Омладина и дрога: Петина конзумира, већина зна некога ко то ради

Представљамо компаративно истраживање у Србији, БиХ и Црној Гори о доступност дроге у региону и информисаности и ставовима младих, које је спровела Специјална болница за болести зависности "Вита" из Новог Сада. – Већина младих у региону је у ризику да под утицајем свог непосредног окружења проба дрогу. При томе чак 75,7 одсто младих у Црној […]

понедељак, 26 новембра, 2012 / 11:01

Представљамо компаративно истраживање у Србији, БиХ и Црној Гори о доступност дроге у региону и информисаности и ставовима младих, које је спровела Специјална болница за болести зависности "Вита" из Новог Сада.

– Већина младих у региону је у ризику да под утицајем свог непосредног окружења проба дрогу. При томе чак 75,7 одсто младих у Црној Гори познаје некога у свом непосредном окружењу ко конзумира дрогу, 59,9 одсто младих у Србији и њих 57,6 одсто у Босни и Херцеговини – показују резултати компаративног истраживања „Доступност дроге у региону и информисаност и ставови младих о наркоманији“, које је спровела Специјална болница за болести зависности „Вита“ из Новог Сада.

Истраживање је спроведено током новембра 2012. године на узорку од 1.893 младих од 15 до 30 година из Србије, БиХ и Црне Горе.

Доступност дроге је један од водећих фактора ризика ширења наркоманије, што потврђују и подаци да је 61,9 одсто младих у Црној Гори директно понуђено неком од дрога, 55,7 одсто њих у Србији и 46 одсто у БиХ. Искуство са дрогом је имало 23,5 одсто испитаних младих у Србији, 21,3 одсто у БиХ и 25,7одсто у Црној Гори.

Што се тиче резултата у БиХ, истраживање је показало да су млади у Сарајеву у највећој мјери изложени наркотицима јер 78,7 одсто испитаних у свом непосредном окружењу има неког ко конзумира дрогу, што је за чак 20,9 одсто више у односу на просјечни резултат у БиХ. Млади у Зеници су у највећој мјери (54,6 одсто) директно понуђени наркотицима, а 30,6 одсто њих је и пробало, што је за скоро 10 одсто више од просјека за БиХ.

Истраживање болнице Вита надаље показује да међу младима и даље доминирају типичне заблуде, као на примјер подјела дрога на „лаке и тешке“ коју одобрава 59,8 одсто младих у Србији, чак 77,6 одсто у БиХ и 51 одсто у Црној Гори. Док заблуду да се дрога може узимати контролисано и у специјалним приликама има 32,3 одсто испитаних младих у Србији, 42,4 у БиХ и чак 43,3 одсто у Црној Гори. Овакви ставови указују на недовољну критичност и дистанцу према тзв. „лаким дрогама“ што повећава ризик од њихове злоупотребе.

У БиХ, највећа одступања у резултатима по питању одобравања подјеле на „лаке и тешке“ дроге имамо у Сарајеву, 85,2 одсто и Бијељини 84 одсто, док је заблуда о могућем контролисаном узимању дроге најизраженија у одговорима младих такође у Сарајеву 51,9 одсто.

Донекле охрабрују резултати оних који наркоманију прихватају као изљечиву болест (Србија 66,6 одсто, БиХ 71,2 одсто, Црна Гора 62,6 одсто), што говори о спремности младих да дају „другу шансу“ зависницима вјерујући у могућност њихове ресоцијализације. Међутим, још увијек је у многим одговорима присутан нереални оптимизам кроз тврдње да је за рјешење наркоманије довољна чврста воља, без стручне помоћи (Србија 36,1 одсто, БиХ- чак 48,9 одсто и Црна Гора 33,7 одсто).

Као најдоминантнији извор информисања на ову тему код младих у региону су интернет и остали медији (ТВ, новине…).

Повезано:

Графикони