Објављен тендер за Аеродром Требиње: Струка није одушевљена, благо речено

пише: Лука Бабић, сарадник портала Замаеро

Рок за предају понуда је 17.5. предузећу Аеродроми Србије. Овај пројекат, који је већ привукао пажњу јавности својим плановима, поново нас је приковао уз екране.

Аеродром ће се налазити 14 км западно од центра Требиња и заузимаће површину од 282ха. Врло занимљиво је да је то подручје крашко поље, те ће бити потребно да се обаве додатна изучавања тла која ће наравно поскупети радове. Једна од предиспозиција крашких поља као географских облика рељефа је да су нижа од окружујућег предела, те тако чине неку полудепресију веће или мање величине, што може бити врло незгодно због приласка авиона.

Понуђач ће морати направити пројект са две опције писте, од којих ће комисија одабрати једну у зависности од тога да ли ће се писта одмах градити у пуној дужини или не. Две опције су 3000м и 3500м, ширине 45м, а окретишта ће морати да имају могућности за авион кода Е (А330, Б777). Што је помало апсурдно, јер београдска писта има 3400м и загребачка 3252м. Да ли је Требињу заиста потребна оволика писта и шта то планира слетати? Овиме ће Требиње бити један од само 5 аеродрома региона који могу да приме широкотрупце, тј. бити ће у друштву Београда, Загреба, Љубљане и Дубровника. Тако дугу писту нема ни Сплит, Приштина, Скопје, Сарајево и Подгорица. Којег то има смисла?

У самом тендеру приложена је прогноза броја авио-операција, која посебно привлачи пажњу својим бројкама. Наиме, укупно, за период од 2023. закључно са 2037. годином, планира се 167 288 операција. Што значи просечно 11 153 операције годишње! Тиват је у свом врхунцу (2019. године) имао 7 049 операција, а Пула 10 428. Врло занимљиво је и да се за тих 15 година очекује чак 744 операције са А330 и 676 операција са Боеингом 767. На пример 2025. се очекује чак 38 А330 операција, те 32 Б767 операција.

Све рулнице (које ће се градити у две фазе) ће морати бити адекватне за коришћење авиона Е категорије, сем пар рулница које ће водити директно до стајанке за генералну авијацију. Такође, врло је занимљиво да се у тендеру спомињу и рапид еxит таxиwаyс, које чак и Београд тек треба да добије, а у региону их има само Дубровник.

Стајанке ће се такође градити у две фазе. По тендеру стајанка ће у првој фази изгледати овако: 4 места за авионе кода Ц (А320, Б737), једну за авионе кода Д (А310, Б767) и једну за авионе код Е (А350 и Б777). За другу фазу се напомиње само да ће бити изграђена још стајанка само за генералну авијацију. Да ли неко стварно очекује да ће се у једном тренутку у Требињу наћи чак 4 Боеинга 737 те два широкотрупца, то ни Ниш не може да изведе? Уздужна оса авиона биће управна на уздужну осу терминалне зграде, што значи да ће стајанка бити тзв. носе-ин конфигурације, што даље значи да ће за свако кретање авиона бити потребан пусхбацк туг.

Такође, планира се и изградња ватрогасног полигона површине 6 000м2 уз којег ће бити и ватрогасна гаража са 7 места за ватрогасне камионе. По кратком опису полигона у тендеру, закључује се да ће полигон бити сличан оном у Београду, са ТНГ инсталацијама и сличним ,,препрекама" (само без ДЦ9). Планира се и саобраћајница која ће директно повезивати станицу са крајевим писте.

За терминал се наводи да ће имати 3 гате-а, капацитет од 1100 путника по вршном сату. Ово значи да ће капацитет терминала бити 6 ЛЦЦ авиона по сату. Терминал ће да има дутy-фрее и кафић. За другу фазу се наводи да ће имати капацитет од чак 3 милиона путника годишње. Мислим да је за компарацију довољно изнети чињеницу да је Сплит 2019. године имао 3.301.930 путника, односно то је више него је у 2019. имао Дубровник.

У другој фази планира се и изградња царго терминала који ће опсуживати два авиона кода Е (Боеинг 777Ф) у исто време. Чак се и у Београду ретко дешава да два царго авиона те величине буду у исто време. Чак и Дубровник има само 170 тона царга годишње, а Требиње планира имати четири пута већи дневни царго капацитет. Планира се и изградња хангара за пословну авијацију који ће моћи да прими три летелице кода Б (распон крила 15-24м), те стајанка за 4 авиона Б кода. Поставља се питање одакле толики бусинесс путници у врло сиромашном крају.

У Аеродром ће инвестирати већином Србија, 75 од 100 милиона ЕУР, која ће такође и газдовати аеродромом. Видећемо је ли ово довољно новца за оволико амбициозан пројекат. Како се да закључити из плана јавних набавки за 2021., за овај тенедер је издвојено нешто испод пола милиона ЕУР.

У почетку се пресирала прича да ће аеродром бити готов до краја 2021. године. Међутим, као што смо пренели, градоначелник Требиња је већ најавио одлагање од пар месеци. Ми очекујемо још одлагања, јер ће ускоро 5. месец, а експропријација није ни близу да буде готова, а радови још нису ни започели.

Највеће питање је ко ће то летети са овог аеродрома. Требињу не гравитира превише становништва, које није ни превише богато, а туризам у том крају је још врло слабо развијен. На само 38 км од Требиња је Дубровник, који што се пословне авијације тиче засигурно има много већи углед. Но, управа Дубровника ће врло вероватно делати на својој одбрани привлачењем нових превозника разним методама. На стотињак километара налази се и Мостар, те Тиват на 62км. Дакле, та регија је већ прекривена мрежом аеродрома, те се нови чини беспотребним. Уз то Дубровник има најсувременији терминал и остали инфраструктуру, те би Требњу требало бар 400 милијуна ЕУР само да достигне инфраструктуру Дубровника. Аеродрома који је потпуно афирмиран.

Такође се поставља питање који ће то страни превозник хтети да лети са Требиња. Као што је већ наведено сво становништво је већ у близини других аеродрома. Врло је вероватно да ће се летови са Требиња завршити као они на Морави. Прво ће се најављивати летови страних превозника у року од пар месеци, а потом ће услед недостатка интересовања страних превозника бити субвенционисана Аир Сербиа за покоји лет који ће се једва пунити.