Награда колаборационистима: Хеј, историчари – написа вам га Писари

Историчар Милован Писари, мање или више типични профил Невладинића или Другосрбијанца из Београда, написао је у противсрпском гласилу Време најпогрдније ријечи о Спомен подручју Доња Градина, званичном ставу Српске и Србије о логору смрти Јасеновац, те локалним водичима.

недеља, март 28, 2021 / 10:52

У српском народу је укоријењена група прохрватских конформистичких колаборациониста, који своје антисрпско дјеловање сакривају представљајући се као историчари. Овима у Српској је засметало што их Писари назива "водичима", а не што смањује број српских жртава.

Та карактеризација је локалце из Бањолучке регије највише заболила. И само она! Проблем је опет настао, искључиво јер је на својим мрежним страницама штиво поменутог аутора пренио Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда.

На тај начин прохрватске колаборационисте из Српске је опљувала јавно установа у коју се ти "локални водичи" куну. Тачније, користе је као своју референтну тачку, узор, подршку и оправдање при свом противсрпском дјеловању.

За паре Српске, против Срба у цјелини

Раније објаве истог ревизионистичког и прохрватског карактера од стране поменутог музеја, уопште им нису сметале. Напротив. Они у томе активно учествују.

Нападају свакога ко каже да је у Јасеновцу убијено 700.000 невиних људи, те такве људе клевећу и опадају сакривајући се иза своје тобожње "стручности" и државних институција у којим су запослени.

И сада су реаговали искључиво зато што се дирнуло у њих. Отворено их се дисквалификовало као водиче, провинцијалце, политиканте и нестручне људе. Што они и јесу.

Посебно је болно и за њих, и за Србе у цјелини, што је то учињено за науку коју они не заступају! За изјаве бившег и неименованог директора Спомен подручја Доња Градина, чију суштину је неки дан поновио и Милорад Додик:

У Јасеновцу је убијено више од 500.000 Срба!

Против Додика не смију ни бекнути

Наравно, нико из ове интересне групе се неће усудити јавно критиковати Милорада Додика, за изјаве о пола милиона Срба убијених у Јасеновцу и 700.000 жртава у цјелини. Без обзира што је 25.03.2021. године, говорећи о заједничком обиљежавању пробоја Јасеновачких логораша са Србијом – изјавио управо то.

Јер то су, напросто, конформистичке кукавице и полтрони.

Шуте, а Додик је рекао потпуно супротно од оног што они, потписујући неовлаштено институције Српске у којим су запослени, горљиво покушавају прогурати у историјску науку и школски систем. Додиков став, дакле, напада Милован Писари и подржава Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда, а "историчари локалци", односно водичи, о томе шуте и брину се искључиво за себе.

Они су за њих у Београду обични локални водичи и провинцијалци, јефтини апаратчици без суштинског значаја у односу на своје титуларне парњаке у Сарајеву или Загребу. Зато локалним водичима не пада на памет ни да покушају озбиљнији протест. Биће одбијени, као што понижени већ јесу.

Побунили су се преко својих налога на друштвеним мрежама, јер ником не пада на памет да у озбиљним, утицајнијим или барем аутошовинистичким медијима као Време, пренесе ово њихово ненаручено и са врха антисрпског лобија неодобрено гунђање.

Лавеж због своје кућице, никако због српског села

Траже објашњење од својих газда и узора на Фејсбуку, цвилећи и кукајући индивидуално да су они за ревизију броја српских (али не и броја јеврејских и ромских жртава), те да су прохрватски расположени и склони уступцима, али им ето смета што се вријеђа њих лично. И стручно.

Њихов стидљиви и промукли лавеж, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) одмах је цензурисао. Тако данас коментар директорице Спомен подручја Доња Градина Тање Тулековић, можете видјети само ако сте копирали линк под којим је први пут постављен. Односно, може га преко нотификције видјети само она, за личну утјеху и самозаваравање.

Оно гдје се они њој, након што су јој установу и народ увриједили јавно – извињавају тајно, по принципу ја теби војводо – ти мени сердаре, "исфилтрирано" је и остали га не могу видјети. Писаријев текст који су цитирали са скандалозним тврдњама и увредама за цијели српски народ је остао.

Директорица Тања Тулековић на то све каже, ни више ни мање него – ХВАЛА.

