије већ неколико година, учествује својим регуларним јединицама у рату против религијске групе познате као Хути. Захваљујући њима, имали смо прилику видјети често како горе амерички тенкови, а и саудијске рафинерије и аеродроми.

Хути су, као и Алавити у Сирији, припадници једног огранка исламске религије, познатог као шиитски ислам, мада има извјештаја да покрет Ансар Аллах (Сљедбеници Аллаха) у својим редовима има и сунита. Прецизније, они су припадници школе заидиста, названог по Заид Ибн Алију.

Прави исламски клерици би сигурно могли полемисати око тога да ли је заидизам уопште шиитски ислам, али нас то доводи до дилеме да ли Хуте писати великим, или малим словом. Па се одлучујемо ипак за прву могућност.

Шиити су, рецимо, већинска популација у Ираку, док је на власти дуго година био режим Садама Хусеина, који је фаворизовао суните, какав је био и сам. Скидање читавог једне војнополитичке касте са власти, англо-америчком агресијом на Ирак, створени су темељи за стварање Исламске државе, којој је један од главних приоритета, физичко истребљење шиита.

Поређења по којима се у свијету бројнији сунити (и домаћи муслимани припадају овој абревијацији ислама) пореде са католицима, а шиити са православнима, могло би пити воде при крајњем поједностављивању и у погледу бројности.

Заговорник свих шиита у свијету је Исламска Република Иран, док је сунитска централа, као и ислама самог, природно земља која на својој територији садржава Меку и Медину. Јерусалим је трећи град по светости у исламу, али то је већ за теолошке расправе и овдје наводимо само као податак значајан за учешће Израела, односно САД, у свим овим ратним превирањима.

Тешка сиротиња, још тежа игноранција

Десило се да главни град дијела Јемена под контролом Саудијаца, Аден, буде војно заузет од друге војне групације „Јужњачких сепаратиста“ (фото испод), а да свјетски медији о томе готово ништа нису извјестили. Домаћи баш ништа. До те мјере се, рецимо у поређењу са Авганистаном, Јемен држи скрајнутим у међународној јавности.

Зашто? Зато што су Саудијци бомбардовали своје рођене савезнике, јер су били недругари према такође њиховим савезницима. Разлог за је што су Хуте, захваћене овим шиитско-сунитским вјерским ратом, као спиритуалној подлози за сукоб Саудијаца и Иранаца, из Ријада и Вашингтона напали свим расположивим средствима. Тамо је на снази масакр из ваздуха и пужућа копнена операција без видног краја.

Јемен је земља у тешкој хуманитарној катастрофи, без обзира што су је још стари Римљани називали Срећна Арабија (Arabia Felix) у супротности ка Пустинској Арабији, која данас има нафту за извоз.

Без обзира на плодност, у Јемену влада глад и хуманитарна катастрофа, а УН су објавиле извјештај по којем је у питању земља са највећим бројем људи са потребама за хуманитарном помоћу, избројивши их 24,1 милион. Исти извор каже да 17 милиона људи у Јемену гладује. Око тога, природно, нећете чути да кукају душебрижници у свијету, а ни код куће. Исти они који «Ослобађају Тибет» или желе «смрт Асадовом злочиначком режиму».

У вријеме када САД преговарају са терористима (њихов термин) у Авганистану, односно хватају се за сламку у немогућности да угуше талибански покрет, те затворе то жариште одлива војних и финансијских ефектива, само један напад у Кабулу, изазива далеко већу пажњу од патње дјеце у Јемену. Тим више, што Доналд Трамп због овог напада прекида мировне преговоре са терористима, са којима, званично, САД никада ни не преговарају.

Север и југ (Кореје и Јемена)

Године 1990. настао је Јемен у данашњим границама, уједињењем Сјеверног (Јеменска Арапска Република) са главним градом Сана и Јужног Јемена (Демократска Народна Република Јемен) са главним градом Аденом. Ове двије територије су се ујединиле, након што су безмало ратовали 1972. и 1979. године.

