Мало о плагијатима, или зашто је прича о Дари и Ради глупа

Након што је филм Дара из Јасеновца приказана широј јавности и покренула духове и у аутошовинистиком дијелу српства, један од омиљених начина за дискредитацију из редова "друге Србије" била је теза о томе да је Антонијевићев филм плагијат. Најконцизнији коментар о томе пронашли смо на твитеру.

среда, 3 марта, 2021 / 15:16

"Тито и ја" је снимљен пет година након "Оца на службеном путу". Наратор, дечак у чијој породици се преламају класни односи послератне Југославије, уз сенку њеног лидера у центру. Гомила сличности. Тај филм *није* плагијат Кустурице и Сидрана, него Марковићево ауторско дело.

Сваки честито истражен филм о Јасеновцу базира се на *истим* изворима, резултатима истраживања и сведочењима очевидаца геноцидне бестијалности "НДХ".

Диклићев сценарио је први на ту тему, и његова реализација припада само Лордану. Али, то никако не значи да сценаристичкуобраду онога што је *опште знање* о Јасеновцу (од судбина козарачке деце, језивих часних сестара које их католиче / убијају, речи старца Вукашина, дивљања Лубурића, Милоша, Шакића…) не могу да интерпретирају други писци. Она припада свима који се баве Јасеновцем.

Гагин (Антонијевић, прим. ур.) филм је ПРВИ играни филм на тему Јасеновца ИКАД. Угаони тренутак у српској кинематографији.

Зафрановићев филм ћемо, искрено се надам, видети, и он ће бити све оно што очекујемо од ПРВОГ редитеља који се систематски бавио страхотама "НДХ". Притом, једног од највећих европских аутора своје генерације. Надам се да ће спор међу њима да се реши на примерен и достојанствен начин.

Што се тиче другосрбијанских кербера (за ову прилику, нагло пробуђених "патриота" који сад, видимо, ЗНАЈУ шта је био Јасеновац, иако су ту тему избегавали ДЕЦЕНИЈАМА, а српску колективну трауму садистички ципеларили са "хехе, огњишта, нејач и патриЈоте", они нека ћуте.

Да су ЖЕЛЕЛИ да помогну Лордановом филму, неки од њих су могли да обезбеде средства једним блог-поустом, у време док су били кадија и судија у српској култури, буџетима и одлукама, буквално творци и уништитељи каријера. Тај пројекат је познат деценијама, Лордан о њему говори од деведесетих.

Њих то није занимало, него су правили своје каријерице јашући на ЈЕДИНОМ преосталом "дозвољеном шовинизму" западног света, расистичкој карикатури о "крезубим Србима" који су "прошли како су заслужили" деведесетих.

Нека ћуте и сејф "патриоте" међу реализованим филмаџијама, које сада Гагином филму налазе мане у камери и сценографији. Имали су прилике много пре Гаге, зашто се ОНИ нису бавили Јасеновцем? Зато што нису желели да се замере Коме Не Треба (НВО и амбасадама), него увек кварно чекају стварање климе за неку тему, да се родољубиво огласе тек кад то носи јавне поене.

Рекавши све ово, аутори не треба да седе у конкурсним жиријима, да би се избегле ситуације попут ове Гага-Лордан.