Мјесец је асиметричног облика због судара

Судар два мјесеца који су некада кружили око Земље објашњава зашто је данашњи сателит наше планете асиметричног облика и због чега на површини његове тамне стране има много више стијена.

У студији објављеној у журналу "Природа" наводи се да је прије четири милијарде године око Земље кружио још један сателит, око 30 пута мањи од Мјесеца.

Два мјесеца постепено су се удаљавала од планете под утицајем гравитационе силе Сунца. То је пореметило њихове орбите, па је услиједио судар, рекао је Ерик Асфог, планетарни научник са Универзитета Калиферније у Санта Крузу.

Мањи мјесец ударио је у већи, а догађај, који је трајао неколико часова, резултовао је спајањем ова два небеска тијела.

Све ово дешавало се на удаљености од око 130 000 километара од Земље, што је за око трећину мање од данашње удаљености наше планете од Мјесеца.

Теорија о судару може да објасни значајне разлике у изгледу глатке површине свијетле стране Мјесеца, коју ми видимо, и тамне стране, која је знатно стјеновитија.

Докази о судару присутни су у варијацијама састава Мјесечеве коре. Ближа страна је богата калијумом, фосфором и елементима који се ријетко проналазе на Земљи.

Ови елементи концентрисани су у истопљеном материјалу који се још хлади испод површине Мјесеца, а на другу страну разбацани су снагом удара.