Подјеле у Јемену, би само наоко биле сличне онима у случајевима Источне и Западне Њемачке, односно и данас Сјеверне и Јужне Кореје. Јужни Јемен је одржавао јаке везе са источним блоком, али још 1986. је у Адену (Јужном Јемену) избило превирање око власти, а губитник је пребјегао у Сјеверни Јемен.

Тек слабљењем снаге социјалистичке интернационале, Сана и Аден 1988. године почињу преговоре о уједињењу, који су окончани 1990. године уједињењем двије земље, при чему је Сана постала званични главни град.

Територија коју сада контролишу Хути (црвена боја на карти која слиједи), неодољиво се (у начелу) поклапа са границама некадашњег Сјеверног Јемена, што све показује, да историја нипошто не почиње од оног тренутка када нешто објаве западни медији.

Против корупције, за бољи живот свих грађана…

Протести широм арапског свијета у жељи да се побољшају услови живота, а погоњени великим бројем младих људи у односу на Европу, колико и усмјеравани од страних обавјештајних служби, нису мимоишли Јемен. Нажалост, ни крвопролиће.

Али Абдулах Салех је под редовним оптужбама за корупцију дао оставку на мјесто предсједника, гдје га је 2012. године замијенио Абдрабух Мансур Хади, који је био и његов потпредсједник. Затим је изабран на «изборима» исте године. Изборима под наводницима, јер је био једини кандидат, као да се кандидовао за мјесто страначког шефа у Српској, а не за предсједника државе са столицом у УН.

Овако припремљену земљу по моделу Либије, Украјине и Сирије, када «корумпирани предсједник» бива приморан да одступи због општег добра,  захватили су протести који су прерасли у војне сукобе. Оне који се нису слагали са Хадијевим «демократским избором» сувише су узели здраво за готово, па 2014/2015. године Хути заузимају главни град Сану.

Овај потез ће на Западу назвати «војним ударом», што је термин примјењив једино ако би се избор Хадија умјесто Салеха, могао назвати демократским изборима. Примјера ради, класични војни пуч у Украјини, медији са Запада и овдашњи подизвођачи, неће назвати «војним пучем», а власт «војном хунтом». Биће то општенародни устанак храброг народа против корумпиране власти, која крши људска права, богати се на сиротињи и бла, бла… Референдум на Криму о присаједињењу Русији, биће дакако агресија из Москве.

Убише Салеха

Јемен се, заправо, никада није суштински ујединио. То се највише одражавало у војсци, која је кључна за стабилност власти у арапским државама. Већ четири године по уједињењу, од од маја до јула 1994. године, у Јемену је бјеснио рат између сјевера и југа, који је (социјалистички) југ изгубио, без обзира што га је и тада подржавала Саудијска Арабија.

Исламска држава Ирака и Леванта се укључује у дешавања у Јемену 20.03.2015. године, када долази до напада на џамију, при чему је убијено 142, а рањено преко 351 вјерника. Хутски вођа, Абдул Малик ал-Хути, оптужио је САД и Израел да подржавају тероризам, а Саудијску Арабију да финансира терористичке групе у земљи. То покреће ланчану реакцију, која само седам дана након напада на џамију у Јемену, покреће војну интервенцију Саудијске Арабије, Бахреина, Катара, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, Египта, Јордана, Марока и Судана, на војне снаге Хута.

Хути су испрва, залажући се за борбу против корупције на првом мјесту, били жестоки Салехов противник, али су по заузимању Сане поправили односе. Након војних удара из Саудијске Арабије, Салех почиње да се залаже за политику која је имала помирљивије ставове ка Саудијској коалицији. Након превирања описаних у прошлом пасусу, на самом крају 2017. године, 04. децембра, Хути убијају Салеха у Сани, под оптужбом за издају.

Трампов вето у корист земље гдје жене немају никаква права

Бестијалност бомбардовања из ваздуха америчким наоружањем, односно логистичком и обавјештајном подршком Војске САД, наишло је на осуду и у свијету, али у САД. У марту 2019. године, Сенат је донио резолуцију о прекиду војне помоћи Саудијској Арабији. Предсједик Доналд Трамп је уложио вето на ову одлуку, коју Сенат САД није успио да свргне у мају 2019. године.

