Марко Поло никад није стигао у Кину?

Чувени истраживач наводно уопште није стигао у Кину, а у свом бестселеру је објавио информације које је чуо од других. Путовања Марка Пола у Кину и на Далеки исток начинила су га једним од највећих свјетских истраживача у историји, али археолози сада вјерују да он никада није отишао тамо. Археолози сматрају да је авантуриста и […]

среда, август 10, 2011 / 18:33

Чувени истраживач наводно уопште није стигао у Кину, а у свом бестселеру је објавио информације које је чуо од других.

Путовања Марка Пола у Кину и на Далеки исток начинила су га једним од највећих свјетских истраживача у историји, али археолози сада вјерују да он никада није отишао тамо.

Археолози сматрају да је авантуриста и трговац из Венеције на обалама Црног мора пронашао продавнице персијских трговаца са робом из Кине, Јапана и Монголског Царства.

Према њиховом мишљењу, Марко Поло је комбиновао прикупљене информације и објавио их у књизи "Опис свијета", која је постала бестселер и једна од првих те врсте.

Археолози посебно указују на недосљедности и нетачност у његовим описима инвазија, које је Кублај Кан покушао да изврши на Јапан 1274. и 1281. године.

"Он брка та два датума, мјеша детаље о првој експедицији са оним из друге. У опису прве инвазије, говори о флоти која напушта Кореју и наилази на удар тајфуна прије доласка до јапанске обале", рекла је лидер италијанског археолошког пројекта у Јапану Данијела Петрела са Универзитета у Напуљу.

Она је у италијанском историјском магазину "Фокус сторија" рекла да су се прве сумње у списе Марка Пола појавиле током ископавања.

Описи монголске флоте које је дао Марко Поло у супротности су са остацима бродова пронађеним у Јапану.

Петрела је нагласила да је он написао да су бродови имали пет јарбола док су у стварности имали само три.

Према њеним ријечима, приликом описа флоте Кублај Кана Марко Поло говори о смоли употребљеној за изолацију и водоотпорност трупа брода и при том користи ријеч "чунам" која на кинеском и монголском језику не значи ништа.

"Та ријеч знач смола, али у персијском језику. Чудно је и то да, у већини случајева, приликом описа разних места, није користио локална кинеска или монголска имена, већ персијске термине", нагласила је Петрела.

Истраживач је тврдио да је радио као изасланик на суду Кублај Кана али његово име не помиње се ни у једном сачуваном монголском или кинеском документу.



Оставите одговор