Некоме се ПРИМА а некоме ПРОМаја!
Чули сте за излетиште Млинска ријека? Сузана Маџарић ће вам рећи нешто више о томе. Државо убиј се, угуши се у некој локви, ударај се чекићем по глави док не искрвариш! Ако већ не знаш како би нешто требало, oнда препиши, укради идеју, пошаљи људе у свијет па их врати, дај им плату да ти […]
Чули сте за излетиште Млинска ријека? Сузана Маџарић ће вам рећи нешто више о томе.
Државо убиј се, угуши се у некој локви, ударај се чекићем по глави док не искрвариш!
Ако већ не знаш како би нешто требало, oнда препиши, укради идеју, пошаљи људе у свијет па их врати, дај им плату да ти добро доносе!
Предлажем да покупимо све багере у држави нам, а тога Богу хвала имамо па да Липовац (највиша тачка општине Челинац) фино згрнемо у котлину испод (читај Челинац) и правимо нешто ново, овако више не иде.
Један од разлога је: Млинска ријека!
Некада на добром путу да постане туристички препознатљива, са врло перспективним Међународним табором извиђача а данас ливада за кошење и добро мјесто за паркирати ауто уколико се некоме прикоитира!
Општина, дражава пада на испиту најгрђе а људи ћуте, никоме ништа. Е па докле?!
Челиначка жута кућа (општина) брујала је на све стране са плановима за овај природни бисер, али све остаде мртво слово на папиру.
Три изузетно успјешна извиђачка табора, са гостима из цијеле европе утрла су пут овој идеји… Пројекат је направљен, но само купи прашину по канцеларијама и у изанђалим извиђачким просторијама!
А како то? Па лијепо! У периоду 1998-2004 извиђачка организација је располагала извјесном количином новца која је далеко од занемарљиве, тада назови стари извиђачи из Југе нам воде и окупљају Челиначку младост да би преко леђа ове честите дјеце исисали и задњи динар, отворили себи приватне фирме и свему окренули леђа.
Извиђачи су нешто што је нажалост на нивоу читаве Републике Српске изгубило на значају и данас тек неколико извиђачких одреда ради озбиљно и одговорно. Ова иначе врло корисна активност за дјецу, прилика да много тога науче изгубила је на актуелности небригом и маћехински односом државе. Док је било пара било је и музике, сада више никоме није стало.
Ко први дјевојци…
Али ако издвојите пет минута након што сте дошли у Млинску Ријеку и прошетата неких 200м даље (у правцу села Брезичани, магистрални пут Челинац – Прњавор), доћи ћете до излетишта "ПРИМАПРОМ – Млинска Ријека".
Власник је штампарија "Примапром" из Бања Луке, која интезивним улагањем задње 3 године има шта да понуди, и јуче пролазећи споменутим путем (у аутобусу) имала сам прилику видјети пун паркинг док је некада извиђачка љепотица пуста, ни кучета ни мачета!
Иначе ту људи из околних села донесу непожељне принове из репатог свијета, мислеђи ваљда да ће их докони излетници одржати у животу али ето и куце и маце су се преселиле у уређено и инфраструктурно излетиште "Примапром". Имају базен, бунгалове, игралишта, етно украсе и штошта а гомилу дјеце да их помазе по неухрањеним леђим.
.jpg)
Еј мој Челинче неухрањена ти је и политика, стратегија развоја, а све више и становници…Но неписмени нам посланици и што је још горе неспособни да било шта корисно спроведу у дјело трљају се по стомацима, заједно са свим осталима запосленима у жутој кући.
Тако је то: ко има и по гузици се маже!!!
Kakav tekst – morala sam smanjivati zvucnike! 🙂
Еј прикоитира 😀
Па многима се често прикоитира, изгазиће ту траву 😀
„ливада за кошење и добро мјесто за паркирати ауто уколико се некоме прикоитира“
Кад смо већ код ове теме, један мјештанин гледајући ливаду пита сина: „Јели сине, оволики папијер а нигдје говнета“
Čelinac je odavno jedan veliki oksimoron, ako se to može tako reći. Nespojive suprotnosti izviru na sve strane, pa nažalost zbog toga trpe njegovi građani. U konkretnom slučaju Mlinske rijeke mišljenja sam da tabor izviđača nikada nije ni imao šansu da preživi dalje od onog što je postigao jer je to ideja koja je držala vodu samo dok su finansijska sredstva pristizala iz raznih donacija. Ono što radi Primaprom jeste djelo za pohvalu iako mi se čini da njeni vlasnici to više čine zbog ljubavi prema mjestu iz kojeg potiču radije nego zbog profita za koji nisam siguran da postoji s obzirom na sva ulaganja. Dalje, mislim da Mlinska rijeka ima mnogo sretnijih riješenja svoga problema jer ona to zaslužuje prije svega zbog nekih istoriskih momenata koji su se u njoj odigrali. Nadam se da će Frontal.rs sledeci put malo detaljnije iznijeti neke činjenice vezane za Mlinsku rijeku jer ovaj tekst nije pisan u toj formi jer oko celinackog bisera se odigralo mnogo radnji koje zaslužuju svoju publikaciju. I na kraju, nadam se da će biti prilike da se čita i o drugim zapuštenim čelinačkim izletištima koja i dalje bivaju nepravedno eksploatisana krčeći put za privatne vlasnike koji sav taj proces vjerovatno i sami kordinišu.
Ne znam čemu ovoliko razočarenje? Država se kao institucija pokazala krajnje neefikasnom i nikoga ne treba čuditi kada ta neefikasnost bane na svijetlo dana i ukaže se u svoj svojoj besmislenosti. Privatna inicijativa je sa druge strane – sušta suprotnost. Primaprom je samo dokat tome i ništa više od toga.
Nemam ništa protiv koitiranja ali ne volim da koitiram u autu. Toplo preporučujem Primapromu da uredi 2 ili 3 bungalovčića koji bi se mogli rentirati i tokom zimskih mjeseci.
Neću da reklamiram, samo ću da preporučim sajt Primaproma, da vidite galeriju. Lijepo to izgleda, baš onako kako treba. Da je sreće da nam je u svakoj opštini po jedan Primaprom a izviđačima i uopšte nevladinom sektoru toplo preporučujem da se okane biznisa. Neka lože vatru i vežu čvorove… što dalje od para, pečata i žiroračuna.
Обожавам Млинску ријеку! 😀 Нажалост, ауторка је у праву!
Млинска ријека је типичан примјер како ствари не могу функционисати, или како ствари могу функционисати.
Оба случаја на једном мјесту.
Млинска ријека је типичан примјер како ствари не могу функционисати, или како ствари могу функционисати.
Оба случаја на једном мјесту.
Млинска ријека је типичан примјер како ствари не могу функционисати, или како ствари могу функционисати.
Оба случаја на једном мјесту.