Овдје се види сва лицемјерност «људскоправне» политике САД и њихових савезника, односно катастрофалност процеса којим без икакве сумње управљају на Блиском истоку, а који доносе смрт, биједу и услове за трајни рат. А све због нафте и одржавања позиције «свјетског полицајца».

Саудијска Арабија је у свјетском врху по кршењу људских права, гдје жене однедавно имају право да возе аутомобил или гласају на локалним изборима, али у условима режима гдје је људским бићима женског пола забрањено да се крећу ван куће без «мушке пратње», пресмијешно је говорити о икаквом остваривању ових права. Оне та права немају. О Трамповој љутњи и захтијевању бескомпромисне истраге ко је убио новинара Џамала Кашогија, искасапио и у коферима изнио из конзулата Сауди Арабије у Истамбулу на непознату локацију, данас више нико не говори.

Зато ће и домаћи квазимедији финансирани од стране САД и других земаља НАТО, такве ствари пребацивати Ирану (гдје жене гласају и иду на факултете без проблема) или још чешће Русији, у којој има више политичких странака у скупштини, него у САД (двије). О Украјини и гријесима у овом свјетлу војним ударом свргнутог Виктора Јануковича, да ни не трошимо пажњу Невладинића.

Оружје из Србије за убијање по Јемену

Фронтал је већ писао и предочио доказе о томе да су преко америчких и саудијских посредника, џихадисти Исламске државе наоружавани оружјем чак и из Србије (али и Ефбиха!) у Сирији. Ово је посљедица тога што су државе захваћене ратом посједници совјетског, руског, али и нашег наоружања, које им је обилато извожено у вријеме «несврстаности» СФР Југославије. Американцима је при посједу одговарајућих минобацача, јефтиније да им купе гранате, него да их наоружавају сопственим оруђима, која касније (као у Авганистану) могу употријебити против њих.

Бугарска новинарка Дилијана Гајтанџијева је објавила и детаљне извјештаје, са прецизном документацијом, о томе како су минобацачке гранате предузећа Крушик и Југоимпорт из Србије, завршавале у Сирији. Почетком овог мјесеца, дала је и прецизан извјештај о томе како је ово оружје завршило и код исламиста у Јемену.

Стога, бомбардовање индустријских и цивилних локација у Саудијској Арабији, од стране Хута из Јемена, више је потез очајника. Осим што се подиже борбени морал код својих присталица, способношћу да се нападне агресор на његовој територији, то је безнадни покушај да се међународна јавност усмјери на њихов проблем.

Под притиском милијарди долара Саудијаца, али и других заливских нафтних олигархија и исламистичких покрета, Хути лагано губе тло под ногама. То ствара подлогу за изравније мијешање Ирана, али и Русије у овај проблем. Што ће само погодовати продужењу крвопролића.

Надамо се да смо овим «Јеменским прегледом», бар донекле исправили неправду која се чини свим грађанима Јемена, јужним и сјеверним. Они су једине праве жртве у рату који други воде на њиховој територији. Рату који би се сасвим сигурно, као и онај у Социјалистичкој Републици БиХ, далеко прије зауставио и много мање људских живота однио, да се душебрижници са стране нису мијешали.



1 КОМЕНТАР

  1. Ako sam dobro skontao a pažljivo sam pročitao gdje god je ikada u tlo ušla crvena kuga ( južni Jemen) tamo je zemlja i narod trajno zatrovan kao što je i srpski narod .
    A što se tiče zapaljenih rafinerija čisto sumnjam da je djelo ovih komunista ili Irana.
    Amerika od 1990 kruži oko Irana i tek je topljenjem Kašogija u kiselini dobila Arabiju na dlanu spremnu uraditi bilo šta ako Amerika naredi.
    Lažirali su napad na tankere u moreuzu ali im to nije prošlo, ovim potezom dostojnim Hitlera Amerika kreće na Iran jer teško je zamisliti da će veću laž uspjeti pripisati Iranu.
    Rusija će kao globalni jado u svemu vidjeti kratkotrajnu korist od skupe nafte.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *