Народ најстарији: Фосил из Србије доказ о праљудима

Нови подаци о открићу фрагмента фосила људске вилице, који је пронађен у пећини Мала Баланица у Србији, објављени су у престижном научном часопису "Plos One", саопштио је данас Филозофски факултет у Београду. Ово откриће представља најстарији налаз људских предака у овом дијелу Европе, а чланак су објавили Вилијам Џек Ринк са Мекмастер универзитета у Канади […]

четвртак, 7 фебруара, 2013 / 21:40

Нови подаци о открићу фрагмента фосила људске вилице, који је пронађен у пећини Мала Баланица у Србији, објављени су у престижном научном часопису "Plos One", саопштио је данас Филозофски факултет у Београду.

Ово откриће представља најстарији налаз људских предака у овом дијелу Европе, а чланак су објавили Вилијам Џек Ринк са Мекмастер универзитета у Канади и међународни тим под руководством Душана Михаиловића са Филозофског факултета у Београду и Мирјане Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада).

Утврђено је, према ријечима Ринка, да је фосил стар најмање 397.000 година и да је вјероватно старији од 525.000 година, а пронађена вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.

Михаиловић је нагласио да је југоисточна Европа веома значајна за разумијевање људске еволуције.

"Добро датовани фосили из овог периода су веома ретки, а овај који смо нашли у много чему је јединствен. Добијени датуми померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао ‘капију Европе’ и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала. Све нас то инспирише да наставимо ископавања", истакао је он.

Роксандић је примијетила да су у то вријеме у западној Европи људски преци почели да попримају неандерталске карактеристике, које се не јављају на овом налазу.

"Научници сматрају да је до развоја неандерталских црта дошло због тога што су западноевропске популације у глацијалним периодима биле изоловане. Насупрот томе, југоисточна Европа никада није била изолована од Азије и Африке, па су на еволуцију човека утицали сасвим другачији фактори.

Балканско полуострво је по свему судећи припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера. Фосил је опредијељен у врсту Хомо ерецтус", објаснила је она.

На датовању фосила били су ангажовани антрополози, археолози и физичари из Србије, Канаде, Велике Британије и Француске.

Вилица је нађена 2006. године, а датовање је обављено на Универзитету у Бордоу, у лабораторији др Ринка, нуклеарном реактору Универзитета Мекмастер и Истраживачком центру ГЕОТОП Универзитета Квебек у Монтреалу, док су анализе седимената обављене на Универзитету Оксфорд Брукс у Великој Британији.

Археолошка ископавања Велике и Мале Баланице трају од 2004. године, а финансира их Министарство културе и информисања Србије.

Од 2010. године у оквиру ископавања се организује међународна љетња школа, која се реализује у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу.

"Plos One" је један од најпрестижнијих часописа отвореног типа, у коме се објављују извјештаји из различитих научних области.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор