Покривалица: Лордан је већ добио паре

У Бањој Луци је готово репризирана сцена када Милан Бандић, дан након што је потписао петицију да српско писмо не може бити кориштено у Вуковару, дочекан од гомиле новинара и са усхићењем. Да би их још додатно понизио "шалом", како му се то никад не може десити у Загребу којем је градоначелник.

среда, 3 марта, 2021 / 16:21

Наравно, нико га није питао да ли га је срамота и откуд му образ да након тако нечега дође у Бању Луку, а поготово градоначелник-домаћин. Који је, да има националног и државничког достојанства, након потписа на такву противсрпску петицију требао отказати састанак.

Прије филма о Јасеновцу, да кажемо да је број жртава небитан

И данас је тако, мада не сасвим без реакције, Лордан Зафрановић ничим изазван изјавио да му број жртава Јасеновца није битан. Замислите да је неко у Јерусалиму изјавио, сам у свом уводном говору, број жртава Аушвица ми је небитан (али хоћу ваше паре)?

У публици, као подршку, у том тренутку је погледом потражио владику Јована Ћулибрка. Предводника у пројекту ревизије и смањењу тог броја са 700.000 на 80.00 и ових дана чувеном по кориштењу латинице мимо Устава СПЦ.

При том је индикативно да је он из сасвим друге епархије, која има сједиште у Хрватској. Бањолучки владика из ужег избора за патријарха српског, господин Јефрем, није желио да се слика са Лорданом Зафрановићем. Без обзира што је друга половина логора Јасеновац, стратиште Доња Градина, на територији његове епархије и догађај се одржава пар стотина метара од владичанског му двора.

То ништа није случајно. И један је, заједнички циљ учесника.

Паре мимо конкурса

Представљање пројекта филма у Банском двору, само је покриће за власт, што су организатори и најавили. Након иницијалне латиничне, смандрљавши ћириличну афишу и рекавши да су временски ограничени "јер имају договорене друге званичне састанке".

То ће рећи да је јавна расправа о тако битном издвајању удешена у сврху прес конференције на којој редитељ није могао чак ни да даје изјаве појединачним медијима. Он је дошао по новац без званичног конкурса Владе РС.

Јавна расправа је отаљана у сат времена, као покриће за узимање новца без јавног тендера и избора најповољнијег понуђача. То је нешто чему се домаћи филмски радници никад не могу надати.

Посебно ако се зна да је за домаћу филмску производњу, рецимо 2017. године, Влада РС издвојила чак 62.000 КМ. И тај износ је све мањи и мањи. Бар за домаће филмаџије.

То је оно о чему домаћи, поготово "независни", а поготово невладинићки медији, неће писати као о проневјери народних пара.

Домаћи умјетници ће такође шутити, гледајући да се и они додворе и огребу код оних пред којима њихове газде имају СФРЈ-комплекс. Нема везе што ће јести Лорданове отпатке у најави "гро ће филма бити снимљено овдје". Као да му требамо захваљивати, а не да такве ствари требају бити дио уговора о финансирању.

Без дилеме: Новци иду свим југопатолозима

Лордан Зафрановић, редитељ који је четнике представљао у титоистички гротескном маниру, ни мање ни више него као гусаре на бродици, служећи свим својим потенцијалима Титовом режиму у фалсификовању историје, сасвим је сигурно добитник средстава Владе Републике Српске.

О томе говоре и најаве режимских, и других медија, као и њихово велико присуство. То што је неко Хрват и радио је против српског интереса, то вам у Српској дође као плус да тражите новац.

О томе ће свједочити да у готово ниједном неће бити податак, како је одбио да одговори на то питање. Ни питање само.

Да ли га је срамота, након свега, да дође у Бању Луку и тражи паре?

То што је изједначавао четнике и усташе, данас ником није битно. Битно је само у Хрватској, гдје овакав призор и пројекат не би прошао ни граничну контролу. Или прво њу.

Када је 700.000 КМ добио Горан Марковић, такође титоистички дворски режисер, односно 1.500.000 КМ сада већ сасвим неподношљиво србофобично артикулисан Срђан Драгојевић, зашто тај новац не би добио и Зафрановић? И стварно, зашто да не, кад се већ дијели? И зна се јасан критерујм.

Покриће за јавност ће бити одушевљење које је изазвало само постојање филма Дара из Јасеновца, резултат смо видјели са Турнејом и Св. Георгијем. Наравно, домаће медије највише занима изјава Биљане Србљановић да ли је Дара Плагијат "Дјеце Козаре". Не питајући се шта значи кад се једна таква особа заузме и хвали неки сценарио и редитеља!?

Списак заслуга

То што је добио паре од Филмског центра Србије и није неко изненађење. Поготово, ако у обзир узмемо да је новац са исте адресе добио и филм Посљедњи Србин у Хрватској, који кроз обланду треш зомби хорора и хонорара за аутошовинисте као Сергеј Трифуновић, релаксира међунационалне тензије исмијавањем етничког чишћења Срба 1995. године, агресијом на зоне под заштитом УН.

То што жели да му у филму глуме аутошовинисти титоистичког дјетињства као Никола Којо и у Хрватској ангажована Аница Добра, а ни један именовани глумац из Српске, то му је за домаће доносиоце одлука и њима послушне медије – само плус.

Код нас влада тешки полтронизам према свакоме ко је бар мало познат, посебно из времена комунистичког режима који је Србе за антифашистичку борбу наградио подјелом у шест република и двије покрајине. Словенце излазом на море, а Хрвате Истром и Превлаком.

То што хоће за наше паре да направи некакав центар, како каже "с оне стране Уне, то ће нам бити корисно таман колико и одлагалиште отпада на Трговској Гори. Још је један у низу плусева да му Република Српска да паре, које још није добио од Хрватске.

Укратко: Није га стид

Бања Лука је искомплексирана касаба без икаквог достојанства, а посебно је у читавој Српској на ниској цијени било какав облик поноса. Како се у политици можете пресвлачити, па један дан бити папак, а други дан херој борбе против "режима", тако вам је хиљаду пута горе у умјетности која од политике и зависи.

На питање да ли га је стид бити у Бањој Луци и тражити новац, а у животу је марљиво изједначавао четнике и усташе, испрва није хтио одговорити, да би на поновљено питање, када се почео обраћати скупу са висока и готово љутито, он рекао:

Провјерите у Сплитским архивама шта сам ја нашао.

Ако је то одговор, онда вам је одговорио и колико му је стало до јавног мнења у Српској, колико се боји негативне народне реакције, а посебно какав филм намјерава да сними.

Тон, камера, идемо….