Без обзира што у спомен подручју гдје директорује и даље стоји бројка од 700.000 жртава, која се у том тексту вријеђа као "одавно научно оборена тврдња". Руководство Музеја жртава геноцида (над неименованим народом) напада и умањује управо ту бројку, а коју она не може ни сањати да скине и замијени са 80.000, како је жеља овог антисрпског лобија.

И то јој уопште, ни стручно ни људски, очигледно не смета.

Захвални локални туристички водичи

Њен и протест других колаборационистичких државних службеника Српске, није предузет због суштине антисрпског ревизионизма и прохрватске политике коју је изнио Милован Писари. Или јер је отворено говорио против онога што је недавно опет изјавио српски члан Предсједништва БиХ и сви други српски политичари у Бањој Луци.

То, напросто, треба стално понављати до краја овог текста, јер толико је монструозна и одвратна та чињеница. Можда ће неком од надлежних доћи до коре великог мозга. Тим више што то раде издржавани буџетским новцем.

Они реагују само зато што Писари пише у корист спомен подручја у Хрватској, а неко би могао схватити да они не мисле исто као и они са друге стране Саве и Уне. Хрвате је он у београдском Времену похвалио и истакао за примјер, а установу у Доњој Градини оцијенио као мјесто гдје "више неће одлазити", или "барем не у присуству локалних водича".

Искрено, далеко су од локалних водича. По томе колико бране науку и интерес свог народа у њој, прије им припада титула портира. И ноћни чувар би агресивније устао на ове новоусташке ревизионизме броја жртава Јасеновца. Умјесто тога, они су главни предводници и промотери такве науке, те они први нападају све који се са ревизионизмом не слажу.

Осим, рекосмо већ, Милорада Додика и личности сличног профила и утицаја. Пред њима послушно повијају кичму и шуте као заливени.

Ко су ти издајници са буџета?

Од прије пет-шест година активно су присутни и у Републици Српској, гдје су најгласнији са радних мјеста у државним институцијама, иза којих се крију лажно их потписујући под своја лична недјела. На страницама Фронтал.РС смо већ о томе писали нашироко, а лако их је идентификовати.

Осим што смањују 1945. и 1946. године утврђен број од 700.000 жртава Јасеновца, на свега 80.000, истовремено су сви као један повели најпростачкију антикампању против иницијативе за именовање геноцида над српским народом у току Другог свјетског рата. Тврдњама да је то "штетно и ненаучно" те да се Србима никако не смије допустити, да као Јевреји за геноцид над њима имају термине Холокауст и Шоа, односно Роми Порајмос и Самурдарипен.

У питању су шеф катедре за историју Филозофског факултета у Бањој Луци Горан Латиновић, односно запосленци Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина Душан Павловић (удружење Нефеш Хаја), Предраг Лозо, Драго Илић; Борис Радаковић из Меморијалног музеја на Мраковици, па ево и директорица ЈУ Спомен подручје Доња Градина… те многи други који се надају запослењу или подршци од стране ове отуђене интересне групе лобиста за стране, несрпске интересе.

При том, њих озбиљно у струци, медијима и свијету доживљавају само отворени противсрпски активисти или они који још нису положили све испите, а студирају историју на Универзитету у Бањој Луци. Осим ако није у питању наручено гостовање у својству жетон-историчара на буџетским медијима Српске, као када је требало правдати истог тог поменутог Милорада Додика, од опозиционих оптужби за предају Јасеновачке грађе Музеју Холокауста у Вашингтону, која је опет завршила у хрватским рукама.

За њих је карактеристично да је већина о трошку Владе РС прошла школу у музеју Јад Вашем у Израелу, да су просветним радницима држали предавања о страдању Јевреја, да смањују утврђени број српских жртава Другог свјетског рата, те заступају интересе других народа у култури сјећања, отворено радећи против интереса српског народа.

Лобирањем су довели до тога да се наставна једица у школама код нас зове "О холокаусту и другим геноцидима". Дакле, њихов циљ је само да се не помињу Срби, или никако на првом мјесту или само Срби у српским школама у Српској и Србији.

Они су, наравно, у озбиљној мањини у односу свеукупан број српских историчара, али су помогнути парадржавним структурама и лобијима, те антисрпским медијима, а посебно медијима из Хрватске и Ефбиха, доста гласнији.

