14:14 Пале, Мркоњић, Бања Лука: МУП РС подносио пријаве о кривичном дјелу "непоступање по здравственим прописима за вријеме епидемије"14:06 Бијељина добила новог прволигаша, Мићо части са 5.000 КМ13:41 Паралелна стварност и у ваше име: Џаферовић пише предсједнику Азербејџана и криви Јермене13:13 Јавио се спонзор: Ердоган каже да је вријеме за окончање јерменске окупације13:07 Њујорк Тајмс напада Трампа да није платио порез 10 година, он каже да су фејкњузери13:03 Министарство одбране Азербејџана пријети Јерменији "одговарајућом акцијом одмазде"12:53 Непрактичност азбукоубиства: Б или В?12:43 Дарко Ристов Ђого: Још двије цртице о Српству, небесима, етносу, етосу и Црној Гори12:35 Гради се нови мост у Рачи: Михајловићка и Поповић једини поменули Српску12:19 Коначно неко: Милош Ковић поднио пријаву против Николе Самарџића због одобравања геноцида над Србима

Није за пензију: Овај град морате напустити са 60 година

За разлику од, на примјер САД, гдје радне визе нуде могућност добијања сталног пребивалишта, евентуално и држављанства, у овој земљи не постоји дугорочна могућност останка за стране држављане.

среда, 20 децембра, 2017 / 23:17

Абу Даби је град попут ниједног другог на свијету, у којем живи чак 80 одсто странаца.

У Уједињене Арапске Емирате могуће је доћи са трогодишњом радном визом, која вам омогућује да доведете и брачног партнера и малољетну дјецу. Када напуне 18 година, синови морају да нађу посао или упишу неки факултет. Само неудате ћерке могу да остану са родитељском визом и након пунољетства.

За разлику од, на примјер САД, гдје радне визе нуде могућност добијања сталног пребивалишта, евентуално и држављанства, у УАЕ не постоји дугорочна могућност останка за стране држављане. Ако страни држављанин изгуби посао или дође до доба за пензију (у већини фирми то је 60 година), он једноставно мора да напусти Емирате, без обзира колико је година живио у тој земљи, па чак и ако је рођен тамо.

Због тога су бројни млади људи често приморани да напусте УАЕ. Тога су свјесни још од детињства, због чега никако не могу да осјећају Емирате као свој прави дом. Иако су провели добар дио, или чак цијело дјетињство тамо, иако су ишли у исте школе, држали се истих правила као и малобројније локално становништво, они никада нису били грађани те земље, нити су икада то могли постати.

То је разлог због ког готово сви једном напусте ову земљу, а најдуже остају они који су због дуга приморани на то, који су ‘заглавили’ у Емиратима, пише о својим искуствима у Абу Дабију у књизи ‘Темпорери Пипл‘ Дипак Уникришнан.



Оставите одговор