Никад није касно да постанеш добар

Године 1987. Служио сам ЈНА (или ми се чини или људи често ову скраћеницу изговарају некако као "јенеа").Војна пошта 1270, Бела Црква.

Пише: Зоран Јанковић

Свака три мјесеца скоро хиљаду младих војника улазило је у овај центар за обуку војника-возача. Слободно читајте даље, није ово никаква војна тајна. И да јесте та касарна је већ одавно у коров зарасла. А и ово уопште није причица о томе, него о људима и порукама. Више о порукама. А, Бога ми, и о људима. На улазу изнад капије В.П. 1270 Бела Црква, дакле, писало је ово: „Добро дошли, другови млади војници“!

Кад прођеш капију, тачније кад уђеш у касарну, па погледаш овај натпис са леђа, војничком руком, ситним и једва видљивим словима, алкохолним фломастером написано је „На*ебали сте гуштерчине“!

Ма не бојте се, нећу сад почети причати догодовштине из ЈНА, слободно читајте даље текст. Само је „писац желио рећи“ ово: гдје год да улазимо постоји нека порука која нас ту дочека; са друге стране улазних врата, односно онда кад врата престају бити улаз а постају излаз, поново нас чека порука; оне се увијек разликују. Читајте даље, а ја вам више нећу олакшавати! Обећавам!

Стрикан ми, веееелика људинааа (намјеран плеоназам) и шоферчина, некад прије рата згазио је једног чичу у саобраћају. Негдје у Србији. Намртво! Пијаног старца коза на поводцу буквално је подвукла под камион. Иако је брзина кретања возила била сасвим мала, 40 км/х, кочења није никако ни било. Јер га није имало кад бити. Али зато јесте било државе. Мртва глава, тада, није могла никако проћи без робије. Фасова стрикан неколико мјесеци бајбока. Причао ми је како је у затвору, одмах изнад улазних врата писало: „Никад није касно да постанеш добар“.

Служба службеника који служе слугама

Овако како ствари сад стоје изнад улазних врата у зграду Административне службе општине Рогатица, па онда изнад врата на улазу у ходник, даље изнад врата на улазу у степениште, онда изнад врата на излазу са степеништа, па изнад врата пријемне канцеларије, и изнад врата начелниковог кабинета, а онда одмах испод ЛЦД телевизора у кабинету, насупрот мјесту гдје начелник сједи, а у висини његових очију, морала би стајати порука: „Ви примате плату да служите свим становницима општине Рогатица“.

А ако то неко (случајно) још не зна ријеч „администрирати“ у слободном преводу значи „служити“. Одатле би „Админситративна служба“ значило „Служба која служи“! А на ово би, ипак, још неколико пута, за сваки случај, требало додати „служи, служи, служи…“ и на крају „грађанима“! Ово „служи, служи, служи…“ никад не би било прекобројно. Јер ко зна на којем понављају те ријечи би се неки од службеника (треба ли појашњавати зашто се онај који овдје ради зове „службеник“ а да је коријенска ријеч „слуга“) могао сјетити због чега и због кога је овдје и зашто прима плату.

Моћ поруке: ако знаш ко је шаље…

Иста порука морала би бити исписана и на начелниковом путу до тоалета. Да сад не детаљишем тај пут. Такође и на омоту свих списа који му стижу на сто требало би, у заглављу, да стоји та иста порука. Или натпис сличног садржаја а исте поруке. Например: „Мораш да служиш становницима да би добио плату!“ Или: „Ви нисте овдје да би служили само члановима своје странке!“ Или: Вама плату дају (сви) грађани“! Или чак мало опширнија: „Ако вам сви грађани поумиру од глади вама неће имати ко плаћати порез па ни ви нећете моћи примати своју огромну плату“! Ни ово не би било вишка: „Ако би плату примали само од пореза ваших рођака или чланова само ваше странке она би била заиста мизерна“!

У Форми транспарената на платну, на оба званична беха писма, на језицима свих конститутивних народа, на језицима Сејдића и Финција и језику „осталих“, исписати ово и окачити по дрвећу, у парку испод прозора; кад се начелник окрене иза себе, да погледа какво је вријеме напољу, да их обавезно види. И прочита. Ставити ово и на рогатичку званичну wеб страницу.

И на концу, на свим вратима кроз која начелник излази кад крене кући, требало би обавезно да пише ово: „Никад није касно да постанеш добар“!