На истој страни: Епископ Јован Ћулибрк, Милован Писари, Биљана Србљановић

Њихов налогодавац и неформални духовник, јер епархијски припадају под надлежност владике Бањолучког Јефрема, јесте отворено прохрватски лобиста и ревизиониста, уједно предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида (над неименованим народом), еипископ пакрачко-славонски (без у титули именованог српског народа и цркве му по имену СПЦ) Јован Ћулибрк.

Осим што користи похрваћен језик и етимолошки правопис, те латницу у званичној кореспонденцији СПЦ мимо црквеног Устава, готово искључиво се у јавности бави страдањем Јереја.

Посљедњи пут јавно виђен у Бањој Луци као лобиста за филм Дјеца Козаре (не српска са територије цијеле НДХ, већ просто дјеца Козаре) титоистичког редитеља Лордана Зафрановића.

Управо њега, називајући га "вансеријским редитељем" хвали Милован Писари, опет понављајући тезе о филму Дара из Јасеновца, које је лансирала противсрпска хероина (или боље кокаина) Биљана Србљановић.

Писари безобразно понавља како "још увек покушавамо да схватимо да ли је филм плагијат или не", без обзира што су се у Бањој Луци од тога оградили јавно чак и продуценти филма Дјеца Козаре, за који је Влада РС дала 200.000 КМ без конкурса, обрукавши опет све домаће редитеље, сценаристе и продуценте.

Секретар Одбора за Јасеновац СПЦ – ЛГБТ лобиста

Јован Ћулибрк, као први човјек Одбора за Јасеновац САС СПЦ, као секретара ове институције држи латиничног Невладића. Извјесног Стефана Радојковића, који не престаје да бриљира јавним антисрпским и антицрквеним изјавама.

Не само смањујући број српских жртава Јасеновца и НДХ уопште, већ је ових дана са мјеста секретара у СПЦ опет јавно устао у одбрану Закона о истополним заједницама у Србији. Нема скоро никакве разлике у његовим и ставовима остатка Другосрбијанаца.

Пишући (латиницом наравно) да Синод, који се најкатегоричније изјаснио против поменутог закона "није СПЦ". Те да став Синода СПЦ "пре мирише на позиционирање пре мајског Сабора". Наравно, искључиво латиницом, као и владика Ћулибрк. Треба ли рећи да исти овај Радојковић иступа јавно и у име Музеја жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда?

При овом свему је карактеристично да се и Вељко Ђурић Мишина, директор музеја којем је у циљу да се повеже са Хрватима и усвоји њихов број жртава Јасеновца, неко ко се својим ревизионистичким ставовима брукајући Србију оглашава преко антисрпског дневног листа Данас, као Писари преко Времена. И то ником није спорно?

Како је могуће да неко истовремено припада Иницијативи младих за људска права, буде геј лобиста и секретар у највишем тијелу за Јасеновац Српске православне цркве, којем опет шефује владика што користи латиницу мимо Устава СПЦ?

Спашавајмо, шта се спасти да

Под хитно је потребно да се установа на слободној територији преименује у ЈУ Спомен подручје Јасеновац – Доња Градина, јер ће нам разни Писари, ћате и скрибомани; овако одузети и тај топоним из српске принадлежности.

Ситним привилегијицама, запослењем и другим парадржавним дјеловањем, напредовањем у платном разреду, локалне водиче убјеђују да су битни и научни, умјесто издајице и пропагандисти против рођеног народа. Толерисање и мирно посматрање овога што пише Писари, а мисле српски колаборационисти, учиниће да развијамо непријатељство према појму као Јасеновац. Само зато што се налази на привремено окупираној територији, као што се данас у Српској тај топоним нападно потискује у корист само једног дијела логора смрти Јасеновац – губилишта Доња Градина.

На територији Неовисне Републике Хрватске се налазе и Јадовно, и Јастребарско, и Госпић, и Паг, и Загреб, и Глина, и Петриња… па то никако не смијемо препустити фалсификовању и новоусташком ревизионизму.

Ревизионизам какав се не би могао ни замислити да је јеврејски народ у питању, како видимо из приложеног, ухватио је коријена и у нашој сопственој кући. Она је научно, идеолошки, образовно и популаризацијски – у пламену који пријети да је претвори у пепео заборава.



Оставите одговор