Не иде се доктору празних руку…
Покојна баба једног наивног дечака (Бог да јој душу прости) по целу годину је под кључем држала суву свињску вешалицу, један суви сир какав се једе само о Божићу и лепо ишаране вунене чарапе. Пише: Дарко Момић "Дете, то је милошта за образа, не иде се доктору празних руку", одговарала би љубопитљивом унуку коме никако […]
Покојна баба једног наивног дечака (Бог да јој душу прости) по целу годину је под кључем држала суву свињску вешалицу, један суви сир какав се једе само о Божићу и лепо ишаране вунене чарапе.
Пише: Дарко Момић
"Дете, то је милошта за образа, не иде се доктору празних руку", одговарала би љубопитљивом унуку коме никако није било јасно шта је милошта и шта значи оно "не иде се доктору празних руку".
Поред баке, отац и мајка су у кући увек имали флашу вискија и килограм сирове кафе (донео рођак из Немачке) који су се чували за "не дај боже" и за "шта ако неко заглави у болници". Наивном дечачићу није било јасно какве везе виски и кафа имају са нечијом не дај боже болешћу, поготово после мајчиног одговора да је то милошта и да се "не иде доктору празних руку".
Наивни дечачић је временом растао и неке ствари су му из дана у дан постајале све јасније. Прво је видео оца да износи драгоцени виски из куће и то када је кренуо у болницу из које је јављено да је он добио брата, па је сконтао да виски не служи само за "не дај боже", али му је било јасно да је завршио код доктора. После неког времена, друга бака је морала на некакву "није ништа опасно" операцију и тада му је постало јасно да је и кафа завршила код лекара, тачније код "оног финог доктора кога би свака мајка пожелела за зета".Када је деда кога је неизмерно волео заглавио у болници, већ поодрасли дечак је био присутан када је његова мајка докторки која је "водила деду" донела бакин цекер са вешалицом, сиром, вуненим чарапама и "килом коцке".
Докторка би после кратког снебивања узела цекер уз отегнуто "ма јооој, па нисте требали", што се дечаку учинило јако симпатично. Допало му се докторкино понашање, чак и када је без речи узела 100 немачких марака које јој је његов ујак гурнуо у шаке, јер је то по ономе што је до тада видео и научио било посве природно и нормално, пошто сви знају да се "доктору не иде празних руку".
Међутим, онда је младалачку наивност заменила сурова реалност. Дечак је разочарано схватио да је бакине "од срца" милоште, њену вешалицу и вунене чарапе заменио – мито, јер је на сваком кораку могао да чује да "више не пролазе виски и кафа". Посебно разочарање је доживео када је сазнао да "онај из лекарске комисије узима и шаком и капом, али да комшија Ђуро зна преко кога се може у пензију", али се зато није изненадио када је пре два дана читао новинске наслове о полицијској акцији у Фонду ПИО и бањалучком Клиничком центру.
Нажалост, наивни дечак је касно схватио да је и добронамерна милошта у ствари мито, а још жалосније је што је уверен да ће иза решетака ипак пре завршити доктори који су од баке узели милоште него они који су узели милионе марака – мита! Такви ће безбрижно играти тенис са комшијама!
Sjajan tekst. I mene je moja pok.baka ,sredinom sedemdesetih, govorila slično. Ona mi je rekla da se doktoru nikad ne ide praznih ruku.
E sad kod doktora ima raznih situacija, za „čaščavanje“, a pogotovu kod porođaja. TAd u bolnici nastaje „trka“, ko će pokazati novorođenče, ko je porodio i sl. Prije par godina, su intervjuisali jednog hrvatskog političara(čini mi se D.Kajin), koji je izjavio, u stilu, ko mene može sprječiti da doktoru dam viski, kad mi nešto učini.
Ti doturi sto uzimaju svinjske vjesalice, nogice i prilgavke, sad su na meti velike borbe protiv korupcije, velikog Mileta i gospodje sa metlom…
Ljekari smradovi i goli ološ pokvarenjački je navadio narod na donošenje mita, a to se u glupom i zaostalom nadoru primilo. To sve treba istjerivati sa državnih jasala ko se usudi nešto uzeti. Neka ljekarski šljam i ološ koji prodaje maglu narodu ide na tržište neka radi, neka gamad radi privatno i plaać porez državi.
I sada će ti i takvi ljeakri koji su otišli u stranke da budu neki predsjednici opština ministri i druge funkcije, zato smo dovde i stigli što nam ooštine, ministarstva, skupštine i ostalo vode ljekari a ne privrednici…
Prije neki dan jedan moj prijatelj je vodio dijete na pregled u Klinički centar Banja Luka,i kako kaže doživio je najnevjerovatniju moguću stvar na svijetu,doktori su mu posle pregleda rekli da ako misli da ima nalaze mora da ode do pošte kupi kovertu ,markicu i napiše svoju adresu na koju će mu poslati nalaze pošto živi izvan Banja Luke.U prvi tren je pomislio da je neka šala,pošto su bile neke ljubazne sestre al su mu one na kraju objasnile da nije šala i da tako treba. A čovjek se borio za ovu državu,juče mi je rekao da će se boriti na svakom koraku protiv ove države…..
Добар текст,али ништа није могуће промијенити.
Зашто?
Па зато што је први Шпирић дао (из државне касе у приватни џеп) паре медицинској сестри која му је гладила јаја и све је заборављено трећи дан.
Не дај паре када је дијете у питању,упропастиће ти дијете и живот некажњено.
Можемо ли дубље када су ме инспектори савјетовали ко воли паре,колико и када треба дати.
Једноставно треба све бојкотовати да будућа власт почне да се плаши сопственог народа.
http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Ljekari-nisu-dosli-da-operisu-Gojkovog-oca-221737.html
Највише мита и корупције има код доктора и код професора на факултетима!!!! Ма није зар…
А то што мутави Теглетија потписује уговор о милијунском кредиту са НЛБ??? Он то ради због радника МУП-а, добро успут добије неку провизију од банке… па боже мој, ред је да га банка почасти, направили су велики посао…
Доктори лијече људе, да би то радили ишли су минимум 20 година у разне школе, специјализације итд…
Да би неко био професор (у нормалној држави), мора да има минимум 20 година школе…
А предсједник комисије за јавне набавке у неком јавном предузећу… само треба мало да затегне…
Ja mogu reći samo svoje iskustvo. Otac mi je prije 2 godine doživio težak srčani udar. Primljen je u Banja Luku na Paprikovac.
Bez ikakve veze ili novca su odradili sve i imao je kako on kaže fantastičan prijem i ponašanje osoblja prema njemu.
Doduše nisu bili stručni da urade šta je bilo protrebno za njega i morao je za Beograd ali niko nikakve pare niti išta nije spominjao niti smo mi davali a otac se nije osjećao uopšte zapostavljenim zbog toga.
Sve je ovako kao što kaže milekonjarić.
Kakva mito i korupcija. Čudessno,čarobno,fantastično… da ukradem koju riječ od Siniše iz Osječana.